Ko n sen zus za uspeh!

● MARKETING I PRODAJA 

Rolovi}: 

Posao uspe{no 

obavljen 

● IZVOZ 

Osvajanje 

Latinske 

Amerike 

● FINANSIJE 

[ebrek: 

Za uspe{ne 

nema krize 

LIST FARMACEUTSKE FABRIKE GALENIKA ● GODINA XLVI ● BROJ 3 ● NOVEMBAR 2009. 

UPRAVNI ODBOR GALENIKE A.D. USKORO OBELE@AVA GODINU DANA RADA 

Ko n sen zus za uspeh! 

● Mi smo na j bo lji pri mer da je i u ovo 

krizno vreme mogu }e poslovati sa 

dobitkom”- kaè predsednik Upravnog 

Odbora Galenike Dejan Backovi} 

● Za ovako dobre rezultate 

zaslu`na je odli~na sa ra d nja 

Upravnog Odbora sa rukovodstvom 

Galenike i sindikatima 

● MLADI LIDERI 

Kadrovi 

{kolovani 

za mirnu 

budu}nost 

● BEZBEDNOST 

Repija: 

Elitna 

jedinica 

Galenike

2 

sektor marketinga i prodaje 

Posao 

uspe{no 

obavljen 

- Sve aktivnosti ovog Sektora 

usmerene su ka zauzimanju {to 

bolje pozicije na doma}em trì{tu 

i povratak Galenike na lidersku 

poziciju - kaè direktorka Sektora 

marketinga i prodaje Mr ph 

Marijana Rolovi} 

Sektor marketinga i prodaje, na 

~ijem je ~elu direktorka Rolovi}, 

koncipiran je tako da prepozna 

savremene zahteve i potrebe 

trì{ta i svojim kvalitetnim 

funkcionisanjem zadovolji 

potrebe korisnika. Kroz timski 

rad slu`bi i dobru saradnju sa 

drugim sektorima kompanije, kao 

i primenom definisane strategije 

poslovanja, Sektor marketinga i 

prodaje doprinosi ostvarivanju 

cilja Galenike. 

Danas kada nije nimalo lako 

boriti se na sve konkurentnijem 

doma}em trì{tu, gde se pored 

velikih doma}ih, nalaze i najpoznatiji 

inostrani proizvo|a~i, statistika 

ovog Sektora govori u prilog 

tome da Galenika sve svoje 

planove ostvaruje u potpunosti. 

Jaka konkurencija 

”Uprkos ~injenici da je na 

trì{tu konkurencija sve ja~a i da 

su marketin{ke aktivnosti stranih 

farmaceutskih kompanija sve 

intenzivnije, plan prodaje za 

prvih devet meseci 2009. godine 

ostvaren je 100 odsto, dok je u 

odnosu na isti period 2008. 

godine prodaja pove}ana za 19 

odsto” obja{njava Marijana 

Rolovi}, direktor Sektora marketinga 

i prodaje. 

Najzna~anije aktivnosti koje su 

rezultirale ostvarenjem plana prodaje 

jesu pove}ano prisustvo 

saradnik na terenu, koje je 

omogu}ilo da Galenikini proizvodi 

do|u do svakog lekara i farmaceuta 

u zemlji, kao i jasno definisano 

profitabilno poslovanje sa 

kupcima. Tako|e je ostvarena 

uspe{na saradnja sa ve}inom 

veletrgovina, apotekarskim 

ustanovama, klini~ko-bolni~kim 

centrima, domovima zdravlja i 

ostalim ustanovama zdravstvene 

za{tite u zemlji. 

mr ph MARIJANA ROLOVI] 

direktor Sektora marketinga i prodaje 

Intenzitet aktivnosti ne jenjava 

tokom cele godine. Zaposleni u 

Sektoru prodaje i marketinga svojim 

stalnim u~e{}em na gotovo 

svim stru~nim skupovima u zemlji 

i velikom broju farmaceutskih i 

lekarskih skupova u inostranstvtvu, 

na najreprezentativniji na~in uspeli 

su da proizvode kompanije predstave, 

pribliè i “nametnu” velikom 

broju lekara, farmaceuta i ostaloj 

stru~noj javnosti. 

Uvodimo nove lekove 

Pored svih odrànih akcija i 

sprovedenih planova ovaj Sektor 

do kraja godine ima jo{ puno 

posla kako bi ostvario plan prodaje. 

Direktorka Rolovi} nabraja 

{ta ih sve o~ekuje kako bi ostvarili 

dobre rezultate i uspe{no 

zavr{ili i ovu kalendarsku godinu. 

Planiramo uvo|enje novih lekova, 

pet preparata u sedam oblika 

je ve} registrovano i oni }e se 

pojaviti na trì{tu do kraja 

godine, a o~ekuje nas i veliki broj 

kongresnih aktivnosti. U~estvova}emo 

na jesenjem 54. 

Simpozijumu farmaceuta sa 

temom “Zdravstveni izazovi u 

starenju”, na II me|unarodnom 

kongresu o dijetetskim suplementima, 

na I me|unarodnom 

simpozijumu iz neurokardiologije, 

a tu su i Evropska konferencija 

o novim strategijama u terapiji 

rane insuficijencije oboljenja 

miokarda i perikarda, 17. 

Kongres kardiologa Srbije, kao i 

jubilej 70 godina studija farmacije 

na Univerzitetu u Beogradu. 

Tako|e, u saradnji sa udruènjima 

u zdravstvenim ustanovama 

planiramo u~e{}e Galenike u 

akreditaciji programa kontinuirane 

edukacije zdravstvenih 

radnika”. 

Dobra organizovanost i predan 

rad zaposlenih u ovom Sektoru 

kao krajnji rezultat dali su visok 

stepen prepoznatljivosti Galenikinog 

proizvoda na trì{tu, kao i 

veliko poverenje koje proizvod 

najstarijeg srpskog proizvo|a~a 

uìva kako kod lekara i farmaceuta, 

tako i kod pacijenata kao krajnjih 

korisnika, {to je najbolji pokazatelj 

da misija nije bila nemogu}a i da je 

zavr{ena sa uspehom.

uvodna re~ 

3 

Po {tovane kolegenice i kolege, 

Na po ~e t ku po sled njeg kvar ta la u ovoj go di ni pod - 

se }am vas da je upra vo sa da tre nu tak ka da ula zi - 

mo u ovogodi {nji “foto fini{“. Moramo svi zajedno 

da uloìmo veliki napor i zavr {imo ovu godinu jo{ 

uspe {ni je ne go {to smo pla ni ra li. 

Slu`ba marketinga i prodaje odradila je odli ~an posao, 

{to po ka zu je i ra st pro da je od 19% pos to u od - 

nosu na pro {lu godinu. Jo{ jednom se pokazalo da 

marketing nije tro {ak, ve} dobra investicija i da samo 

jakim, kvalitetnim i dobro organizovanim radom 

marketinga moèmo da unapredimo prodaju i 

promovi {emo Galeniku na najbolji mogu }i na ~in. 

Na polju izvoza napredujemo odli ~no. Sa zadovoljstvom 

mo gu da ko n sta tu jem da se na{i bre n do vi , 

po red ve} do bro oba vlje nog po sla u Ru si ji i tra di - 

cionalno najja ~e saradnje sa zemljama u regionu, 

vra }a ju na ve li ka vra ta u ze mlje Afri ke i Blis kog 

Isto ka, Za jed ni ce Ne za vi snih Dr à va i La tin ske 

Ame ri ke. 

Slu`beno putovanje koje je pra }eno nizom va`nih 

sastanaka sa predstavnicima farmaceutske industri 

je Kube i Venecuele da lo je odli ~ ne re zu l ta te. 

O~e ku je mo da sa ra d nja bu de na sta vlje na po djed - 

na ko uspe {no kao {to je i za po ~e ta. La tin ska Ame - 

ri ka je tr ì {te gde vi di mo ve li ki po te n ci jal i mo gu } - 

nos ti za na {u Ko m pa ni ju. 

No vi ne u fi r mi ko je se od no se na uvo |e nje vi deo 

na d zo ra i iden ti fi ka cio nih kar ti ca, uve de ne su da 

bi svi za jed no do pri ne li bo ljem fu n k cio ni sa nju Ko - 

m pa ni je iznu tra i da bi jo{ jed nom po ka za li da je 

Galenika, iako veliki, dobro ure |en sistem. 

Na za jed ni ~ kom sa stan ku ru ko vod stva Ga le ni ke, 

predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog 

razvoja i oba reprezentativna sindikata dogovoreno 

je da }e raspisivanje tendera za privatizaciju biti 

odloèno do otvaranja novog fabri ~kog pogona 

ko je je pla ni ra no za ja nuar 2010. 

Ve li ki uspeh kompanije ni je do {ao pre ko no }i, mno - 

go na por nog ra da i za la ga nja sto ji iza tog uspe ha. 

To je na{ za jed ni ~ ki uspeh na ko ji sam ja ko po no - 

san i ovom pri li kom è lim da vam za hva lim na po - 

kazanoj po`rtvovanosti i spremnosti da ulaète veliki 

napor kako bi Galenika opet sijala u punom 

sjaju. 

Srda ~an pozdrav, 

Ne nad Ognjenovi}

4 

sektor za bezbednost 

ZARA\UJU 

Po red re dov nih 

oba ve za u Ga le ni ci, 

ovaj Se k tor pru à uslu - 

ge i ek ste r nim 

ko m pa ni ja ma ko je se 

na la ze u ne po sred noj 

bli zi ni Ga le ni ke. 

“Ga le ni ka 

Fi to fa r ma ci ja” 

a.d., “Ga le ni ka Kli rit”, 

“Eu ro po lis” d.o.o., 

je su fi r me u 

ko ji ma Se k tor za 

bez bed nost 

“za ra |u je”. 

MIODRAG REPIJA 

direktor Sektora za bezbednost 

Eli t na je di ni ca Galenike 

- Osnovni preduslov za kvalitetno 

i efikasno izvr {avanje zadataka 

iz oblasti bezbednosne problematike 

je da i lju d stvo i te h ni ka 24 ~a sa 

dnevno, 365 dana u godini, budu u 

stanju operativne pripravnosti i funkcionalnosti 

- obja {njava direktor 

Sektora za bezbednost Miodrag 

Repija. 

”Bezbednjaci” u Galenici vaè za 

odli ~no organizovane, po`rtvovane 

i pre da ne svom po slu. Sve sni 

delikatnosti zadataka koji su im 

povereni zaposleni u ovom Sektoru 

slu è za pri mer osta li ma. 

Direktor Sektora Miodrag Repija, 

za ovaj broj kompanijskih novina, 

detaljno obja {njava {ta sve sektor 

na ~i jem je ~e lu mo ra da ura di 

kako bi kompanija, kao i svi zaposle 

ni u njoj ra di li u bez bed nim 

uslo vi ma. On ka è da u okvi ru Se - 

ktora za bezbednost funkcioni {e 

Slu`ba fizi ~ko tehni ~kog obezbe |enja 

koja obavlja poslove za {tite 

imo vi ne i li ca. Ova slu `ba oba vlja 

svoje zadatke na prostoru kompanije 

koji obuhvata povr {inu od oko 

52 ha. Ovde se trenutno nalazi 72 

obje k ta, a broj li ca ko ji se kre }e i 

boravi dnevno na lokaciji prelazi 

ci fru od 3000. 

U okviru sektora za bezbednost 

je i Slu`ba protivpoàrne za {tite. 

Direktor sektora Miodrag Repija 

posebno nagla {ava da je ova slu- 

Mi ro slav Dau to vi} 

po mo } nik di re k to ra 

Sektora za bezbednost 

`ba kroz dugogodi {nji napor otklonila 

svih 265 naloènih mera 

za {tite od poàra, propisanih od 

stra ne na dle `nog in spe k ci j skog 

or ga na - Upra ve za za {ti tu od po - 

àra i spa {avanje MUP-a Srbije, 

tako da trenutno Galenika nema 

ni jednu propisanu odnosno nerealizovanu 

meru. U sastavu slu- 

`be protivpoàrne za {tite nalazi se 

i vatrogasna jedinica ~ijom je zaslugom 

2006. godine Galenika dobila 

godi {nje priznanje od MUP-a 

Srbije za izuzetan doprinos razvoju 

za {tite od poàra”. 

Repija obja {njava da novi investicioni 

projekti - Fabrika ~vrstih 

farmaceutskih proizvoda, magacin 

polaznih materijala, objekat Instituta 

za istraìvanje i razvoj sadrè 

kao svoj integralni deo najsavremenije 

preventivno-tehni ~ke sisteme 

bez bed nos ti. To su si stem za 

detekciju poàra, stabilne sisteme 

za ga {enje poàra, sisteme za gasnu 

detekciju, sisteme za kontrolu pristupa 

i video nadzor. Ovi sistemi su 

projektovani po pricipu kompatibilnosti 

sa ve} postoje }im, instaliranim 

sistemima u objektima Galenike 

i deùrnom operativnom 

centru. 

