Po hod na Rusiju

● SEKTOR IZVOZA
[abovi}:
Ogromni
potencijali
● SEKTOR RAZVOJA
Mitrovi}:
Osvajamo
meridijane
● INSTITUT
Hom{ek:
Priznanja sa
svih strana
LIST FARMACEUTSKE FABRIKE GALENIKA ● GODINA XLVI ● BROJ 2 ● AVGUST 2009.
Po hod na
Rusiju
Aleksandar Konuzin, ambasador
Ruske federacije u Beogradu
u dru{tvu sa Jelenom Ognjenovi},
rukovodiocem sektora za Rusiju
i Nenadom Ognjenovi}em
generalnim direktorom Galenike a.d.
Galenika se
sprema za
povratak na
rusko tr`i {te
na ko me je
ne ka da sa
re gi stro va nih
35 proi zvo da
pra vi la
go di {nji
pro met od
ne ko li ko
de se ti na
mi lio na
do la ra
● TU PORED NAS
Zlatne
medalje
vode}eg
in`enjera
● CRNA GORA
Veliki
planovi
za malu
fabriku

2
sektor za marketing i prodaju
Marketing radi
punom parom
Uproteklom periodu, zaposle
ni u Se k to ru ma r ke ti n -
ga i pro da je or ga ni zo va li
su zna ~ajne edukacionw seminare
i kongrese, na kojima su reprezentativno
i u punom sjaju predsta
vlja li Ga le ni ku.
Ve li ki zna ~aj ovih ak ti v nos ti
ogle da se i u ~i nje ni ci, da po red
edukativne svrhe, one imaju i reklamni
i promotivni karakter, koji
po ma `e na {oj ko m pa ni ji da
ravnopravno sa svim doma }im i
svetskim proizvo |a ~ima izla`e i
predstavlja svoje proizvode na aktuelnim
de {avanjima u zemlji i
inos tran stvu.
Promocija Oligovit sirupa
Na Ko n gre su op {te i po ro di ~ ne
me di ci ne, ko ji je odr `an na
Ohri du, u pe rio du od 18. do 21.
ju na, u~e stvo va lo je pe de set le ka -
ra op {te me di ci ne iz Sr bi je, u or -
ga ni za ci ji stru ~ nih sa ra d ni ka
Pred stav ni {tva Beo grad: dr Kor -
ne li je Ri sti}-\u ro vi}, dr Sa nje
Bo {ko vi}-Stan ko vi} i mr ph.
Ole ne Mi lu ti no vi}.
Me |u na rod ni ka ra k ter Ko n gre -
sa, velika po se }e nost (oko 1000
u~esnika) i veliki broj izuzetno
kva li te t nih stru ~ nih ra do va, u~i -
ni li su ovaj skup po se b no za ni -
mljivim i zna ~ajnim za na {e goste.
Ve li ko an ga `o va nje i lju ba -
znost sa ra d ni ka pred stav ni {tva
Ga le ni ke u Ma ke do ni ji do pri ne lo
je pro mo ci ji Ga le ni ke na na j bo lji
mo gu }i na ~in.
Tra di cio nal ni skup pe di ja ta ra,
odr `an pod po kro vi te lj stvom
Mi ni sta r stva zdra vlja Re pu bli ke
Sr bi je, oku pio je vi {e od 750 le ka -
ra iz Sr bi je, Ma ke do ni je i Re pu -
bli ke Sr p ske. Sa ra d ni ci iz ma r ke -
ti n ga, u odli ~ noj or ga ni za ci ji dr
Ive Ba ti lo vi} i dr Ta nje Se no vi},
ugos ti li su 77 le ka ra i ra zno vr -
snom po nu dom i ak ti v nos ti ma
na {tan du do pri ne li da Ga le ni ka
bu de u cen tru pa `nje svih u~e sni -
ka. Kroz pre da va nje dr Le ko vi }a
“Po tre be za vi ta mi ni ma kod de -
ce”, pro mo vi san je Oli go vit si -
rup, dok su na {tan du, u di re k t -
noj ko mu ni ka ci ji sa pe di ja tri ma,
pred sta vlje ni Fe ro fan si rup, Si na -
ci lin, Ga la dro ks i Ga le cef.
