Po hod na Rusiju

6
u poseti
Eliminisati
rizike od povreda
Izja va ko ju je ge ne ral ni di re k -
tor Ga le ni ke a.d. mr ph. Ne nad
Og nje no vi} pot pi sao 7. ma ja sa -
stav ni je deo ak ta o pro ce ni ri zi -
ka na ra d nom me stu i u ra d noj
oko li ni. Da nom pot pi si va nja
stu pio je na sna gu ovaj, za za po -
sle ne u Ga le ni ci, izu ze t no bi tan
do ku ment.
Pi sa ni akt o oba vlje noj ana li zi i
proceni predstavlja osnovni doku
ment u obla sti bez bed nos ti i
zdra vlja na ra du, ko jim po slo da -
vac sa gle da va uku p no sta nje uslo -
va ra da na sva kom ra d nom me stu
i u radnoj okolini i utvr |uje priori
te te za po bo lj {a va nje bez bed -
nos ti i zdra vlja na ra du, od no sno
uslo va ra da i ot kla nja nja ri zi ka
ko ji mo gu da iza zo vu po vre du,
profesionalno oboljenje ili obolje
nje u ve zi sa ra dom.
- Ovim je Ga le ni ka ispu ni la
sve uslo ve ko je je pre dvi deo Za -
kon o bez bed nos ti i zdra vlju na
ra du (Sl.gla snik RS
101/05),Pra vi l nik o
na ~i nu i pos tu p ku
pro ce ne ri zi ka
(SL.gla -
snik72/06) ali i
sve no r me i pro -
pi se ko je u ovoj
obla sti pro mo vi -
{e Evro p ska uni ja
- ka `e Bran ka Go -
pi}, ru ko vo di lac
Ode lje nja za za {ti tu na
OD B OR ZA
BEZBEDNOST
Pored akta o proceni rizika, koji
po pr vi put u jed nom do ku -
mentu na celovit na ~in objedinjuje
celu ovu oblast, u Galenici
pos to ji i Od bor za bez bed -
nost. U nje go vom ra du u~e -
stvuju predstavnici poslodavca,
zaposlenih i sindikata.
Ga le ni ka do ne la
akt o pro ce ni ri zi ka
na radnom mestu i
ra d noj oko li ni,
usa gla {en sa na j no vi jim
do ma }im
i evro p skim
zakonodavstvom
STATISTIKA
Po re ~i ma Bran ke Go pi} pr vi
ko rak u pro ce ni ri zi ka bio je
in de ti fi ko va ti sve pro ce se za
ko je se pre t pos ta vlja da ima ju
vi sok ni vo ri zi ka. Za te po tre -
be ura dje na je ana li za po vre -
da na ra du od 2003. do
2007. kao i le ka r ski izve {ta ji o
pre gle di ma za po sle nih u
ovom pe rio du.
ra du, ko je je i bi lo no si lac po sla.
- Tu pre sve ga mi slim na: di re k -
ti vu Sa ve ta 89/391EEC, ali i na
dru ga do ku men ta EU ko ja pro -
mo vi {u uvo |e nje me ra za po bo -
lj {a nje bez bed nos ti i zdra vlja na
ra du.
Put do kona ~nog akta, nije bio
ni brz ni lak i u po je di nim fa za ma
po dra zu me vao je an ga `o va nje ve -
li kog bro ja za po sle nih u Ga le ni ci,
ali i an ga `o va nje spo lj nih or ga ni -
za ci ja ko je po se du ju li ce n cu.
-Na po ~e t ku odre |en je tim ko ji
je pregledao svu zakonsku regulativu
koja reguli {e ovu oblast - ka`e
Branka Gopi}. - Svi direktori sektora
odredili su osobe iz svoje celina,
ko je su bi le za du `e ne za kon ta -
k te ka ko sa nama iz ode lje nja ta ko
i eksternim organizacijama koje
smo anga`ovali. Tu prvenstveno
mislim na Institut za kvalitet radne
i `i vo t ne sre di ne “1. maj” a.d. iz
Ni {a koji poseduju licencu za ovaj
posao, kao i Slu`bu medicine rada
iz Novog Beograda.
Bran ka Go pi} obja -
{nja va da su za pro -
ce nu ri zi ka sva kog
radnog mesta proce
nji va ~i ri zi ka iz
“Pr vog ma ja” in -
tervjuisali zaposlene
za sva ko ra d no
me sto. Uz to su ve}
bili obra |eni podaci o
ukupnom broju zaposlenih,
opi su ra d nih oba ve za,
opre mi za rad, si ro vi na ma sred -
stvima i opremi li ~ne za {tite koju
ko ri ste za po sle ni po pos to je }em
kolektivnom ugovoru. Analizirani
su i po da ci o te h no lo {kim pos -
tu p ci ma, stru ~ nim na la zi ma o
pre gle di ma opre me za rad i uslo -
vi ma ra d ne sre di ne i dru gi ele -
menti relevantni za procenu rizika.