”Novine u ovom Sektoru, na 

koje su zaposleni posebno ponosni 

jer su na nji ho vom uvo |e nju i 

implementaciji veoma predano i 

naporno radili, dovele su stepen 

kon tro le, a sa mim tim i ure |e nost 

kompanije na najvi {i nivo”, kaè 

Repija. 

Mi ro slav Dau to vi} po mo } nik 

direktora Sektora za bezbednost 

obja {njava da je veliki kvalitativni 

pomak u oblasti preventivno-tehni 

~ke za {tite ostvaren kroz implemen 

ta ci ju in te gri sa nog si ste ma 

pristupne kontrole i video nadzora. 

” Oformljen je deùrni operativni 

cen tar u ko jem se ostva ru je 24- 

~asovni video-nadzor, prate signali 

sa dojavnih protivpoàrnih centrala, 

ostvaruje komunikacija radio 

vezom sa svim pripadnicima obezbe 

|enja na terenu, prate i aùriraju 

podaci vezani za kontrolu pristupa, 

kretanja i boravka na lokaciji” - 

obja {njava Dautovi}. 

Prostor na lokaciji i u objektima 

“po kri ven” je sa 116 ka me ra, pre ko 

kojih deùrni operateri, kroz organizovan 

smenski rad, ostvaruju 24- 

~a sov ni uvid u sta nje na te re nu. 

Direktor Repija isti ~e da su preventivno-tehni 

~ki sistemi osnova i 

budu }nost u aktivnostima obezbe- 

|enja, a tu budu }nost name }u i defini 

{u standardi, kako iz oblasti 

bezbednosti tako i iz oblasti farmaceutske 

industrije kao na {e osnovne 

delatnosti. 

Pored svih nabrojanih uspeha, 

ovaj Sektor sertifikovan je standardom 

kva li te ta ISO 9001 od 2005. 

godine, a standard uspe {no odràva 

ve} pet go di na. 

IN MEMORIAM - Vladimir Muti} 

Vla di mir Mu ti}, 

ro |en 

29.04.1949 go - 

di ne. Za po slen u 

Ga le ni ci od ‘79 

go di ne. Izne na da 

je pre mi nuo u 

60-oj go di ni ìvota. 

Sa ve li kim à lje njem, jer vi {e ni je 

sa na ma, zau vek }e mo ga se se - 

}a ti kao do brog ra d ni ka i odli ~ nog 

pri ja te lja i ko le gu.

sektor izvoz 

5 

Osva janje 

La tin ske 

Amerike 

Delegacija Galenike a.d. je u 

periodu od 18. septembra 

do 1. ok to bra 2009. bo ra - 

vila na Kubi i Venecueli. Uspe {an 

pohod na Latinsku Ameriku zapo 

~et je na Ku bi, gde su pred stav - 

nici Galenike, direktorka izvoza 

Guljbehar [abovi} i rukovodilac 

Slu`be za inoregistraciju Jelena 

Ognjenovi}, predvo |eni generalnim 

direktorom mr ph. Nenadom 

Ognjenovi }em obavili zna ~ajne 

poslovne susrete na kojima su razmatrali 

mogu }nosti za budu }om 

poslovnom saradnjom. Kubanci, 

ina ~e, imaju izuzetno razvijeno 

zdravstvo, medicina i farmacija su 

im na sve t skom ni vou, dok su nji - 

hovi lekari veoma dobro edukovani. 

Prvi u regionu 

U okviru odrànih sastanaka 

kubanski stru ~njaci detaljno su 

prezentovali proizvodni asortiman 

i ponudili saradnju za vi {e 

preparata. Prilikom dosada {nje 

primene ovih preparata pokazani 

su veoma uspe {ni rezultati, a za 

je dan od njih Ga le ni ka bi bi la je - 

dina farmaceutska kompanija u 

regionu. Trenutno na {i stru ~njaci 

procenjuju dokumentaciju, dok 

marketin {ki eksperti rade na analiziranju 

mogu }nosti prometovanja 

i osvajanja trì {ta. 

Uspeh ko ji je ostva ren na Ku bi, 

po tvr |en je u Ve ne cue li, i ova 

po se ta da la je zna ~a j ne re zu l ta te i 

Sedi {te predstavni {tva Farmaceutske kompanije Gale 

ni ka a.d otvo re no je i u glav nom gra du Bo sne i He r - 

cegovine. Otvaranje predstavni {tva koje }e pokrivati 

prostor cele Bosne i Hercegovine u prvom redu done- 

}e gra |anima ove zemlje {iru i bogatiju ponudu, s obzi 

rom na ~i nje ni cu da je re~ o do sa da do ka za nom i 

priznatom brendu, prisutnost Galenike obogati }e bosansko-hercegova 

~ko trì {te. 

Treba napomenuti da Galenika kao jedan od lidera 

na srpskom trì {tu i dobro poznata {irom sveta do sada 

nije imala svoje predstavni {tvo u BiH. Otvaranjem 

predstavni {tva omogu }i }e se otvaranje novih radnih 

me sta, a bez ima lo su m nje mo è mo re }i da }e bi ti i 

ve li ku pe r spe k - 

ti vu za otva ra - 

nje Ga le ni ke ka 

trì {tu Ju`ne 

Ame ri ke. De le - 

ga ci ja Ga le ni ke 

sa sta la se sa vi ce 

mi ni strom Mi ni - 

sta r stva na rod ne 

vla sti za spo lj nu tr go - 

vinu gospo |om Mercedes 

La Ro sa, kao i vi ce mi ni strom u 

Mi ni sta r stvu na rod ne vla sti za 

zdra v stva Dr Di vis An tu ne zom. 

Na odrànim sastancima konstatovano 

je da postoji velika mogu 

}nost ne samo za bilateralnu 

saradnju ove dve prijateljske zemlje, 

ve} i multilnacionalni nivo 

Kubanci ponudili vi{e 

preparata, a razmatrane 

su mogu}nosti 

strate{kog partnerstva 

sa Ministarstvom 

zdravlja 

Veneculele 

Predstavni{tvo i u Sarajevu 

saradnje, kroz zajedni 

~ki nastup na 

tre }a trì {ta. Sa doma 

}inima iz Venecuele 

razmatrane 

su mogu }nosti o 

strate {kom partnerstvu 

sa Ministarstvom 

zdravlja Venecue 

le i to na tri po lja: u 

oblasti distribucije, kroz joint 

venture i na planu prenosa tehnologije, 

kratkoro ~no, srednjero ~no 

i dugoro ~no. 

Obostrano je konstatovano da 

u dana {njem svetu farmaceutske 

industrije dominiraju privatni 

proizvo |a ~i i multinacionalne kompanije 

koje kvalitet ~esto podre- 

zna ~ajan doprinos razvoju privrede, kao i ostvarivanju 

i produbljivanju saradnje izme |u dve zemlje na tom 

polju. Osim dokazanog kvaliteta, a ~iji je najbolji pokazatelj 

veoma uspe {na prodaja Galenikinih proizvoda, u 

ovoj ku }i isti ~u i pristupa ~ne cene koje zajedno s unapred 

spomenutim, predstavljaju garant uspeha ne samo 

na podru ~ju mati ~ne zemlje, nego i drugih zemalja 

u ko ji ma po slu ju, pa sa mim tim ve ru ju da }e ta ko 

bi ti i u BiH. 

Menad`ment Predstavni {tva Bosne i Hercegovine, 

na osnovu analize konkurentnosti ura |ene na trì {tu 

BiH, o~ekuje da }e u narednom periodu Galenikini 

proizvodi veoma brzo osvojiti trì {te BiH. 

DELEGACIJA 

GALENIKE SA 

DOMA]INIMA 

IZ VENECUELE 

NA POMOLU 

POSLOVNA 

SARADNJA SA 

KUBANCIMA 

|u ju pro fi tu i da je pra va re t kost 

sara |ivati sa kompanijom kakva 

je Galenika, kojoj je s obzirom da 

je u celosti u vlasni {tvu dràve, 

kvalitet proizvodnje na prvom 

mestu. 

Uskoro nastavak 

Nastavak uspe {ne posete nastavi 

}e se ve} po ~etkom slede }e godine 

kada je planirana zvani ~na 

poseta Ministra spoljnih poslova 

Srbije Vuka Jeremi }a, gde }e potpisivanjem 

Protokola izme |u Srbije 

i Venecuele biti i jasno precizirani 

budu }i oblici saradnje i 

mehanizmi njihovog sprovo |enja 

izme |u kompanije Galenika a.d. i 

Ministarstva zdravlja Venecuele. 

GORAN 

SABRANOVI]

6 

izvoz 

Na rod Ira ka 

ve ru je u sr p ski lek 

Statistike kaù da u 

Iraku prodate vi {e 

lekova nego u 

Nema ~koj i tu 

Galenika vidi svoj 

prostor . Marketing 

moè da obezbedi 

odli~an po sao u 

ovim zemljama - 

kaè Hadi Aljeburi 

AB DUL HA DI ALJE BU RI 

direktor predstavni {tva u Iraku 

Usko ro }e bi ti otvo re no 

pred stav ni {tvo Ga le ni ke 

u Ira ku, a do kra ja go di - 

ne na {i proi zvo di osvo ji }e ~i tav 

Blis ki Istok i Se ve r nu Afri ku - 

ka è no vi di re k tor Ga le ni ki nog 

pred stav ni {tva u Ira ku Ab dul 

Ha di Alje bu ri. 

Ab dul Ha di Alje bu ri u Sr bi ju 

je do {ao po ~e t kom osa m de se tih 

na stu di je fa r ma ci je. Na kon 

uspe {no za vr {e nih stu di ja odlu - 

~io je da se oè ni i osta ne u 

Beo gra du i od ta da uz po dr {ku 

su pru ge i po ro di ce uspeo je da 

izgra di za vi d nu ka ri je ru. 

U Ga le ni kin tim do {ao je po - 

~e t kom ju na me se ca ka ko bi po - 

mo gao da se ve li ki pla no vi u Se - 

k to ru izvo za rea li zu ju na na j bo - 

lji mo gu }i na ~in. 

- Mo je de se to go di {nje isku - 

stvo u sve tu fa r ma ci je na re la ci ji 

Afri ka, Blis ki Istok - Sr bi ja po - 

ka zu je da je Ga le ni ka u pra vom 

tre nu t ku do ne la pra vu odlu ku. 

Sa da je vre me da se in ten zi vi ra 

sa ra d nja sa ze mlja ma Blis kog 

Isto ka i Afri ke - obja {nja va Ab - 

dul Ha di Alje bu ri i do da je da se 

na ovim tr ì {ti ma de {a va ju go - 

to vo sva kod ne v ne pro me ne ko je 

pra te ce nu na f te na sve t skom tr - 

ì {tu, ko je osta vlja ju po sle di ce i 

na nji ho vu eko no m sku si tua ci - 

ju, a to se ne mo è ak ti v no 

ispra ti ti ako ni ste stal no pri su t - 

ni i u kon ta k tu sa svim re le van - 

t nim ~i nio ci ma na tr ì {tu. 

Pre ma nje go vim re ~i ma ovo 

tr ì {te je ve li ki po te n ci jal jer u 

ze mlja ma ko je ono obu hva ta ì - 

vi vi {e od 500.000 mi lio na sta - 

nov ni ka, fa r ma ceu t ska in du stri - 

ja je jo{ uvek ja ko sla bo ra zvi je - 

na. Zbog to ga su go to vo sve ze - 

mlje, osim izu ze ta ka kao {to su 

Si ri ja, Jo r dan i Egi pat, ko je ima - 

ju i re la ti v no do bro ra zvi je nu 

Za dva me se ca Irak, a on da i Li ban i Sirija 

Za dva do tri meseca po ~injemo da izvozimo. Ulazimo agresivno na 

ira ~ko trì {te, a dinamika plasiranja zavisi }e od registracije, kaè Hadi 

Aljeburi. 

Ta ko |e o~e ku jem do bar pro laz na {ih pre pa ra ta u Li ba nu , ra di se 

na pri pre ma ma za ula zak na tr ì {ta Si ri je, Jo r da na Su da na i Li bi je. 

Za ula zak na tr ì {te ze ma lja ~la ni ca ara p skog za li va mo ra }e mo da 

sa ~e ka mo za vr {e tak no ve fa bri ke, ka ko bi ispu ni li uslo ve ko je ove 

ze mlje pro pi su ju. 

do ma }u fa r ma ceu t sku in du stri - 

ju, upu }e ne na stra ne proi zvo - 

|a ~e le ko va. 

Di re k tor Ha di Alje bu ri ka è 

da je u ze mlja ma Blis kog Isto ka 

i Se ve r ne Afri ke tre nu t no re gi - 

stro va no oko 3000 fa r ma ceu t - 

skih ko m pa ni ja, od ko jih su ve - 

}i na ara p ske, in di j ske i ki ne ske, 

dok su ko m pa ni je iz Evro pe u 

ma nji ni i tu on vi di ve li ku {an - 

su za Ga le ni ku. 