Po red sva kod ne v nih na gra d nih
iga ra ra zli ~i tog sa dr `a ja, na {tan -
du je sprovedena i velika nagradna
igra, ko ja je za pra vo, kroz po -
pu nja va nje Upi t ni ka o za do vo lj -
stvu stru ~ ne jav nos ti, tre ba lo da
prikupi podatke o mi {ljenju lekara
o na {oj fi r mi, sa ra d ni ci ma,
proizvodnom programu itd. Iako
su bile prisutne gotovo sve firme
na na {em tr `i {tu sa svo jim proi -
zvo di ma na me nje nim pe di ja tri j -
skoj po pu la ci ji, Ga le ni ka je bi la i
na ovom skupu nezaobilazni part
ner i zna ~a jan oslo nac u sva kod -
ne v noj pra k si pe di ja ta ra.
Ve~e sa Galenikom
Po ~e t kom ju na, na Ko pao ni ku
je 1000-1500 fa r ma ceu ta iz apo -
te ka i ve le dro ge ri ja {i rom Sr bi je,
kao i ve li ki broj proi zvo |a ~a le -
ko va, OTC i di je te t skih su ple me -
na ta, u~e stvo va lo na 53. si m po zi -
ju mu Fa r ma ceu t skog dru {tva Sr -
bi je. Te ma ovog sku pa bi la je
“Vi ta mi ni i mi ne ra li: od hra ne
do le ka i na zad”.
Ga le ni ka je pr vi put pro mo vi -
sa la svoj no vi {tand i or ga ni zo va -
la ~i tav niz pre zen ta ci ja, na gra d -
nih iga ra i dru gih ak ti v nos ti. Po -
Edukativni trening za zaposlene
Ga le ni ka a.d. je u sa ra d nji sa Fa r ma ceu t skim fa ku l te tom, Uni ve r zi te ta
u Beo gra du, to kom ma ja i ju na me se ca za po sle ni ma u Se k to ru ma r ke -
ti n ga i pro da je or ga ni zo va la tri dvod ne v na ku r sa iz obla sti “Ko mu ni ka -
ci je, mo ti va ci je i upra vlja nje in fo r ma ci ja ma u fa r ma cu t skom ma r ke ti n -
gu”. Pre da va ~i na ku r su bi li su pro fe so ri Fa r ma ceu t skog fa ku l te ta,
emi nen t ni stru ~ nja ci iz na ve de nih obla sti.
Ko mu ni ka ci ja, lju d ski re su r si, od no si sa jav no {}u, obu ke, zna nje i ino -
va ci je u fa r ma ceu t skom po slo va nju, mo ti va cio ni fa k to ri i krea ti v no
mi {lje nje, ko mu ni ka cio ni ka na li, ispo ru ka in fo r ma ci ja ka ra zli ~i tim ci lj -
nim gru pa ma, or ga ni za ci ja ma r ke ti n ga u mo de r nom okru `e nju itd. sa -
mo su ne ke od te ma o ko ji ma su pre da va ~i go vo ri li na ovom ku r su.
Ne pro ce nji vi zna ~aj in fo r ma ci je, kao i ka na la i na ~i na ko ji ma se ona
pre no si, pla si ra i ko ri sti, obja {nje ni su i pre zen to va ni za po sle ni ma kroz
stru ~ na izla ga nja pre da va ~a. Po red teo ri j ske edu ka ci je, bro j ne obla sti
su pre zen to va ne i kroz ra dio ni ce ko je su ko n ci pi ra ne ta ko da se teo ri j -
ski deo po ka `e i pra k ti ~ no. Na kra ju sva kog ku r sa za po sle ni su po pu -
nja va li eva lua cio ni upi t nik u ko ji su upi si va li svo je utis ke sa odr `a nog
ku r sa, kao i pred lo ge i su ge sti je za na red ne edu ka ci je, ko je }e biti or -
ga ni zo vane za po tre be ovog Se k to ra.