Na osno vu svih tih pri ku plje -
nih po da ta ka, a na osno vu me to -
do lo gi je li ce n ci ra ne or ga ni za ci je,
procenjivan je rizik za svako radno
mesto. Usledila je preporuka
mera koje treba preduzeti kako bi
se sma nji li, ili u pot pu nos ti ot klo -
ni li ri zi ci ko ji bi mo gli do ve sti do
po vre de na ra du, o{te }e nja zdra -
vlja ili obo lje nja za po sle nog.
Po re ~ima gospo |e Gopi} akt o
proceni rizika je osnovni dokument
na osno vu ko ga po slo da vac
sa gle da va uku p no sta nje uslo va
rada na svakom radnom mestu i
u ra d noj oko li ni. Pro ve ra efi ka -
snosti primene akta o proceni rizika
je neprekidna. U skladu sa
za ko nom ovaj akt se po po tre bi
me nja i do pu nju je.
Pogon “C”
Pogon tableta i dra`eja, kod
zaposlenih poznatiji kao -
Niski deo bloka C, najsavremeniji
je proizvodni pogon u Galenici
i kao celina zadovoljava i najstro`e
zahteve dobre proizvoda ~ke
prakse {to je i potvr |eno dobijanjem
evropskog sertifikata GMP.
Procedure i uputstva, usvojeni
tokom pro {le i po ~etkom ove godine,
{to je bio uslov za do bi ja nje se -
rtifikata ISO: 9001, precizno reguli
{u svaki postupak ili radnju u toku
proizvodnje i dopremanja sirovina,
ali i gotovih proizvoda.
I pona {anje zaposlenih precizno
je definisano od obla ~enja, kretanja,
izla ska iz po go na.
Na{ vo di~ kroz ovaj po gon bi la
je mr ph. Smi lja Pau no vi} fa r ma -
ceut sme ne. Na sa mom ula zu pre -
do ~e no nam je da mo ra mo obu }i
mantil, kapu, obuti nazuvke. Posle
dvadesetak koraka koje smo pre {li
bes pre kor no ~i stim hod ni kom
usledilo je novo presvla ~enje. Zatim
je predvi |ena dezinfekcija ruku,
pa tek on da ula zak u po gon ~i -
ji su zidovi od specifi ~nog, plastifi
ci ra nog ma te ri ja la, po se b nih
zaobljenih ivica na mestima gde se
su sre }u zi do vi i pod, kao i uglo vi
zi da. Obja {nje no nam je da istu
proceduru prolaze i svi koji rade u
ovom pogonu.
Rukavice i maske obavezni
- Svaki izlazak zaposlenih iz pogona,
pri povratku podrazumeva
ponovni prolazak kroz istu proceduru
- poja {njava nam Smilja Paunovi}.
Svi zaposleni koje smo sreli
u ovom po go nu ima li su ista ode la
koja smo i mi dobili, rukavice i
ma ske na li cu.
- Proizvodimo lekove - takvi su
propisi - bio je odgovor Paunovi-
}e ve.
Na pr voj ma {i ni, na ko ju smo
nai {li, u toku je bilo pakovanje Beviplexa.
- U ovom pogonu imamo najsavremenije
ma {ine koje bresprekorno
rade- ka`e Smilja Paunovi}.
- Ova ma {ina za pakovanje, tipa
UH L M AN, a ta kvih je u ovom po -
gonu dve, slu`i za blistiranje, pakovanje
u kutije i zbirno pakovanje.
Na ovoj ma {i ni na la ze se i tri ~i ta ~a
farmakodova, kao i kamera koja
prati popunjenost gnezda. Svaku
gre {ku ili neispravnost kompjuter
registruje i izbacuje sa linije.
Selidba u novu fabriku
Po re ~ima na {e sagovornice, kapa
ci tet ove ma {i ne je do tri de set
hi lja da pa ko va nja za sme nu, na
njoj se ra di u tri sme ne, a su bo -
tom u dve.
U drugom delu pogona videli
smo dve FETTE ma {ine za tabletiranje
kapaciteta milion tableta za
sme nu. Jed na od ove dve, ma {i ne
ima mogu }nost da radi dvoslojne
tablete i za vreme na {e posete na
njoj se ra dio “An bol”.
Ka ko nam je obja {nje no, obe
ma {i ne za ta ble ti ra nje ima ju “~ek
ma ster”, odnosno mi ni la bo ra to -
ri ju i na odre |e ni broj proi zve de -
nih ta ble ta au to mat ski se uzi ma
uzo rak za pro bu i ispi tu je se: ma -
sa, tvr do }a, de blji na kao i pre ~ nik
ta ble ta.
Ovaj po gon ta ble ta i dra `e ja
pu {ten je u rad 1998. i na j sa vre -
me ni je po gon Ga le ni ke. Or ga ni -
za cio no, on je sa mo deo po go na
ta ble ta i dra `e ja ko ji se na la zi u
okvi ru Fa bri ke le ko va. Deo ovih
ma {i na, na j ve ro vat ni je }e bi ti
pre net u no vu fa bri ku, koja }e
biti zavr{ena 18. ja nua ra na red ne
go di ne.
Na izla zu, po no vo pro la zi mo
proceduru, ali obrnutim redom:
skidamo `uti i obla ~imo beli mantil.
Na sa mom izla zu ski da mo i be -
li. Na kraju u poseban kontejner
odla`emo kapu i nazuvke koji su za
jednokratnu upotrebu.