Irak je na pri mer, ze mlja ko ja 

ima 30 mi lio na sta nov ni ka i dve 

fa bri ke ko je su u ka ta stro fal nom 

sta nju. Do ma }a proi zvod nja je 

ne do vo lj na, pa je ta ko go to vo 

ce lo ku p no sna b de va nje le ko vi - 

ma okre nu to ka uvo zu - ka è 

Ab dul Ha di Alje bu ri. 

On obja {nja va da Ga le ni ka 

sa da mo ra da se usred sre di na 

po ja vlji va nje na svim te n de ri ma 

u Ira ku ka ko bi se po la ko vra ti - 

la na ovo tr ì {te i zau ze la po zi - 

ci ju ko ja joj pri pa da, jer Irak 

tro {i 1,5-2 mi li ja r de do la ra go - 

di {nje na le ko ve. 

Di re k tor Ha di Alje bu ri ka è 

da je sre }a da je Ga le ni ka do bi la 

no vi me na d`ment na ~i jem ~e lu 

je Ne nad Og nje no vi}, ko ji ni je 

sa mo vr hu n ski fa r ma ceut ve} i 

do bar biz ni smen. 

Di re k tor Og nje no vi}, uvi deo 

je ogro man po te n ci jal i {an su za 

Ga le ni ku i ve} je re gi stro va no 

tri proi zvo da za ovo tr ì {te, a 

pred stav ni {tvo u Ira ku ko je go - 

di na ma ni je ra di lo usko ro po ~i - 

nje sa ra dom - ka è di re k tor 

no vog pred stav ni {tva. On isti ~e 

da je spe ci fi ~ nost ara p skog tr ì - 

{ta u to me {to je po tra `nja za 

le ko vi ma ve }a ne go u ra zvi je - 

nim i bo ga ti jim ze mlja ma. 

Sta ti sti ke ka ù da u Ira ku 

pro da te vi {e le ko va ne go u Ne - 

ma ~ koj i tu Ga le ni ka vi di svoj 

pros tor za do brim po zi cio ni ra - 

njem i uzi ma njem jed nog de la 

ovog ogro m nog tr ì {ta. Do bar 

ma r ke ti ng mo è da obez be di ja - 

ko lep po sao u ovim ze mlja ma - 

ka è Ha di Alje bu ri i na gla {a va 

da }e uz po mo} Se k to ra izvo za i 

Se k to ra re gi stra ci je i ra zvo ja, do 

kra ja go di ne pred stav ni {tvo bi ti 

re gi stro va no, a do ku men ta ci ja 

ve za na za re gi stra ci ju pre da ta.

intervju 

7 

Za uspe{ne ne ma kri ze 

DRAGAN [EBREK 

pomo}nik gen. direktora za ekonomske poslove 

Krediti samo u slu~aju nu`de 

Je dan od osnov nih pri n ci pa, ka da je u pi ta nju eko no m sko po slo va nje 

Ga le ni ke, je ste da Ga le ni ka mo ra da ra di pa ra ma sa ra ~u na Ga le ni ke, ka - 

da god za to pos to je real ne mo gu } nos ti. Uzi ma nje kre di ta i dru gi obli ci 

za du ì va nja u da na {nje vre me re ce si je, sve t ske eko no m ske kri ze i sma - 

nje ne in ve sti cio ne ak ti v nos ti, je ste nu `no, ali mo ra da bu de kon tro li sa - 

no. Za du ì va nje je do zvo lje no i opra v da no sa mo pre ma real noj po tre bi, 

i sa {to ma nje re dov nih i do dat nih tro {ko va za Ga le ni ku. 

Uz punu mobilizaciju celog 

Sektora prodaje i marketinga 

planirani rast proizvod 

nje od de vet od sto i ra st pro - 

da je od osam od sto su real no 

ostvarivi - kaè Dragan [ebrek, 

pomo }nik generalnog direktora za 

ekonomske poslove i dodaje da rezultati 

za period I - VIII koji pokazuju 

rast prodaje za 5 odsto u 

odnosu na pro {lu godinu, daju 

real ne {an se da se za da ti plan pro - 

daje do kraja godine ostvari. 

Pomo }nik generalnog direktora 

za ekonomske poslove, Dragan 

[ebrek, do {ao je u Galeniku kako 

bi svojim neprocenjivim iskustvom 

po mo gao ovoj ku }i sa du - 

gom tradicijom da nastavi da posluje 

u svom prepoznatljivom stilu, 

uvek sa pro fi tom i u “plu su”. 

[ebrek je svoju karijeru otpo ~eo 

u Republi ~kom zavodu za zdravstveno 

osiguranje, gde je pro {ao 

sve faze, od mesta pripravnika do 

pomo }nika generalnog direktora 

za finansijske poslove. Obavljao je 

odgovorne i rukovode }e poslove u 

Ministarstvu za socijalna pitanja, 

Vetpromu i Velefarm Proleku, sve 

do nedavnog dolaska u Galeniku i 

preuzimanja jednog od najjva`nijih 

poslova u kompaniji - ekonomske 

i finansijske poslove. Neposredno 

nakon stupanja na du`nost 

[ebrek je po ~eo sa realizacijom 

planova koji se odnose na maksimalno 

poja ~anje svih aktivnosti 

vezanih za ekonomske poslove, a 

u isto vre me, i ak ti v nos ti u de lu 

prodaje i marketinga, naplate potraìvanja, 

ugovaranja obima i vrste 

prometa, pravno regulisanje, 

organizacija proizvodnje u svim 

segmentima i drugo. 

Timskim radom do cilja 

- Zadatak koji sam postavio sebi 

i ostalim kolegama nije ni malo 

lak, ali nije neostvariv. Naprotiv, 

najbrè i najefiksanije obavi }e se 

timskim radom koji je ujedno i 

osnovno na ~elo i princip na kome 

se zasnivaju provereni uspesi - sa 

sigurno {}u tvrdi pomo }nik generalnog 

direktora Dragan [ebrek. 

Prema njegovim re ~ima aktivnosti 

koje zavise od ukupnih rezultata 

poslovanja i politike zarada 

dovele su do pove }anja prose ~ne 

za ra de za 22 od sto u od no su na 

prosek u pro {loj godini, o~ekuje se 

isplata drugog dela regresa za godi 

{nji od mor, a ra z ma tra se i mo - 

gu }nost odobravanja namenskih 

kredita za kupovinu zimnice i 

ogreva, kao i upu }ivanje radnika 

koji rade pod rizicima od profesionalnih 

bolesti, na banjske odmore 

i rehabilitaciju. 

Prvi ~ovek finansija Galenike 

kaè da nelikvidnost celog privrednog 

sektora nije zaobi {la ni 

Galeniku. 

Zbog sporije naplate potraìvanja, 

pove }avaju se i obaveze prema 

dobavlja ~ima, i pada likvidnost 

u od no su na 2008. go di nu, 

ta ko da je da nas, sva ki di nar oba - 

veza pokriven sa dva dinara gotovine 

i potraìvanja - obja {njava 

[ebrek. On kaè da poslovanje na 

dugi rok, ukazuje na visoki nivo 

finansijske sigurnosti, obzirom da 

u ukupnoj strukturi izvora sredstava, 

73 odsto ~ine sopstvena 

sredstva Galenike. 

Re {avanje problema nelikvidnosti 

je posebno komplikovano u 

sada {njim uslovima, kada je potrebno 

najvi {e sredstava za redovno 

funkcionisanje fabrike, nabavku 

sirovina, ambalaè i gotovih 

proizvoda, kupovinu opreme i zavr 

{etak nove fabrike, pla }anje carine 

i poreza, servisiranje obaveza 

po kreditnim linijama prema bankama, 

isplata zarada i drugih primanja. 

Iz tih razloga, celokupno 

ekonomsko poslovanje, podiè se 

Li~na karta 

● 15 go di na Re pu bli ~ ki za vod za 

zdra v stve no osi gu ra nje, Beo grad, 

od pri prav ni ka , pre ko sa ra d ni ka u 

pla nu i ana li zi, ru ko vo dio ca od se - 

ka ra ~u no vod stva, do po mo } ni ka 

ge ne ral nog di re k to ra za fi nan si j - 

ske po slo ve, 

● 2 go di ne se kre tar Mi ni sta r stva za 

so ci jal na pi ta nja, u pe rio du od 

2000. go di ne do kra ja 2002. go - 

di ne, 

● 2,5 go di ne fi nan si j ski di re k tor Ve - 

t pro ma ad, Beo grad, 

● Sko ro 3 go di ne di re k tor pre du ze - 

}a Ve le fa rm Pro lek, Beo grad. 

na nivo koji, po osnovu reputacije 

i veli ~ine, Galenika i zasluùje. 

Galenici je sada potrebno najvi- 

{e finansijskih sredstava kako bi 

zavr {ila zapo ~ete investicije, o~uvala 

dobre odnose sa dobavlja ~ima, 

a sa dru ge stra ne po dr à la ku - 

pce u cilju pove }anja trì {nog 

ude la ka ko u ze mlji, ta ko i u inos - 

transtvu - kaè [ebrek i dodaje da 

je tako |e od velike va`nosti da se 

obezbedi redovna isplata zarada i 

drugih primanja zaposlenih, kao i 

sve druge obaveze iz redovnog poslovanja. 

- “Ovo su vr lo ja sni, real ni i 

ostvarivi ciljevi, od kojih nema 

odstupanja”. 

Ja~anje finansijske discipline 

[ebrek obja {njava da kao dobro 

ure |en sistem, sa jasno definisanom 

strategijom i predvi |enim 

planom za realizaciju, menad`ment 

Galenike u svim segmentima 

finansijskog poslovanja uvodi 

novine u cilju poja ~anja finansijske 

discipline i bolje i sveobuhvatnije 

kontrole tro {kova na svim nivoima. 

Na taj na~in se jo{ vi {e po ve - 

zuju procesi nabavke, proizvodnje, 

prodaje i naplate, sa intenzivnim i 

trì {no opravdanim marketin {kim 

aktivnostima, jer jedno bez drugog 

ne ide. U tom ci lju se uskla |u ju 

rokovi pla }anja obaveza prema 

dobavlja ~ima sa rokovima koji se 

odobravaju kupcima za pla }anje 

prema Galenici. Izme |u tog prostora 

u cilju odràvanja teku }e likvidnosti, 

nastaje potreba za anga- 

òvanje kreditnih i drugih finansijskih 

sred sta va, pa uko li ko se on 

skrati, manji tro {kovi finansiranja 

optere }uju Galeniku. Ovaj cilj je 

danas mo`da najteè posti }i, ali se 

stva ri kre }u na bo lje, o ~e mu se 

svakodnevno pregovara i pravi dinamika 

prema postavljenim ciljevima.

8 

Upravni odbor 

Ko n sen zus za uspeh! 

- “ Galenika a.d. je najbolji primer 

da je i u vre me nu ka da ve }i 

deo privrede i industrije povija le |a 

pred svetskom ekonomskom krizom, 

mogu }e ne samo preìveti, 

nego i poslovati sa dobitkom”- kaè 

predsednik Upravnog Odbora Galenike 

Dejan Backovi}. 

Ba c ko vi} isti ~e da je za uspe he i 

rezultate koji su postignuti za nepunih 

go di nu da na od ka da je on na - 

~elu Upravnog Odbora zaslu`na saradnja 

Upravnog Odbora sa rukovodstvom 

Galenike i sindikatima, i 

ocenjuje rad generalnog direktora i 

njegovog menadèrskog tima “~istom 

desetkom”. 

● Kako ste zadovoljni radom i 

postignutim rezultatima Upravnog 

Odbora Galenike a.d.? 

- Od postavljanja novog menad`menta 

Galenike i kostituisanja 

Upravnog Odbora u ovom sastavu 

pro {lo je 11 me se ci i mi smo ve} 

ana li zi ra li ono {to je do sa da ura |e - 

no. S ob zi rom da sam na ~e lo UO 

Galenike do {ao u jeku svetske ekonomske 

krize koja se odrazila i ostavila 

posledice na celokupnu srpsku 

privredu veoma sam zadovoljan 

onim {to smo u ovom kra t kom i ni - 

malo lakom periodu dosada postigli. 

- Posebno sam ponosan {to smo 

uspeli da zavr {imo novu fabriku 

“pre roka”. Novi proizvodni pogon 

Galenike u kome }e raditi oko 150 

radnika i gde }e se proizvoditi oko 

2 milijarde tableta je ve} gotov i 

sve ~ano otvaranje je zakazano za 

18. januar. Fabrika je izgra |ena po 

najsavremenijim tehnologijama i sa 

proizvodnim kapacitetom koji je 

planiran da ispunjava sve svetske 

uslo ve GMP-a ta ko da onog tre nu t - 

ka ka da proi zvod nja u njoj po ~ ne 

Galenika ulazi u red svetski modernih 

proizvo |a ~a lekova. 