red re dov nih ak ti v nos ti pred -
stav ni ka Ga le ni ke, ve li ko in te re -
so va nje iza zva lo je i pre da va nje
mr ph. spec.Du {a na Obra do vi }a
u okvi ru mi ni-si m po zi ju ma, kao
i Ve ~e sa Ga le ni kom tj. pred sta va
La ne ta Gu to vi }a.
Op {ti uti sak sa ovog si m po zi ju -
ma je da se na tr `i {tu stal no po ja -
vlju ju no ve fi r me sa atra k ti v nim,
inovativnim proizvodima i zanimljivim
nastupom koji privla ~i
pa`nju farmaceuta.
Galenika je spremna da odgovo
ri sva kom iza zo vu i da po ka `e
da je i da lje vr lo ak ti v na i atra k ti -
vna na doma }em tr`i {tu, u svakod
ne v noj bo r bi za o~u va nje
zdra vlja sta nov ni {tva.
U i{~ekivanju dobrih rezultata
na te n de ru u Cr noj Go ri, sa ci ljem
ve }eg prisustva Galenikinih prepa
ra ta u apo te ka ma i dru gim
zdravstvenim ustanovama, ekipa
Ga le ni ke je u pe rio du od 24 - 30.
ma ja 2009. go di ne obi {la sve va -
`ne institucije zdravstvenog sistema
Cr ne Go re.
Eki pu su ~i ni li: di pl.ph.Bran ka
\o ko vi}, ru ko vo di lac Pred stav -
ni {tva Beo grad, Ma r ja na Za go -
rac, ru ko vo di lac slu `be ma r ke ti -
n ga pa ra fa r ma ci je, di pl.ph. Na ta -
{a Stan ko vi}, dr Ne ven Dre ka lo -
vi}, dr Ja sna Ba ~a re vi}, pro mo ter
Da ni je la Mar ti no vi}.
Zbog rav no prav ne bo r be sa
bro j nom ko n ku re n ci jom na
ovom tr `i {tu, Ga le ni ka pla ni ra
ve }i an ga `man ak ti v nos ti, po se b -
no u or ga ni zo va nju ra nih edu ka -
ti v nih sku po va za zdra v stve ne ra -
d ni ke u Cr noj Go ri i ta ko ostva ri
bo lju sa ra d nju i ve }e pri su stvo na
ovom tr `i {tu.

uvodna re~
3
Po {tovane koleginice i kolege,
Od po sled njeg izda nja ko m pa ni j skih no vi na,
mnoge zna ~ajne stvari desile su se u na {oj kompaniji.
Potvrda i najbolji dokaz predanosti i napornog
ra da svih za po sle nih u Ga le ni ci je su re zu l ta ti
koje sa ponosom isti ~emo u svakoj prilici:
Se k tor izvo za in ten zi vi rao je svoj rad i za po ~eo
po vra tak na izgu blje na i osva ja nje no vih tr `i {ta.
U ulo zi am ba sa do ra Ga le ni ke, odli ~ no su se sna -
{li svi za po sle ni iz ovog Se k to ra pre dvo |e ni di re k -
to r kom Gu lj be har [a bo vi}, ko ja svo jim du go go di -
{njim di plo mat skim isku stvom sa vla da va pre pre -
ke i uspe {no pro la zi sve ba ri je re ko je se na |u na
pu tu ka ko na ~ nom ci lju, a to je po vra tak Ga le ni -
ke u sve t ske to ko ve.
Na ob no vi sta rih re gi stra ci ja i po kre ta nju no vih
intenzivno radi Sektor razvoja i registracije. O
uspe si ma di re k to r ke Ane Mi tro vi} i nje nih sa ra d -
nika govori broj registrovanih proizvoda, pokrenutih
procedura za nove registracije na doma }em i
inos tra nom tr `i {tu, kao i broj ob no vlje nih re gi stra -
ci ja na tr `i {ti ma ko ja ima ju ve li ki zna ~aj za ce lo -
ku p no po slo va nje i imi d` Ga le ni ke. Po se b no me
ra du je po vra tak u Ru si ju, ze mlju ko ja je ja ko blis -
ka na {em na ro du, ali i u ko joj vi dim ve li ke mo gu -
}nosti i zna ~ajni tr`i {ni potencijal za Galeniku.
Ono {to me, pre sve ga, ra du je je ste do bra sa ra d -
nja me |u se k to ri ma i slu `ba ma u okvi ru se k to ra i
ve li ka `e lja svih za po sle nih da u ovom tre nu t ku,
ko ji je mo `da i na j va `ni ji za Ga le ni ku, sva ki po -
je di nac da ma k si mal ni do pri nos u pro ce su una -
pre |e nja po slo va nja na {e ko m pa ni je i zau zi ma nja
{to bo lje po zi ci je na do ma }em i inos tra nom tr `i -
{tu. Sve ~a no uru ~e nje se r ti fi ka ta, pred sta vlja jo{
je dan ko rak Ga le ni ke ka vra }a nju na po zi ci ju li -
de ra, ko ju je ima la ra ni je, a ko ja joj po obi mu,
ka pa ci te tu, po te n ci ja lu i tra di ci ji pri pa da.Ve li ke
na po re ula `e mo i u stal nom smo kon ta k tu sa ita -
li jan skim in ve sti to ri ma i {pan skim izvo |a ~i ma
ra do va na no voj fa bri ci, ko ja }e i po red ve li kih
po te {ko }a i pro ble ma ipak bi ti za vr {e na u ja nua -
ru ka ko smo pr vo bi t no i pla ni ra li.
Najve }i potencijal ove kompanije jesu stru ~nost,
znanje i predanost zaposlenih koji su glavni oslonac
Galenike, zbog ~ega se trudimo da omogu }imo najbolje
uslove i stvorimo “doma }insku atmosferu” u
kojoj }e nivo zadovoljstva radnika biti na{ prioritet.
Zahvalio bih se svim saradnicima na pru`enoj
po mo }i i po ka za noj spre m nos ti da za jed ni ~ kim
sna ga ma pos ta ne mo jo{ bo lji i vre me nom opet bu -
de mo na li de r skoj po zi ci ji.
S po {to va njem,
Ne nad Ognjenovi}

4
intervju
Od Vladivostoka
do Vankuvera
Gu lj be har [a bo vi},
di re k to r ka Se k to ra
izvo za, ka `e da je
izvo zni po te n ci jal
Ga le ni ke
ne do vo lj no
isko ri {}en
Uinos tran stvu nas pre po -
znaju po Oligovitu, Floni
vi nu BS, Ba k tri mu,
Brufenu, Longacefu, Alfogelu, ali i
po ne kim, na `a lost, uga {e nim
proizvodima, kao {to su Vipsogal,
Vidailin ili proizvodne linije - penicilini
i insulini. Verujem da }emo
uz ve li ke na po re svih za po sle -
nih u na {em se k to ru i uz po mo}
no vog ru ko vod stva vr lo br zo
ostva ri ti pla no ve i po vra ti ti sta ru
sla vu i ugled na me |u na rod nom
tr `i {tu.- ka `e di re k to r ka [a bo vi}.
● Po ~e mu je Va{ se k tor
spe ci fi ~an? [ta ga to izdva ja
od ostalih sektora u Galenici?
Se k tor ko ji se ba vi izvo zom
odu vek je imao po se ban zna ~aj i
mesto u okviru Galenikinog poslovanja.