- Odli ~nom strategijom poslovanja 

i zajedni ~kim naporima UO, 

menad`menta, sindikata i relevantnih 

politi ~kih struktura u dràvi 

uspeli smo da Galeniki u relativno 

kratkom vremenskom roku vratimo 

“stari sjaj” i o~ekujemo pozitivne 

rezultate i u perspektivi. Galeni 

ka mo ra da se vra ti na li de r sku 

poziciju koja joj i pripada. Mi smo 

iza {li na rusko trì {te kojim smo 

nekada suvereno vladali, a koje 

smo u me |uvrenu izgubili. Do sada 

je obnovljeno 20 registracija u 

Rusiji, a do kraja godine bi }e otvoreno 

Galenikino predstavni {tvo u 

Moskvi. O~ekujemo i planiramo 

da Galenika postane regionalni lider, 

jer smo sa registracijama pokrili 

gotovo ~itav Zapadni Balkan. 

Osim osvajanja trì {ta nama bliskih 

i susednih zemalja postignuta 

je saradnja i sa Kubom i Venecuelom 

tu vi dim {an su da se Ga le ni ka 

pro {iri na ~itav kontinent Latinske 

Amerike. Tako |e smo razgovarali 

o saradnji sa nekim dràvama u 

Afri ci i na dam se sko ra {njoj ek spa - 

nziji na afri ~kom trì {tu, jer je to 

trì {te interesantno zbog svoje veli- 

~ine i specifi ~nosti. 

● A kako ocenjujete saradnju sa 

menad`mentom Galenike? 

- Saradnja sa menad`mentom je 

izvrsna. Sara |ujemo i konsultujemo 

se go to vo po svim pi ta nji ma. 

Upravni odbor je jako zadovoljan 

radom generalnog direktora i na ~inom 

na koji on upravlja kompanijom. 

Tim rukovodioca, pod njegovom 

dirigentskom palicom, pokazao 

je za ovih je da nae st me se ci da 

su vrsni eksperti svako u svojoj 

oblasti. Rezultati koji stoje iza njih 

svedo ~e o njihovom radu i verujem 

da je ovo tek po ~e tak i da uspe si tek 

predstoje. 

● Da li mo è te ma lo bli è da obja - 

sni te, ka kva je ulo ga Uprav nog 

Odbora? 

- Uloga UO je jasno definisana 

Statutom kompanije i mi delujemo 

u skladu sa na {im ovla {}enjima koja 

su definisana u Statutu. Konsultujemo 

se sa poslovodstvom, u~estvujemo 

u radu kompanije i svaka 

odluka koja je do sada donesena 

imala je koncenzus, tj. donesena je 

jednoglasno. Posebno sam ponosan 

na ~injenicu da me |u ~lanovima 

UO nema tabu tema. Razgovaramo 

o svemu, diskutujemo o pitanjima 

sa ko ji ma ne mo ra mo svi da se sla - 

èmo i na kraju opet postignemo 

dogovor i prona |emo re {enje koje 

je najbolje za kompanijski interes. 

Interesantno je da sam od nekih 

~lanova Upravnog odbora iz prethodnih 

saziva dobio pohvale za na{ 

rad i komplimente da nikada nije 

bi lo ova ko, tj. da UO ni ka da pre ni - 

je ovako dobro funkcionisao. 

● Aktuelna je privatizacija Galenike. 

Ka kav je stav Uprav nog od - 

bo ra po ovom pi ta nju? 

- Kao {to znate raspisivanje tendera 

za Galeniku je odloèno. 

Upravni Odbor Galenike, poslovodstvo 

kompanije, sindikati i osobe 

koje su iz ministarstva ekonomije 

zaduène za privatizaciju, sloìli su 

se da je u ovom tre nu t ku na j bo lje 

da se ne ù ri i da se ra spi si va nje te n - 

dera za Galeniku odloì. Smatram 

to isprav nim po te zom i na dam se 

da }e oni iz dràvnih institucija i 

Vlade Srbije koji }e voditi ovaj proces 

bi ti ra zu m ni kao do sa da i vo di ti 

ra ~u na na ko ji na ~in i pod ko jim 

uslovima }e Galenika biti privatizovana. 

Galenika je dràvna imovina, 

a mi ko ji se di mo u Uprav nom Od - 

boru postavljeni smo od strane Vlade 

da bi smo se sta ra li o njoj.

Galenike 

9 

DEJAN BACKOVI] 

predsednik Upravnog odbora 

Doc. dr Dra gan Din~i} 

“^la no vi Uprav nog od bo ra, a pre 

sve ga le ka ri, ima ju oba ve zu da do - 

dat no pro mi sle na ~i ne za ve }u afi r - 

ma ci ju i obo ga }e ni je pri su stvo Ga le - 

ni ke u bo l ni ~ ke usta no ve {i rom ze - 

mlje. Za to me ra du ju na po ri Ga le ni - 

ke za pri su stvo u ze mlje re gio na, 

Ru si ji, na Ku bi i dru gim ze mlja ma. 

Da bi se to ostva ri lo tre ba pra ti ti pa - 

to lo gi ju, ra zvoj no vih le ko va jer sti - 

~em uti sak da Ga le ni ka ima ve li ku 

pa le tu do brih ali “sta ri jih” le ko va. 

Za to je va `no pri su stvo i ak ti v no 

u~e {}e le ka ra u Uprav nom od bo ru 

ko ji mo gu do dat no da po mo g nu na - 

dle `nim or ga ni ma Ga le ni ke u lo ci ra - 

nju i usme ra va nju da ljeg ra zvo ja na - 

j ve }e do ma ce fa bri ke le ko va.” 

Dr Ni no slav 

Di mi tri je vi}, urolog 

“Izla zak Ga le ni ke na re gio nal na, ali i 

mno ga sve t ska tr ì {ta, je dan je od 

glav nih stra te {kih ci lje va ko je no vo 

ru ko vod stvo uspe {no spro vo di, {to 

je do bar po ka za te lj ve li kog po te n ci - 

ja la Ga le ni ke. 

Ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d., kao do ma - 

}i i re gio nal ni gi gant u fa r ma ceu t - 

skoj in du stri ji, tre ba da osta ne pod 

okri ljem dr à ve jer to za slu ù ju pre 

sve ga nje ni gra |a ni, ali i sa ma dr à - 

va. Ga le ni ka obez be |u je svim nje - 

nim gra |a ni ma ve li ke po god nos ti, 

sta vlja ju }i uvek kva li tet proi zvod nje 

ispred za ra de.” 

Prim. Dr Vo j kan Ku li}, 

spec. op {te hirurgije 

^lan udru è nja en do kri nih hi ru r ga 

SCG, laparoskopskih hirurga SCG, 

herniologa SCG. Autor preko 40 

stru c nih ra do va i dve stru c ne knji ge. 

Oè njen, otac tro je dece. 

Da ni lo Vu ki }e vi} 

Je dan od na j mla |ih ~la no va Uprav - 

nog od bo ra, agroe ko no mi sta, u Ga - 

le ni ci za po slen od 2004 go di ne. Na 

me sto ~la na Uprav nog od bo ra pos - 

ta vljen je 2008 go di ne ispred Ga le - 

ni ke a.d. 

”Veliko je zadovoljstvo raditi u radnoj 

atmosferi, gde su svi ~lanovi Upravnog 

odbora spremni da pa`ljivo saslu 

{a ju jed ni dru ge. Iza svih odlu ka 

stoje detaljne diskusije i temeljan rad, 

jer su sve one od na j vi {eg zna ~a ja, a 

u interesu prosperiteta i dobrog rada 

Galenike. @elim da istaknem i da se 

ujedno i pohvalim ~injenicom da je 

konsenzus jedini na ~in na koji je UO 

do neo sve svo je odlu ke”.

10 

sektor za kvalitet 

Ga ran tu je mo 

za kvalitet 

Direktor Sektora za kvalitet prim.mr sc.pharm. Irma 

Lo n ~ar sa pu no sa mo pou zda nja i ve li kom si gu r no - 

{}u kaè da su proizvodi Galenike najbolji i da za 

njihov kvalitet veliki deo zasluge pripada Sektoru za kvalitet. 

● Ko li ko je Se k tor za kva li tet na ~i jem ste Vi ~e lu, va àn 

za po slo va nje Ga le ni ke i zbog ~e ga? 

- S pra vom mo gu da ka èm da Se k tor za kva li tet ima te - 

àk i spe ci fi ~an za da tak i veo ma od go vor nu ulo gu, kao jed - 

na od glav nih ka ri ka u la n cu ko ji vo di do kva li te t nog, bez - 

bed nog i efi ka snog proi zvo da, ko ji je kao ta kav ujed no i za - 

{ti t ni znak ko m pa ni je ka kva je Ga le ni ka. Po tre be tr ì {ta, ko - 

je su sve za h te v ni je i vi so ki stan da r di ko ji se na me }u u fa r - 

ma ceu t skoj in du stri ji glav ni su po kre ta~ svih ak ti v nos ti 

ovog Se k to ra. S ob zi rom da je Ga le ni ka je dan od na j sta ri jih, 

doma }ih proizvo |aca lekova, iza koje stoji vrhunska reputaci 

ja, kao i to da je sve vi {e pri su t na i na inos tra nom tr ì {tu, 

moramo da idemo u korak s vremenom i trendovima, a da 

istovremeno ostanemo verni svom osnovnom cilju koji vodi 

kompaniju ve} 65 godina, da le ~enjem i prevencijom pobo 

lj {a mo kva li tet ì vo ta lju di. To }e mo na j bo lje ura di ti ta ko 

{to }e mo po {to va ti stan da r de kva li te ta i ti me obez be di ti da 

na {i proizvodi odgovaraju predvi |enoj nameni. Uloga Sekto 

ra za kva li tet je odr à va nje i usa gla {a va nje ra zvo ja si ste ma 

kvaliteta, a to se postiè pra }enjem i proverama sistema kvali 

te ta i svih ope ra ti v nih pos tu pa ka. 

● Ko je re zu l ta te bi izdvo ji li kao po se b ni uspeh u ra du Se - 

k to ra za kva li tet? 

- U ovom Se k to ru mo ra da pos to ji do bra or ga ni za ci ja, ja - 

ka kon tro la i vi so ko ra zvi je na sve st o ste pe nu od go vor nos ti 

pre ma ko m pa ni ji, ali i dru {tvu uo p {te. Zbog to ga kao na{ 

na j bo lji re zu l tat na ko ji smo po se b no po no sni isti ~e mo bez - 

bedne, kvalitetne i efikasne proizvode koji su na trì {tu. Jo{ 

jed na po tvr da do brog ra da je i to da smo na kon uspe {no 

spro ve de ne GMP in spe k ci je od stra ne Mi ni sta r stva zdra vlja 

Republike Srbije, dobili nacionalne GMP seritfikate za ceo 

proizvodni program lekova Galenike a.d. 

prim.mr. sc. pharm 

IRMA LONÂR 

direktor Sektora za kvalitet 

“Centralna figura” farmaceutske industrije 

Se k tor za kva li tet, pred sta vlja “cen tral nu fi gu ru” u sva koj fa r ma ceu t skoj ko m pa ni ji, pa i 

u Ga le ni ci. U de lu ko ji se ba vi Obez be |e njem kva li te ta, or ga ni zo va nim i una pred do - 

bro utvr |e nim i pre ci zi ra nim pos tu p ci ma, obez be |u je se bez be dan, kva li te tan i efi ka - 

san lek za pa ci jen ta, dok se u ce li ni Kon tro le kva li te ta vr {i uzo r ko va nje, spe ci fi ci ra nje i 

ispi ti va nje, kao i or ga ni zo va nje svih pos tu pa ka ko ji obez be |u ju spro vo |e nje svih neo - 

p hod nih i re le van t nih me to da ispi ti va nja, ka ko po la znih su p sta n ci, ta ko i go to vih le ko - 

va pre nji ho ve upo tre be. 

● Na kojim aktivnostima trenutno radi Sektor za kvalitet? 

- Po red te ku }ih ak ti v nos ti ve za nih za obez be |e nje i kon - 

tro lu kva li te ta, za po sle ni u Se k to ru za kva li tet ima ju ve li ko 

u~e {}e u po slo vi ma ve za nim za no vu fa bri ku ~vr stih obli ka. 

Ta ko |e, an ga ò va ni smo i na tran s fe ru te h no lo gi ja za mno - 

ge proizvode ~ija se proizvodnja izme {ta na druge lokacije. 

Uklju ~eni smo i u sve poslove vezane za rekonstrukciju postoje 

}e fabrike gde je stru ~nost zaposlenih od izuzetnog zna- 

~a ja. U pla nu je i izgra d nja no vog de la za kon tro lu kva li te ta 

gde tako |e dajemo svoj stru ~ni i profesionalni doprinos. 

Ono {to je u ovom tre nu t ku izu ze t no zna ~a j no za ko m pa ni - 

ju jeste i pro {irenje trì {ta u inostranstvu, Sektor za kvalitet 

prati strategiju cele kompanije u ispunjenju tih ciljeva. Tako 

|e se prate i novi trendovi trì {ta lekova, a samim tim i 

uvo |enje novih proizvoda u proizvodni asortiman. Sektor 

za kvalitet ima svakodnevno u~e {}e u stru ~nom pregledu 

dokumentacije i kontroli kvaliteta uzoraka, kao i u proceni 

i kva li fi ka ci je no vih do ba lja ~a, a na {i stru ~ nja ci oba vlja ju i 

ek ste r ne pro ve re po te n ci jal nih do ba vlja ~a. 