Poslednjih godina zna ~aj
ovog sektora se pove }ao zbog rastu
}e konkurencije stranih proizvo
|a ~a na doma }em tr`i {tu. Jo{
je dan od ra zlo ga zbog ko jih ovaj
sektor dobija sve ve }i zna ~aj jeste i
otvaranje nove fabrike ~vrstih farmaceutskih
proizvoda koja treba
da po ~ ne sa radom 18. fe brua ra
2010. go di ne, a ko ja }e po svo jim
kapacitetima daleko prevazilaziti
potrebe i mogu }nosti prodaje na
doma }em tr`i {tu. Time }e se stvoriti
uslovi za bitno pove }anu realizaciju
i naravno ostvarivanje ve-
}eg profita Kompanije. Kada budemo
zavr {ili novu fabriku lekova
dobi }emo me |unarodno priznati
sertifikat Dobre proizvo |a ~e prak
se (GMP) {to }e nam omo gu }i ti
izlazak na veoma zahtevna tr`i {ta
Evropske Unije.
● Koliko je Galenika trenutno
zastupljena u inostranstvu?
GULJBEHAR [ABOVI]
direktor Sektora izvoza
Ne ko li ko go di na una zad no se -
}a izvo zna tr `i {ta na ko ji ma po -
slu je mo su Re pu bli ka Sr p ska,
Ma ke do ni ja i Cr na Go ra, a po red
to ga izvo zi mo i jo{ u 18 tr `i {ta
Evro pe, Azi je i Afri ke. Ta ko |e
smo pri su t ni i u ze mlja ma bi v {eg
So vje t skog Sa ve za, od ko jih na j -
vi {e u Uzbe ki sta nu, Ka za h sta nu,
Je r me ni ji, Mo l da vi ji i Gru zi ji.
Vred no je po me nu ti zna ~a j ne
izvo zne re zu l ta te u Li bi ji, Je me nu
i Ni ge ri ji, a o~e ku je se na sta vak
sa ra d nje u Aze r be j d`a nu, Mo n -
go li ji i Ko n gu. Va `no je i to da se
izvoz u Slo ve ni ju, kao ze mlju ~la -
ni cu Evro p ske uni je, zna ~a j no
po ve }ao, a ve li ki zna ~aj ima na {e
pred stav ni {tvo u Ru mu ni ji ko je
nam omo gu }a va pro da ju le ko va i
proi zvo da iz pro gra ma pa ra fa r -
ma ci je ve li kom bro ju di stri bu te ra
u toj ze mlji.
● Od pomenutih zemalja, u koje
Galenika najvi {e izvozi svoje
proizvode, gde postoji mogu }-
nost da po ve }a svoj izvoz?
Mogu }nost da se pove }a izvoz
na ~elno postoji na svim teritorijama,
posebno u pogledu ve }eg plasmana
dentala, dijetetskih proizvoda,
proizvoda op {te namene i medi
cin skih sred sta va, jer smo za ove
proizvode nedavno uspe {no okon-
~ali sertifikacionu proveru uskla-
|enosti na {eg poslovanja sa me |una
rod nim ISO 9001:2008, ISO
13485:2003/MDD 93/42 (CE
znak) i HA C CP.
Ipak, ako tre ba izdvo ji ti ze mlje
u kojima se nalaze najve }i potencijali
na ve} aktivnim tr`i {tima, to
je pre svega tr`i {te Ruske Federaci
je, ko je je u pret hod nom pe rio -
du bilo zanemareno. Intenzivno
radimo na reaktiviranju ovog tr`i-
{ta ko je usko ro tre ba da pos ta ne
jed no od vo de }ih za izvoz Ga le ni -
kinih proizvoda.
Zna ~ajni potencijal za pove }anje
izvoza postoji i na tr`i {tu Rumunije
na kome se nakon zavr {etka zapo
~etih registracija proizvoda, o~ekuju
bolji rezultati. Planirane registracije
u Sloveniji i Hrvatskoj dopri
ne }e ve }em izvo zu i u ove ze -
mlje u regionu. Albanija je jo{ jedno
tr`i {te gde o~ekujemo bolje rezultate,
nakon zavr {etka registracije
ve }eg broja farmaceutskih proizvoda,
koja je trenutno u toku.
● Na koja jo{ tr`i {ta planirate
izvoz?
Trenutno su na {e glavne aktivnosti
usmerene na tr`i {te Ruske
Federacije (o~ekuje se potpisivanje
veoma zna ~ajnog Ugovora) i
sklapanje poslova sa partnerima
za tr`i {ta Magreba (Al`ir, Tunis i
Maroko). Ugovor o izvozu u Albaniju
od koga o~ekujemo zna ~ajan
profit za kompaniju je potpisan.
Tako |e, Upravni Odbor Galenike
na svom po sled njem za se da nju
do neo je odlu ku o otva ra nju no -
vih predstavni {tava u Federaciji
Bosne i Hercegovine i Iraku, na
~ijem se osnivanju predano radi.
Osim prodaje na {ih proizvoda u
sa mom Ira ku, Pred stav ni {tvo u
Bagdadu treba da otvori put za
izvoz u Kuvajt, Jordan, Siriju i
dru ge ze mlje u tom re gio nu.
U listu zemalja koje kupuju Galenikine
proizvode o~ekujemo da
}e se uklju ~iti i Turkmenistan, Kirgizija
i Tad`ikistan gde je predata
dokumentacija za registraciju izabra
nih proi zvo da. U to ku su i raz -
govori o mogu }nosti plasmana na
Ku bu. Ina ~e, ka da se ra di o do no -
{enju ovih strategijskih odluka o
daljim pravcima razvoja i otvaranjima
novih tr`i {ta, `elim da napome
nem da su odlu ke do ne te na ba -
zi pa`ljivih analiza relevantnih slu-
`bi u na {oj Ko m pa ni ji, ko ji ma
ovom pri li kom `e lim da se za hva -
lim na ulo `e nom tru du i po mo }i
da se defini {u najbolja re {enja za
budu }e prioritete u izvozu.
● Kakva su Va {a predvi |anja za
poslovanje sektora izvoza u
2009. godini?
Realizacija planova u 2009. godi
ni bi }e veo ma te {ka zbog ne kih
pogre {nih odluka iz pro {losti, ali i
zbog aktuelne, sveop {te, ekonomske
krize koja potresa sve u~esnike
na tr`i {tu, a ~ije se posledice ve}
ose }aju i u na {em poslovanju.
Ipak, ja sam kao i svi za po sle ni u
na {em sektoru optimista i borac, i
verujem da }emo uz lidersku podr
{ku i stru ~nost novog mena-

5
Na {e glav ne ak ti v nos ti
su usmerene na tr`i {te
Ruske Federacije i
skla pa nje po slo va sa
par t ne ri ma za tr `i {ta
Magreba (Al`ir, Tunis
i Ma ro ko)
d`menta Galenike i kolega iz drugih
Sektora, a to se posebno odnosi
na kolege koji se bave registracijom
proi zvo da u inos tran stvu,
ostvaritii zadate planove.
Sma tram da moj op ti mi zam
ni je neu te me ljen, ve} se ba zi ra na
real nim o~e ki va nji ma da }e u
tre }em, a po se b no u ~e tvr tom
kvar ta lu ove go di ne, osim izvo za
na ve} otvo re nim tr `i {ti ma do }i
do rea li za ci je ne dav no pot pi sa -
nih ugo vo ra , kao i onih ko ji su u
za vr {noj fa zi pot pi si va nja, a od -
no se se na zna ~a j ne po slo ve izvo -
za u Ru sku Fe de ra ci ju i Al ba ni ju
i po slo ve ko ji }e bi ti za klju ~e ni
po sred stvom na {ih no vih Pred -
stav ni {ta va u Fe de ra ci ji BiH i
Ira ku.
● [ta vam predstavlja najve }i
problem u poslovanju?