● Koji su planovi Sektora za poslednji kvartal ove godine? 

- Mno go je stva ri ko je su za po ~e te u ovoj go di ni i uspe {no 

zavr {ene u skladu sa propisanim rokovima, preostale aktivnos 

ti ve za ne za po sled nji kvar tal ove go di ne ve} su u rea li - 

za ci ji. Pla ni ra mo da se fu n k cio nal no bo lje or ga ni zu je mo, 

ka ko unu tar Se k to ra, ta ko i u koo r di na ci ji sa dru gim se k to - 

rima, kako bi bolje i efikasnije mogli da odgovorimo na sve 

za da t ke ko ji se pred na ma pos ta vlja ju. 

Se k tor za kva li tet ima oko 200 za po sle nih i mo è se po - 

hva li ti izu ze t no stru ~ nim ka drom i na j bo ljim spo jem isku - 

stva, zna nja i en tu zi ja z ma. Na {i za po sle ni su na j ve }i po te n - 

ci jal ovog Se k to ra. Si gu r na sam da je do bra or ga ni za ci ja 

klju~ uspe ha i u skla du sa ovom de vi zom na sta vljam da vo - 

dim Se k tor za kva li tet ka no vim uspe si ma, ko ji }e bez su m - 

nje do pri ne ti i sveu ku p nom uspe hu Ga le ni ke.

u poseti: fabrika dentala 

mladi lideri 

11 

ALE K SAN DRA 

LJU BO JA 

ru ko vo di lac po go na 

BRANKA IVI] 

ru ko vo di lac La bo ra to ri je 

za ~vr ste obli ke u Institutu 

Vredna 

priznanja 

Od skromnih po~etaka 

do vrhunske proizvodnje 

U starom delu Dor }ola, u Ulici Milorada 

Gavrilovi }a 10, vi {e od pola veka 

nalazi se najve }a fabrika dentalnih proizvoda 

u Srbiji i na prostorima biv {e Jugoslavije. 

Od skromnih po ~etaka proizvodnje 

voskova i cink-fosfatnog cementa 

do {iroke palete dentala, veoma ambicio 

zno ra zvi je ne koja moè da odgovori i 

zahtevima i standardima savremene stomatolo 

{ke prakse. 

Inspektori nama~ke sertifikacione 

ku}e TÜV-a kra jem apri la ove go di ne 

obavili su proveru sistema kvaliteta, posle 

~ega su dentalni proizvodi 

na {e fabrike dobili pravo da 

nose znak CE. Dobijanjem 

sertifikata ISO 

9001, ISO 13485 

dentalni proizvodi 

ima ju pa so{ za ceo 

svet i mo gu da se 

plasiraju na gotovo 

sva tr ì {ta 

nagla{ava Du{anka 

Mili}evi}, direktor 

fabrike dentala. 

Proizvodnja dentalnih 

proizvoda u Galenici 

da ti ra od 1947, a od 1955. 

pre se lje na je na Do r }ol gde se i 

danas nalazi. 

U toku obilaska fabrike videli smo 

veoma specifi ~ne ma {ine koje su stare , a 

koje besprekorno rade, kao i savremenije 

ma {ine novije generacije. 

Zainteresovala nas je proizvodnja 

akrilatnih zuba. Posebno je interesantna 

faza obrade zuba. U cilju zadovoljenja 

potreba kupaca ve {ta ~ki zubi se proizvo 

de u 16 bo ja i 19 ra zli ~i tih fo r mi. 

Ovaj deo procesa zahteva veliko u~e {}e 

ru ~nog rada. 

Deo u ko ji je sme {te na do ra da zu ba 

izgleda moderno. Aleksandra Ljuboja, 

rukovodilac pogona nam obja {nja va da 

se dorada akrilatnih zuba, do pro {le godine 

nalazila na Novoj lokaciji u Zemunu. 

A on da je odlu ~e no da se izdvo je 

zna ~ajna sredstva i adaptira deo prostora 

na Dor }olu. Tako je objedinjen ceo proizvodni 

proces i vi {e nema svakodnevnog 

prevoza poluproizvoda na relaciji Dor- 

}ol-Ze mun i na zad. 

DU[ANKA MILI]EVI] 

direktor fabrike 

U prizemlju nailazimo na ma {inu za 

kapsuliranje amalgamskih plombi na bazi 

sre bra i ì ve, ko ju su 1996. ko n strui sa li 

Galenikini inènjeri Branislav Popovi} i 

Mi {a Jahoda na predlog i u saradnji sa 

Du {ankom Mili }evi}. Do tada se vode }i 

proizvod Dentala, Extracap radio u saradnji 

sa Nemcima. U Hamburg smo slali 

leguru na kapsuliranje, a zatim nam je 

proi zvod vra }an {to je zna lo da po tra je 

mesecima. 

- Ma {ina je automatizovana i posle 13 

go di na i da lje odli ~ no ra di. Na njoj je do 

sada proizvedeno nekoliko miliona 

kapsula - potvrdjuje nam 

Ljuboja. 

U unutra {njem dvori 

{tu zgrade koja bi 

uskoro trebalo da 

bude objedinjena si 

postane jedinstven 

deo proizvodne 

celine, nalazi se i 

prostorija za (privremeno) 

odlaganje 

repromaterijala koji 

svakog dana stiè iz 

Galenikinog magacina. 

U ovoj specifi ~noj fabrici 

52 zaposlenih proizvode {iroku 

paletu proizvoda koje moèmo podeliti na: 

● restaurativni materijali (amalgami, kompozitni 

materijali, klasi ~ni cink-fosfatni 

i glas jonomer cementi i adhezivni 

sistemi), 

● materijali za endodonciju (rastvori za 

dezinfekciju kanala korena zuba), 

● materijali za protetiku (akrilni zubi, 

polimeri za bazu proteze i reparaciju 

baze proteze, otisni materijali na bazi 

kondezacionih i adicionih silikona, alginata, 

cink-oksid eugenola i termoplasti 

~nih masa), 

● program za prevenciju karijesa zuba 

(pa sta sa fluo rom i pa sta bez fluo ra za 

uklanjanje dentalnog plaka i zaliva~ fisura). 

Ka ko nam je obja {nje no to me tre ba 

dodati i materijale za potrebe zubne tehnike 

kao i sredstva op {te namene -gipseve 

razli ~ite tvrdo }e, rastvor za poliranje, 

skeletirane proteze i voskove. 

Za ne {to ma nje od {e st 

go di na ra da u Ga le ni ci 

Bran ka Ivi} je sa ku pi la za vi - 

d nu ko le k ci ju me da lja, na - 

gra da i priz na nja za nau ~ ni 

i istra ì va ~ ki rad. Zlat na 

me da lja, sa li kom Ni ko le 

Te sle - Pro na la za {tvo - 

Beo grad 2009. sa mo je po - 

sled nja ko ju je kao koau tor 

sa ko le ga ma D. De kan ski, 

Z. Vu ko vi}, D. To n {i}, 

D.Dè le to vi} i J. Ve lj ko vi}, 

u ka te go ri ji no vih te h no lo - 

gi ja, do bi la. Pre tri go di ne, 

na in te r na cio nal noj izlo `bi 

pa te na ta Te sla Fe st u No - 

vom Sa du sa ko le ga ma iz 

In sti tu ta do bi la je, ta ko |e 

zlat nu me da lju, za rea li za - 

ci ju pre pa ra ta Di klo fen Duo 

- fi lm ta ble te sa mo di fi ko - 

va nim oslo ba |a njem. 

Bran ka Ivi} je do sa da au - 

tor 12 obja vlje nih nau ~ nih 

sao p {te nja i pre zen ta ci ja na 

me |u na rod nim i na cio nal - 

nim nau ~ nim sku po vi ma. 

Kao na j zna ~a j ni je mo è mo 

izdvo ji ti usme ne pre zen ta - 

ci je ko ji ma je pred sta vlja la 

Ga le ni ku. 

Ove go di ne na pre sti - 

`nom me |u na rod nom stru - 

~ nom sku pu 2nd Pha r ma - 

ceu ti cal Scie n ces Fair and 

Ex hi bi tion u Ni ci, pred sta vi - 

la je dva ra da Ga le ni ki nih 

stru ~ nja ka. 

Nje ne pre zen ta ci je bi le 

su vr lo za pa è ne i na sli ~ - 

nom nau ~ nom sku pu odr - 

à nom u Lju blja ni 2008. 

go di ne i na Si m po zi ju mu o 

ispi ti va nju bio ra spo lo ì - 

vos ti i bioe kvi va len t nos ti 

le ko va, odr à nom u Vr {cu 

no ve m bra 2008. ka da je 

pre zen to va la rad (B.Ivi}, 

I.Ho m {ek, Lj. Pe tro vi}) - 

Uti caj fa k to ra fo r mu la ci je 

na re so p ci ju le ka. 

- Otac mi je ra dio u Ga le - 

ni ci, pa sam i ja ra sla uz ime 

sr p skog fa r ma ceu t skog gi - 

gan ta - obja {nja va Bran ka 

Ivi}. - Ka da sam za vr {i la fa - 

r ma ceu t ski fa ku l tet, odra di - 

la pri prav ni ~ ki sta` i po lo ì - 

la dr àv ni ispit lo gi ~ no je bi - 

lo da po tra ìm po sao u na - 

{oj na j ve }oj fa r ma ceu t skoj 

ku }i. 

Sa dru ge stra ne, po red la - 

ba ra to ri ja na Fa r ma ceu t - 

skom fa ku l te tu u Beo gra du, 

u In sti tu tu Ga le ni ke pos to je 

na j bo lji uslo vi za istra ì va ~ - 

ki rad i ra zvoj no vih te h no - 

lo gi ja i proi zvo da, ne sa mo 

u Sr bi ji, ve} i {i re. 

Uslov da u In sti tu tu mo - 

gu da se za po sle sa mo oni 

~i ji je pro sek na stu di ja ma 

ve ci od 8,5 ni je bio pre pre - 

ka nje nom ko na ~ nom ci lju 

jer je njen pro sek bio de vet. 

Od ka da se za po sli la u 

Ga le ni ci Bran ka Ivi} je pro - 

USAVR[AVANJE 

Na Fa r ma ceu t skom fa ku l te tu u Beo gra du 2006. go di ne upi sa - 

la je po sle di plo m ske do k to r ske stu di je u obla sti istra ì va nja 

pri me ne op ti mi za cio nih te h ni ka u ra zvo ju fo r mu la ci je ~vr stih 

fa r ma ceu t skih obli ka sa kon tro li sa nim oslo ba |a njem di klo fe - 

nak - na tri ju ma. Ek spe ri men tal ni deo do k to r ske te ze Bran ka 

Ivi} je 2007. ra di la na In sti tu tu za fa r ma ceu t sku te h no lo gi ju u 

la bo ra to ri ji za in du stri j sku fa r ma ci ju, Uni ve r zi te ta u Ba ze lu, 

[va j ca r ska. Bran ka obe }a va da }e u na j sko ri je vre me pri ve sti 

kra ju izra du do k to r ske te ze, a on da joj osta je od bra na do k to r - 

ske di se r ta ci je. 

{la put od proi zvod nje, gde 

je ra di la kao fa r ma ceut 

sme ne proi zvod nje u po go - 

nu ta ble ta i dra è ja u fa bri ci 

le ko va, do stru ~ nog sa ra d - 

ni ka u Slu `bi za fa r ma ceu t - 

ske te h no lo gi je In sti tu ta. 

Da nas je ru ko vo di lac La - 

ba ra to ri je za ~vr ste obli ke u 

In sti tu tu za istra ì va nje i ra - 

zvoj. 

Ona isti ~e da je istra ì va - 

~ ki rad na ra zvo ju no vog 

proi zvo da na j krea ti v ni ji po - 

sao ko ji obu hva ta rad ve li - 

kog bro ja pro fe sio na la ca iz 

ra znih nau ~ nih di sci pli na. 

Pri me nom na j no vi jih zna nja 

na po lju fa r ma ceu t ske te h - 

no lo gi je u Ga le ni ci se proi - 

zvo de kva li te t ni le ko vi 

po~ev od fa ze pre t fo r mu la - 

cio nih istra ì va nja, pre ko 

ra zvo ja fo r mu la ci je, kli ni ~ - 

kih ispi ti va nja, re gi stra ci je i 

uvo |e nja u re dov nu proi - 

zvod nju.

12 

mladi lideri 

IVAN POPOVI] 

direktor Kontrole kvaliteta 

Sve prolazi 

laboratorijsku 

proveru 

Ivan Po po vi}, di plo mi ra ni fa r ma - 

ceut, ~lan po ro di ce Ga le ni ka pos tao je 

u ma ju 2006. Nje go vo pr vo ra d no 

me sto bi lo je stru ~ ni sa ra d nik u Kon - 

tro li kva li te ta. Da nas je pr vi ~o vek ove 

ce li ne, u zva nju di re k to ra. 

Po sle za vr {e nog Fa r ma ceu t skog fa - 

ku l te ta u Beo gra du, oba ve znog pri - 

prav ni ~ kog sta à ko ji je 2005. i 2006. 

oba vio u Apo te ka r skoj usta no vi Beo - 

grad i po lo è nog stru ~ nog ispi ta, Po - 

po vi} se u ma ju 2006. za po slio u Ga - 

le ni ci. 

-Pr vo ra d no me sto bi lo mi je stru ~ ni 

sa ra d nik u Kon tro li kva li te ta - ka è Po - 

po vi}. Ve} po ~e t kom 2007. pos ta je 

stru ~ ni sa ra d nik od go vo ran za pra }e - 

nje sta bi l nos ti ak ti v nih su p sta n ci i go - 

PR O S EK KAO ULAZNICA 

Farmaceutski fakultet u Beogradu Popovi} 

je zavr {io sa prose ~nom ocenom 

9,39 i to je bio je dan od uslo va za za po - 

{ljavanje u Kontroli kvaliteta (najniì 

prag je 8,5). Na osno vu pos ti g nu tog 

uspeha tokom studiranja 2000. nagradjen 

je stipendijom Kraljevske norve {ke 

ambasade u Beogradu kao jedan od hiljadu 

najboljih studenata u Srbiji. Po ~etkom 

2008. upisao je akademsku specijalizaciju 

“Farmaceutska zdravstvena 

za {tita”. Do sada je poloìo sve predvi- 

|ene ispite, a tokom oktobra ove godine 

o~ekuje da }e poloìti i zavr {ni ispit. 

to vih proi zvo da iz re dov ne proi zvod - 

nje i izra du de la II:F re gi stra cio ne do - 

ku men ta ci je. Oni ma ko ji se ovom pro - 

ble ma ti kom ne ba ve pro fe sio nal no, 

Po po vi} obja {nja va da je to deo oba - 

ve zne pro ce du re kod ob no ve re gi stra - 

ci je le ko va. U vre me ka da je on bio za - 

du èn za taj deo po sla ra di lo se o ob - 

no vi re gi stra ci je ve li kog de la Ga le ni ki - 

nog aso r ti ma na le ko va. Od se p te m bra 

2007. Po po vi} je ru ko vo di lac Slu `be 

za fa r ma ceu t sko-he mi j ska ispi ti va nja i 

sta bi l nost u Kon tro li kva li te ta, a od ju - 

na 2008. i di re k tor Kon tro le kva li te ta. 

Od go vor nost svih za po sle nih u 

Kon tro li kva li te ta, pa i Po po vi }a, kao 

di re k to ra, je ve li ka, ali on ra di je isti ~e 

pri vi le gi ju ko ju za po sle ni u Ga le ni ci 

ima ju, u od no su na sve dru ge fa r ma - 

ceu te u ze mlji. 

- Ga le ni ka pru à mo gu } nos ti za 

stru ~ ni rad i usa vr {a va nje ka kvi ne 

pos to je u apo te ka r skim usta no va ma i 

dru gim sli ~ nim fi r ma ma u Sr bi ji. Tu 

pre sve ga mi slim na ba vlje nje ana li ti - 

kom i ispi ti va njem kva li te ta le ko va i 

uslo ve po ko ji ma je Ga le ni ka u sva - 

kom po gle du li der na ovim pros to ri - 

ma. Ne sa mo le ko vi, ve} i proi zvo di 

den ta la, pa ra fa r ma ci je, u stva ri sve {to 

se u ovoj ko m pa ni ji proi zvo di mo ra da 

bu de ispi ta no u na {im la ba ra to ri ja ma, 

ta ko da se na tr ì {tu i do kra j njeg ko ri - 

sni ka mo gu na }i sa mo ap so lu t no efi - 

ka sni i bez bed ni proi zvo di - obja {nja - 

va Po po vi}. 

MI LO[ DI MI TRI JE VI] 

ru ko vo di lac Slu `be di za j na i ambalaè 

Novi imid` 

Galenikinih 

proizvoda 

To kom ove go di ne Ga le ni ka je na tr ì {te izba ci la bi lj ne di je te t - 

ske pre pa ra te -Flo ra le n d Li st ma sli ne i - Flo ra le n d Li st vi no ve lo - 

ze. Ve} su pre po zna tlji vi na tr ì {tu po sja j nom di za j nu pa ko va - 

nja, kao i re kla m nog ma te ri ja la ko ji pra ti ove proi zvo de. 

I no vi i sta ri proi zvo di Ga le ni ke u po sled nje vre me su do bi li 

“no vo ru ho”. Za slu ge za krea ti v na re {e nja i pro me nu imi dà Ga - 

le ni ki nih proi zvo da pri pa da ju vr snim di za j ne ri ma i nji ho vom ru - 

ko vo dio cu Mi lo {u Di mi tri je vi }u. 

Mi lo{ Di mi tri je vi} za vr {io je Fa ku l tet li kov nih ume t nos ti u 

Beo gra du 2003. go di ne, ma gi star je li kov nih Ume t nos ti, gra fi ke i 

vi zue l ne ko mu ni ka ci je. Kao gos tu ju }i stu dent od 1998 do 2000 

go di ne. na Fa ku l te tu de Be l las Ar tes u Ma dri du di plo mi rao je na 

sme ru gra fi ~ ki di za jn, cr te` i vi zue l na ko mu ni ka ci ja. U Ga le ni ci je 

za po slen od 2005. 

Za slu ge kod pro me ne vi zue l nog iden ti te ta Ga le ni ke, ko je su 

vi dlji ve, Di mi tri je vi} ne pri pi su je sa mo ti mu di za j ne ra Ga le ni ke 

ko ji on vo di, ve} ~i ta vim ti mo vi ma ko ji ra de u ra zli ~i tim se k to ri - 

ma. 

Po re ~i ma Di mi tri je vi }a sam di za jn je na j ve }im de lom ra zra - 

|en, pre sve ga da bu de ak tue lan, mo de ran, da se obra }a ku p cu 

na je dan jed nos ta van i pre ci zan na ~in, a isto vre me no da bu de 

pre po zna tljiv. Po to me pra ti mo sa vre me na re {e nja ko ja se ko ri - 

ste kod nas i u sve tu, ka da je u pi ta nju gra fi ~ ki di za jn pa kov nog 

ma te ri ja la fa r ma ci je i pa ra fa r ma ceu ti ke. 

- U po sled njih go di nu da na dos ta je ura |e no, ali ra di mo i da lje 

pu nom pa rom. Ka da su u pi ta nju proi zvo di pa ra fa r ma ceu ti ke i 

OTC le ko va, tu smo pra k ti ~ no sve pro me ni li: pa kov ni i pra te }i 

ma te ri jal je re di za j ni ran, a no vi proi zvo di su do bi li am ba la ù ka - 

kvu ima ju na j po zna ti ji bre n do vi u sve tu u ovoj obla sti - ka è Di - 

mi tri je vi}. 

Sa pro me nom pa kov nog ma te ri ja la u Ga le ni ci je upo re do ra - 

|e no i na ko r po ra ti v noj pre zen ta ci ji. Di mi tri je vi} izdva ja no vi 

{tand ura |en pre par me se ci ko ji ima tri ve li ka sve tle }a bi l bo r da 

opre mljen sa {e st mo ni to ra. “To je jed na sja j na sa ja m ska au diovi 

zue l na pre zen ta ci ja Ga le ni ke i na {ih proi zvo da, ka kvu ne po se - 

du je ni jed na fa r ma ceu t ska ku }a kod nas”, isti ~e Di mi tri je vi}. 

JE LE NA OG NJE NO VI] 

rukovodilac Slu`be za inoregistraciju 

Najmla|i 

Galenikinin 

ambasador 

Jelena Ognjenovi} ima samo 28 godina i obrazovanje 

i isku stvo na ko me bi joj mno gi po za vi de li. Og nje - 

novi }eva poti ~e iz farmaceutske porodice i kako sama 

za se be ka è “po ro |e nju joj je odre |e no ~i me }e se 

baviti”. Uporna je, ambiciozna i radoznala, pa nije ~udo 

{to je ova mlada devojka srednju {kolu, XIII beogradsku 

gimnaziju, zavr {ila kao jedna od najboljih u generaciji, 

na Farmaceutskom fakultetu bila jedan od najboljih 

studenata. Trenutno je na doktorskim studijama iz 

oblasti Molekularna medicina na Medicinskom fakultetu 

u Kragujevcu. 

Jelena je prvu praksu i iskustvo sa farmaceutskim 

poslovima sticala rade }i u apoteci svojih roditelja jo{ 

kao sred njo {ko l ka, da bi se ka sni je kao stu dent i “He - 

mofarmov” stipendista usavr {avala na brojnim seminarima 

i radionicama na kojima su predava ~i i mentori 

bili najeminentniji doma }i i strani stru ~njaci iz oblasti 

farmaceutske industrije. Odmah nakon diplomiranja 

kao jedan od najboljih studenata zaposlila se u “Hemoframu” 

gde je vrlo brzo napredovala i postala jedan od 

SVAKA REGISTRACIJA JE USPEH 

Sa da je moj ci lj obez be |i va nje re gi stra ci ja Ga le ni ki nih pre pa ra ta 

na tr ì {ta na ko jim do sa da ni je bi la za stu plje na, kao i pro {i ri va nje 

pa le te proi zvo da na tr ì {ta u okvi ru ko jih je do sa da na {a ko m pa - 

ni ja po slo va la. Sva ko no vo re gi stra cio no re {e nje, sva ki no vi uspeh 

za me ne pred sta vlja do dat ni mo tiv da za jed no sa svim vred nim, 

edu ko va nim i kva li te nim za po sle ni ma u Ga le ni ci, osvo jim svet, jer 

za jed ni ~ kim ra dom, sna gom, zna njem,vo ljom i upor no {}u ni je dan 

ci lj ni je ne dos ti àn! 

najmla |ih menadèra za registraciju. 

Dobri rezultati nastavili su da se niù i nakon njenog 

prelaska u Galeniku. Na predlog ove mlade, ambiciozne 

devojke odeljenje za Rusiju i ZND postaje deo Slu- 

`be za Ino registracije, a Jelena Ognjenovi} jedan od 

najmla |ih rukovodioca. Ubrzo ovo odeljenje postiè 

zapaène rezultate. U veoma kratkom roku obnovljene 

su tri naizgled izgubljene registracije i pripremljena i na 

registraciju predata dokumentacija za preko 20 preparata. 

Zahvaljuju }i njenom znanju, kreativnosti i inovativnosti, 

ali i hrabrosti da nova saznanja ste ~ena na brojnim 

usavr {avanjima primeni u praksi, Galenika je do 

sada registrovala i pokrenula postupke registracije brojnih 

farmaceutskih preparata, koje smo u prethodnom 

periodu izgubili. Znanje tri svetska jezika (pored engleskog 

go vo ri ru ski i {pan ski je zik) , uro |e ni {a rm i skro - 

mnost kojim ova dvadesetosmogdi {nja devojka pleni 

doprineli su da za kratko vreme postane omiljena me- 

|u diplomatskim predstavnicima u na {oj zemlji i rado 

vi |en gost na prijemima i poslovnim de {avnjima koje 

prire |uju ambasadori stranih zemalja u Srbiji. “Ponekad 

je naporno biti “u pripravnosti” 24 ~asa dnevno, ali 

ja sam zna la sta me ~e ka ka da sam preu ze la ru ko vo - 

|e nje ovim ti mom i sa da ne ma na zad, ve} sa mo na - 

pred ka {to boljim rezultatima” kaè Jelena i priznaje 

da je mo`da ponekad “nemilosrdna” prema saradnicima 

u smislu postavljanja visokih ciljeva i te {kih zadataka, 

ali ta kva je i pre ma se bi sa moj, pa sa pu nim pra - 

vom za h te va to i od njih. 

Nje ni pla no vi su ka è da njen tim bu de me |u na j bo - 

ljima i najzaslu`niji za uspehe Galenike. “ Nikada nisam 

priznavala prosek i prose ~nost. Ako prihvatim da ne {to 

radim teìm da u tome budem najbolja i postignem {to 

bolje rezultate” kaè Jelena. 

Jelena kaè da joj malo vremena ostaje za privatan 

ì vot, ali za sa da uspe va da odr ì rav no te ù. 

”Oni ko ji me vo le zna ju da uì vam u svom po slu, da 

se 100 % po sve tim ono me {to è lim da ostva rim, da 

sam oduvek pravila dugoro ~ne planove, postavljala ciljeve 

i teìla ka {to boljoj realizaciji istih.

sindikat 

13 

Za lak{u 

jesen 

Na kon mno gih me di j skih 

ka l ku li sa nja oko pri va ti za ci je 

Galenike, 16. septembra odr- 

àn je sa sta nak u Mi ni sta r - 

stvu eko no mi je sa dr àv nim 

se kre ta rom Ne bo j {om ]i re - 

}em, si n di ka ti ma i ru ko vod - 

stvom, gde je pos ti g nut do - 

govor da se tender za Galeniku 

ra spi {e tek na kon za vr {e t - 

ka nove fabrike ~vrstih proizvo 

da. So ci jal ni pro gram i 

in ve sti cio ni plan bi }e obez - 

be |e ni ban ka r skim ga ra n ci - 

ja ma, a do bi li smo uve ra va - 

nja da }e pri va ti za ci ja bi ti 

pla ni ra na i da Ga le ni ka ne }e 

biti prodata tek tako.Naravno, 

sve ove ak ti v nos ti }e mo 

pra ti ti i ak ti v no u~e stvo va ti u 

nji ma. 

U ovom periodu pregovara 

mo i sa po slo da v cem za za - 

klju ~enje Kolektivnog ugovora 

kako bi obezbedili prava i 

so ci jal nu si gu r nost za po sle - 

nih. Tre nu t ni Ko le k ti v ni ugo - 

vor va ì do 27. apri la 2010. 

pa nam je in te res da pos to je - 

}a prava zaposlenih budu va- 

è }a i u toku privatizacije ili 

kod no vog vla sni ka Ga le ni ke. 

Po red ovih stra te {kih ak ti - 

v nos ti Sa mos tal ni si n di kat 

po kre nuo je ne ke od ak ci ja 

ka ko bi ~lan stvu i za po sle ni - 

ma ola k {a li “je se nji udar na 

no v ~a ni ke”.Pos ti g nut je do - 

go vor o rea li za ci ji Odlu ke o 

isplati drugog dela regresa za 

ovu godinu, i o~ekujemo pozi 

ti van od go vor ru ko vod stva 

na za h tev za ispla tu po za j mi - 

ce za po sle ni ma. 

Ve }ina zaposlenih u proizvod 

nim ce li na ma ra de po - 

slove koji zahtevaju rehabilitaciju 

ili banjsko le ~enje, pa 

o~e ku je mo da }e ru ko vod - 

stvo napraviti plan realizacije 

ove ak ci je u {to sko ri jem vre - 

menu.Pripremamo i aktivnost 

ko jom se Sa mos tal ni si - 

n di kat po no si, a to je no v ~a - 

na ~e sti t ka ~la no vi ma Sa - 

mos tal nog si n di ka ta ~i ja de ca 

po la ze u pr vi ra zred.Ova ak - 

ci ja je od ve li kog zna ~a ja jer 

ti me è li mo da mla |em ka - 

dru ove kompanije pribliìmo 

si n di kat i po ka è mo da 

smo tu da im ì vot u~i ni mo 

lep {im. 

Odloèna privatizacija 

Tender za privatizaciju fabrike 

ne }e biti raspisan pre januara 

2010. godine - dogovorili su 

predstavnici Ministarstva ekonomije, 

poslovodstva i sindikata 

Galenike a.d. 

Tender za prodaju “Galenike 

a.d.” ne }e biti raspisan pre po ~etka 

rada nove fabrike ~vrstih preparata, 

a narednih nedelja po ~e }e 

“predkvalifikacioni tender”, koji 

}e tra ja ti 90 da na. 

Na kon tih 90 da na, svi zai n te - 

resovani investitori, a o~ekujemo 

da to budu prvoklasne farmaceutske 

kompanije iz celog sveta, trebalo 

bi da podnesu Agenciji za 

privatizaciju pismo o namerama, 

gde bi zva ni ~ no izne li svoj stav da 

li su zainteresovani da u~estvuju 

u privatizaciji Galenike i pod kojim 

uslovima. 

Takav dogovor postignut je 

17.09.2009.godine, na sastanku 

predstavnika Ministarstva ekonomije, 

rukovodstva fabrike i sindikata. 

U po ve re ni {tvu Ga le ni ka a.d. 9.10. 2009. go di ne 

uspe {no su spro ve de ni izbo ri za si n di kal ne po ve re - 

ni ke. U to ku ra d nog vre me na pr va i dru ga sme na, 

770 ~la no va na {eg si n di ka ta ima la je pri li ku da da 

svoj glas kan di da ti ma za po ve re ni ke u svo jim ce li - 

na ma. 

Glasa ~ka mesta su bila vidno obeleèna sindikalnim 

za sta va ma i am ble mi ma, pa je ~i tav do ga |aj 

bio ocenjen kao praznik demokratije i slobode izja- 

{njavanja ~lanstva. U Fabrici lekova, na primer, bira 

na su dva po ve re ni ka od ~ak {est kan di da ta, na 

{ta smo izu ze t no po no sni. Jo{ vi {e nas ra du je po da - 

tak da je ve li ki broj mla dih ko le ga ak ti v no bi lo 

uklju ~e no u ~i tav izbor ni pro ces, {to go vo ri da na{ 

sindikat ima budu }nost, i da mladi prepoznaju sindikat 

kao svoju organizaciju. 

Poznati su ko na ~ ni izbor ni re zu l ta ti po lo ka ci ja - 

ma i celinama, a za poverenike su izabrane slede }e 

kolege: 

GRANSKI SINDIKAT HEMIJE, NEMETALA 

ENERGETIKE I RUDARSTVA 

Prema re ~ima dràvnog sekretara 

u Ministarstvu ekonomije, 

gospodina Neboj {e ]iri }a, tokom 

naredna tri meseca svi zainteresovani 

strate {ki partneri mo }i }e 

da obi |u fabriku, pogledaju dokumentaciju, 

razgovaraju sa rukovodstvom 

fabrike, zaposlenima 

i predstavnicima Vlade. 

On je do dao da zva ni ~ni te n der 

svakako ne }e biti raspisan pre 

izgradnje novog pogona ~ije 

otvaranje se o~ekuje u januaru 

2010. godine. 

Stav sindikata “Nezavisnost 

Ga le ni ka a.d.” je da je otva ra nje 

novog fabri ~kog pogona najve }a 

investicija u istoriji na {e kompani 

je i da je kao ta kva od pre su d - 

nog zna ~aja za budu }nost kompanije 

i budu }i status svih zaposlenih. 

Na sa stan ku u Mi ni sta r stvu 

eko no mi je pos ti g nut je do go vor 

da }e In ve sti cio ni ci klus i So ci - 

jal ni pro gram ko ji bu de usvo - 

jen u pro ce su pri va ti za ci je “Ga - 

le ni ke a.d.”, bi ti ~vr sto ve zani 

ban ka r skim ga ra n ci ja ma. Na 

ovo me smo in si sti ra li od po ~e t - 

ka pre go vo ra i to sva ka ko da je 

do dat nu si gu r nost svim za po - 

sle ni m. 

Predstavnicima ministarstva je 

ja sno sta vlje no do zna nja da je 

Socijalni program, koji smo izradili 

i uputili u Agenciju za privatizaciju, 

od sudbinskog zna ~aja za 

zaposlene i da od njega ne }emo 

odu sta ti ni po ko ju ce nu. 

Tako |e obave {tavamo zaposlene 

da je izrada novog Kolektivnog 

ugovora “Galenike a.d.” u{la 

u za vr {nu fa zu, i da se nje go vo 

usvajanje i potpisivanje o~ekuje u 

narednih nekoliko dana. 

Sprovedeni 3. redovni 

izbo ri za poverenike u si n di ka tu 

“Ne za vi snost Ga le ni ka a.d.” 

Fabrika lekova: \ukanovi} Rade i Radakovi} 

Zoran 

Uprav na zgrada: Gru ba~ Ljubi{a i Dra gi ca Mi - 

hai lo vi}- Dada 

(Pa ra fa r ma ceu ti ka, FFS, Veterina): Ra~ano vi} 

Smilja, 

Op {ti po slo vi ( FTO, Re sto ran, Krug, Spre ma ~i - 

ce...): Vo j no vi} Danijel 

(Kon tro la i institut): Du jo vi} Katarina 

(Fabrika dentala): Ivana Krsti} 

(Te h ni ka i logistika): Pan te li} Zoran 

(Pogon Nova Varo{): Enisa î~i} 

(No va fabrika) - 1 po ve re nik/ca (izbo ri u ovoj ce - 

li ni }e bi ti odr à ni na kon otva ra nja fa bri ke) 

Za de se tak da na bi}e odr à na Sku p {ti na si n di ka - 

ta, na ko joj }e po red de le ga ta iz svih ce li na, bi ti po - 

zvani i brojni gosti. Na Skup {tini }e izabrani povere 

ni ci iz me |u se be iza bra ti no vo ru ko vod stvo Od - 

bo ra si n di ka ta.

14 

tu, pored nas 

Ga le ni ki no zlat no dete 

Tog 29. maja fudbalska groznica 

tresla je Srbiju, Crvena 

Zve zda pos ta la je {a m - 

pion Evro pe u fu d ba lu. Istog da - 

na ro dio se jo{ je dan {a m pion 

Balkana, Evrope i sveta, Vuk Milutinovi}. 

Za Vuka Milutinovi }a, 

s pra vom mo è mo re }i da je “Ga- 

lenikino dete”. Pored toga {to 

njegova mama ve} 34 godina radi 

u Galenici, “tajna veza” izme |u 

ovog de ~aka i Galenike razvila se 

jo{ u njegovom najranijem detinj 

stvu ka da je za jed no sa ma - 

mom koja je bila ~lan odbojka {ke 

reprezentacije Galenike i ostalim 

u~esnicima Farmacijade putovao, 

bodrio Galeniku i sa njima napravio 

prve odbojka {ke korake. “ 

Bio je mi lje nik svih ko le ga i ko le - 

ge ni ca, od ma le na je do bro i po - 

slu {no dete” po ~inje ovaj razgovor 

Slavica Kilibarda, samostalni 

referent u Sektoru interne kontro 

le. Ka da je odlu ~i la da bu de 

deo Galenikinog tima na Farmacijadama 

i radni ~kim sportskim 

Vo ji slav Ta ba ~ ki, 

zamenik ministra 

za omla di nu i sport 

igra ma ima la je sa mo je dan uslov, 

da i njen ma li sin mo è da pu tu je 

sa njom, s ob zi rom na to da je sa - 

mo hra na ma j ka i da su njih dvo je 

bili upu }eni jedno na drugo. 

Ka da je tre bao da izra zi è lju 

ko jim bi spo r tom è leo da se ba - 

vi, ak tue l ni sve t ski pr vak, bez ra - 

z mi {lja nja odlu ~io se za od bo j ku. 

Ta da je sve po ~e lo... 

S obzirom da su njegovi po ~eci 

ve za ni za pe riod po sle NA TO bo - 

m ba r do va nja, zbog ne dos ta t ka 

uslo va, Vuk je mo rao da odlo ì 

svoj po ~e tak tre ni ra nja od bo j ke i 

sa ~e ka ne ka bo lja vre me na. 

Me |u tim, sre }a se ubr zo 

osmehnula pred vrhunskim talentom 

i velikom èljom ovog 

de ~a ka. “ Jed nog da na izbe zu - 

mljen od sre }e ule teo je u stan sa 

Po~eo sa dresom 

Galenike, danas 

nosi grb Srbije: 

Vuk Milutinovi} 

fla je rom na ko me se 

na la zi la re kla ma za no - 

vu {ko lu od bo j ke ko ja se 

otvo ri la u ne po sred noj bli zi ni. 

Zna la sam da se i ta vra ta ni su 

sa svim slu ~a j no otvo ri la”- ka è 

Sla vi ca. 

Po ~eo je u {ko li od bo j ke 

“Blo ck out” 2000-te 

godine, njegov trener 

i vla snik {ko le Slo - 

bo dan Tr p ko vi}, 

prepoznao je veliki 

ta le nat i è lju ovog 

de ~a ka da uspe i 

na kon izve snog vre - 

me na pre po ru ~io ga 

je lju di ma iz OK “Cr ve - 

na Zve zda”. “Ka da je pre - 

{ao u Zve zdu, tre ner je 

imao pro blem da upa m ti 60 ime - 

na svih de ~aka koji su trenirali, 

pa je Vu ka, s ob zi rom da je na 

tre ni n zi ma stal no no sio Ga le ni - 

ki ne ma j ce, oslo vlja vao sa “Ga le - 

ni ka” - kroz osmeh nam pre pri - 

Ponosna mama: 

Slavica Kilibarda 

~a va Vu ko va ma ma Sla vi ca. 

Za Zvezdine kadete igrao je 

go di nu da na na kon ~e ga je usle - 

dio po ziv Lju bo mi ra Ga lo ga è, 

trenera kadetske reprezentacije 

Srbije. Od tog trenutka kao na 

po kre t noj tra ci kre }u da se ni ù 

Vu ko vi spo r t ski uspe si. Sve - 

t sko, evro p sko i ba l kan - 

sko zla to, evro p sko i 

balkansko srebro, 

sre bro na EJ OF-u u 

Tampereu , mnogo 

{ko l skih i klu p skih 

{a m pio na ta, zla ta, 

me da lja i priz na nja. 

Vuk, ko ji je sa svo jih 

2.03, najvi {i igra~ reprezen 

ta ci je, igra na po zi ci ji 

sred njeg blo ke ra, tre nu t - 

no je u pr vih dva nae st u Zve zdi - 

nom pr vom ti mu i po red vr to - 

gla vog uspe ha ko ji je pos ti gao u 

po sled njih go di nu da na i da lje je 

onaj isti Vuk, ko ji se igra s dru ga - 

ri ma na igra li {tu ispred zgra de, 

obo à va svog ma log 

brata Milo {a i plani 

ra da upi {e fa ku l - 

tet. Vuk je po red 

brojnih klupskih i 

reprezentativnih 

oba ve za odli ~an 

|ak, ko ji u svom 

stanu ima bibliote 

ku na ko joj bi 

mu i mno gi pro - 

fesori knjièvnosti 

pozavideli. Njegova velika ljubav 

bi la je me di ci na, me |u tim 

ovaj zlat ni de ~ak }e zbog od bo j - 

ka {kih oba ve za i da lje ka ri je re 

mo ra ti da upi {e ne ki ma nje za h - 

te van fa ku l tet, ta ko da je ko na ~an 

izbor pao na Fi lo zo f ski fa ku l tet, 

od sek ar heo lo gi ja. [ko la je na pr - 

vom me stu i bez ob zi ra na pro fe - 

sio nal nu ka ri je ru u od bo j ci, Vuk 

è li da za vr {i fa ku l tet i da, kao i 

njegov uzor Ivan Miljkovi}, bude 

na j bo lji na svim po lji ma. 

Ina ~e Vu kov uspeh ni je do {ao 

pre ko no }i i bez mu ke, ma ma 

Sla vi ca je uglav nom sve mo ra la 

sa ma. Tre ba lo je obez be di ti opre - 

mu i no vac za pri pre me. Ru ko - 

vod stvo Ga le ni ke, ko m pa ni je u 

ko joj je Sla vi ca pro ve la ~i tav svoj 

ra d ni vek, a ko ju Vuk uspe {no 

promovi {e na najpresti`nijim doma 

}im i sve t skim ta k mi ~e nji ma 

je i u ovim te {kim tre nu ci ma 

ima lo ra zu me va nja i sta lo uz Vu - 

ka. Po mo gli su Vu ku da pla ti pri - 

pre me i ku pi pa ti ke, na ~e mu su 

oboje bili neizmerno zahvalni. 

Bolja vremena za naperspektivnijeg 

srednjeg blokera u zemlji 

dolaze sa prvim uspesima. Vuk 

potpisuje profesionalni ugovor sa 

Zvezdom, a zatim dobija stipendiju 

Odbojka {kog saveza Srbije i 

Ministarstva za sport i omladinu 

kao zaslu`ni sportista Srbije. Stvari 

polako dolaze na svoje mesto. 

Vu ko va ma ma ka è da je za 

po sled njih go di nu da na sa mo 

me sec da na bio kod ku }e. Za to 

vreme u~estvovao je sa kadetskom 

i juniorskom reprezentacijom 

na svim ta k mi ~e nji ma od 

ba l kan skog do sve t skog. Su ve re - 

no su za vla da li sve t skom od bo j - 

ka {kom sce nom po be dom nad 

Ira nom u Italiji 

Na da mo se da je to sa mo na ja - 

va za ono {to nas o~e ku je u bu - 

du } nos ti. Do bi li smo obe }a nje, 

da }e mo ima ti re ze r vi sa na me sta 

u prvim redovima dok budemo 

~e ka li Vu ka i nje go ve dru ga re da 

zajedno proslavimo sve njihove 

me da lje i uspe he ko je }e do no si ti 

Srbiji jo{ dugo, dugo godina.

vesti 

15 

Me |u na rod ni skup distrofi~ara 

Me |unarodna konferencija osoba sa distrofijom, 

odr à na je od 17-20. se p te m bra, po pr vi put u Beo - 

gradu. 39. zasedanje ovog skupa organizovano je 

pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije 

Borisa Tadi }a, a u organizaciji Saveza distrofi ~ara 

Srbije. Kompanija Galenika, je pored brojnih zna ~ajnih 

doma }ih i internacionalnih kompanija koje su 

pomogle odràvanju ove konferencije, kao generalni 

sponzor pokazala veliko razumevanje i prepoznala 

zna ~aj i potrebu ovakvog skupa. 

Konferenciju je otvorio Ministar rada i socijalne 

politike Rasim Ljaji}, dok su o aktuelnim temama u 

okviru medicinskog i socijalnog programa govorili 

15 najpoznatijih svetskih lekara i istraìva ~a, {est 

doma }ih stru ~njaka iz ovih oblasti, kao i lideri invalidskog 

pokreta Srbije i Evrope. 

Konferencija 

op{te medicine 

Se k ci ja op {te me di ci ne i Sr p skog le ka r skog dru - 

{tva or ga ni zo va la je XXX Ko n fe re n ci ju op {te me di - 

ci ne Sr bi je sa me |u na rod nim u~e {}em od 25 - 28. 

9. 2009. go di ne u Do mu Si n di ka ta u Beo gra du . 

Na ovom ve li kom i na j zna ~a j ni jem sku pu le ka ra 

op {te me di ci ne, u~e stvo va la je i Ga le ni ka. 

Na no vom, atra k ti v nom {tan du, le ka ri su svo jom 

ve li kom po se }e no {}u po ka za li ve li ku zai n te re so va - 

nost za {i ro ku pa le tu Ga le ni ki nih le ko va. Do bro po - 

zna va nje Ga le ni ki nih proi zvo da po tvr di li su kroz 

na gra d nu igru gde su uspe {no od go va ra li na pos - 

ta vlje na pi ta nja. Or ga ni zo van je i Ga le ni kin si m po - 

zi jum, na ko me je Prof dr Pe tar Se fe ro vi}, emi nen t - 

ni pro fe sor u obla sti ka r dio lo gi je, odr ào pre da va - 

nje na te mu “Ima li ne {to no vo u te ra pi j skom pri - 

stu pu ar te ri j skoj hi pe r ten zi ji i sr ~a noj in su fi ci je n ci - 

ji?” u ko jem je na gla {e no va `no me sto na {ih le ko - 

va Pri la zi da i Amlo ga la. 

AKCIJA 

Peti balkanski 

botani~ki kongres 

Od 7-11.se p te m bra 2009. go di ne, 

u Beo gra du, u or ga ni za ci ji Bio lo {kog 

fa ku l te ta Uni ve r zi te ta u Beo gra du i 

SANU, odràn je Peti balkanski bota 

ni ~ ki ko n gres. Sku pu je pri su stvo - 

vao ve li ki broj de le ga ta, ista k nu tih 

stru ~ nja ka iz ze ma lja Ba l kan skog 

re gio na, ali i Dan ske, Ka na de, Slo ve - 

ni je i dru gih ze ma lja. Ko n gres bo ta - 

ni ~a ra po dr à li su Mi ni sta r stvo za 

nau ku i te h no lo {ki ra zvoj RS, Mi ni - 

sta r stvo eko lo gi je i pros tor nog pla - 

ni ra nja RS i grad Beo grad. Kao re no - 

mi ra ni proi zvo |a~ fa r ma ceu t skih 

proi zvo da i pre pa ra ta na ba zi le ko - 

vi tog bi lja, Ga le ni ka a.d. se uklju ~i la 

u rad sku pa kao ge ne ral ni spo n zor. 

Na ko n gre su su pred sta vlje ni pre - 

pa ra ti iz pa le te Pro gra ma pa ra fa r - 

ma ci je. 

Po se b nu pa `nju iza zva li su 

proi zvo di na ba zi bi lja - Li st vi no - 

ve lo ze i Li st ma sli ne, jer pred sta - 

vlja ju odli ~an pri mer pri me ne 

nau ~ nih istra ì va nja iz obla sti bo - 

ta ni ke, fa r ma ko g no zi je i fa r ma - 

ceu t ske te h no lo gi je u proi zvo di ma 

na me nje nim o~u va nju zdra vlja i 

vi tal nos ti. Za vr {no ve ~e ko n gre sa 

odr à no je na pla tou ispred sta - 

kle ni ka Bo ta ni ~ ke ba {te “Je vre mo - 

vac”, u or ga ni za ci ji i rea li za ci ji 

Ma r ke ti n ga Ga le ni ke a.d. Ne sva ki - 

da {nji am bi jent pre le po osve tlje ne 

Bo ta ni ~ ke ba {te “Je vre mo vac”, uz 

et no zvu ke mu zi ke Slo bo da na Tr - 

ku lje i spe ci ja li te te do ma }e ku hi - 

nje ko je je pri pre mio i se r vi rao re - 

sto ran Ga le ni ke a.d., stvo ri li su 

sve ~a nu at mo s fe ru i ugo |aj ko ji 

}e se du go pa m ti ti. Or ga ni za to ri 

su oda li priz na nje Ga le ni ci a.d. 

kroz spe ci jal nu za hval ni cu ko ju je 

te ve ~e ri pri mio li ~ no, ge ne ral ni 

di re k tor Ne nad Og nje no vi}. 

Sa ra d nja Ga le ni ke a.d. i Bo ta ni ~ ke 

ba {te “Je vre mo vac”, na sta vi la se i 

po sle za vr {e t ka Bo ta ni ~ kog ko n gre - 

sa. Le ka ri iz ce le Sr bi je ko ji su u~e - 

stvo va li na Ko n gre su op {te me di ci - 

ne (25 - 28.9.2009.), mo gli su, kao 

na {i gos ti, obi }i Bo ta ni ~ ku ba {tu 

“Je vre mo vac” i uì va ti u pre le pim 

je se njim da ni ma uz izu ze t ne pri me - 

r ke re t kih bi lj nih vr sta i po se b nom 

am bi jen tu Ja pan ske ba {te. 

NO VI PROI ZVOD 

Probiotik 

U skla du sa sve t - 

skim trendovima u 

Institutu Galenike 

a.d., u Slu `bi za ba - 

zne tehnologije, u 

to ku je ra zvoj no vog 

proi zvod iz gru pe 

dijetetskih suplemenata 

u ~iji sastav 

ulaze izolovani i 

molekularno-geneti 

~kim metodama 

identifikovani sojevi 

autohtonih bakterija 

mle ~ne kiseline Lactobacillus 

plantarum 

i Lactobacillus 

ca sei, za ko je je 

nau ~no dokazano 

da imaju {irok spektar 

antimikrobne 

aktivnosti. Eksperimentalni 

rad, koji se 

realizuje u saradnji 

sa Institutom za 

molekularnu genetiku 

i geneti ~ko inènjerstvo 

iz Beograda, 

u okvi ru ino va - 

cionog projekta Ministarstva 

za nauku 

i tehnolo {ki razvoj 

pod nazivom “Razvoj 

probioti ~kog 

preparata za humanu 

upo tre bu na ba zi 

bakterija mle ~ne kiseline”, 

usmeren je 

u pravcu razvoja 

proizvoda u obliku 

kapsula, koje }e 

predstavljati prvi 

preparat na trì {tu 

Srbije sa sojevima 

bakterija autohtonog 

po re kla za ko je 

je izvr {ena identifikacija 

do nivoa vrste. 

Ga le ni ka u bo r bi 

pro tiv ra ka dojke 

Kompanija Galenika a.d. podràla je humanitarnu 

akciju Fonda Katarina Rebra ~a koja je odràna 15. 

ok to bra 2009. go di ne u Tr `nom cen tru “U{}e”. Ra - 

zlog ovog okupljanja je akcija prevencije raka dojke, 

na ko ju su se oda zva le mno ge jav ne li ~ nos ti i me di - 

jske ku }e. Dvanaest timova, od kojih su {est kompanija 

koje su Fondu Katarine Rebra ~e dale donaciju 

i za koje su kuglale poznate li ~nosti, takmi ~ilo se 

protiv {est medijskih ku }a. 

- Cilj ovih aktivnosti jeste da {to vi {e èna informi 

{emo o va`nosti ranog otkrivanja raka dojke, jer 

rano otkrivanje zna ~i ì vot - re kla je Re bra ~a i do da - 

la da se ne zna ta ~an broj obo le lih od ra ka do j ke jer 

skrining nije vr {en zadnjih 15 godina. . 

Svo jim u~e {}em Ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. jo{ 

jed nom je po tvr di la da shva ta va `nost dru {tve ne i 

pojedina~ne svesti o ra nom ot kri va nju i pre ven ti vi 

ra ka do j ke, kao i o zdra vlju svih è na u na {em dru - 

{tvu. 

Izdava~: 

Farmaceutska kompanija Galenika a.d. 

Ure|uje: 

Ure|iva~ki kolegijum Galenike 

Adresa redakcije: 

11080 Beograd, Batajni~ki put b.b. 

Telefoni: 011/307-20-55 i 011/307-20-56 

[tampa: 

Lenart, Gornji Milanovac 

CIP - Katalogizacija u publikaciji 

Narodna biblioteka Srbije, Beograd 

ISSN 1821-1631 

COBIS. SR - ID 106085900

Ko n sen zus za uspeh!

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?