Na `a lost pro ble ma je mno go i
svi su uglavnom posledica neodgovorne
politike koja je vo |ena u
pret hod niom pe rio du. Ispo ru ke
robe bez obezbe |enja pla }anja za
odre |ene kupce, te {ko su pogodile
realizaciju, tako da su izvozni rezultati
u prvoj polovini godine bili
daleko ispod realnih mogu }nosti.
Po ~eli smo da pregovaramo sa kupcima
~ija dugovanja nisu pokrivena
bilo kakvim garancijama pla-
}anja, kako bismo naplatili na {a
potra`ivanja i mogu re }i da smo
zadovoljni rezultatima pregovora.
Na {i najve }i du`nici, uvidev {i
ozbiljnost poslovne politike koju
sprovodi novo rukovodstvo, na ~elu
sa generalnim direktorom Nenadom
Ognjenovi }em i Upravni
odbor pri hva ti li su no ve uslo ve
pla }anja, tako da je saradnja sa
partnerima koji su imali dugovanja
prema Galenici nastavljena, a
dugovanja se sukcesivno ve} namiruju.
[to se ti ~e novih ugovora
radi se o poslovima koje napla }uje
mo avan sno {to je zna ~a jan mo -
menat za na {u kompaniju i to posebno
u ovim okolnostima krize.
Da kle, na {i ak tue l ni na po ri
usmereni su na dva podjednako
zna ~ajna fronta, a to su naplata dugovanja
i ugovaranje novih poslovnih
aran`mana u kojima su interesi
kompanije potpuno za {ti }eni.

6
u poseti
Eliminisati
rizike od povreda
Izja va ko ju je ge ne ral ni di re k -
tor Ga le ni ke a.d. mr ph. Ne nad
Og nje no vi} pot pi sao 7. ma ja sa -
stav ni je deo ak ta o pro ce ni ri zi -
ka na ra d nom me stu i u ra d noj
oko li ni. Da nom pot pi si va nja
stu pio je na sna gu ovaj, za za po -
sle ne u Ga le ni ci, izu ze t no bi tan
do ku ment.
Pi sa ni akt o oba vlje noj ana li zi i
proceni predstavlja osnovni doku
ment u obla sti bez bed nos ti i
zdra vlja na ra du, ko jim po slo da -
vac sa gle da va uku p no sta nje uslo -
va ra da na sva kom ra d nom me stu
i u radnoj okolini i utvr |uje priori
te te za po bo lj {a va nje bez bed -
nos ti i zdra vlja na ra du, od no sno
uslo va ra da i ot kla nja nja ri zi ka
ko ji mo gu da iza zo vu po vre du,
profesionalno oboljenje ili obolje
nje u ve zi sa ra dom.
- Ovim je Ga le ni ka ispu ni la
sve uslo ve ko je je pre dvi deo Za -
kon o bez bed nos ti i zdra vlju na
ra du (Sl.gla snik RS
101/05),Pra vi l nik o
na ~i nu i pos tu p ku
pro ce ne ri zi ka
(SL.gla -
snik72/06) ali i
sve no r me i pro -
pi se ko je u ovoj
obla sti pro mo vi -
{e Evro p ska uni ja
- ka `e Bran ka Go -
pi}, ru ko vo di lac
Ode lje nja za za {ti tu na
OD B OR ZA
BEZBEDNOST
Pored akta o proceni rizika, koji
po pr vi put u jed nom do ku -
mentu na celovit na ~in objedinjuje
celu ovu oblast, u Galenici
pos to ji i Od bor za bez bed -
nost. U nje go vom ra du u~e -
stvuju predstavnici poslodavca,
zaposlenih i sindikata.
Ga le ni ka do ne la
akt o pro ce ni ri zi ka
na radnom mestu i
ra d noj oko li ni,
usa gla {en sa na j no vi jim
do ma }im
i evro p skim
zakonodavstvom
STATISTIKA
Po re ~i ma Bran ke Go pi} pr vi
ko rak u pro ce ni ri zi ka bio je
in de ti fi ko va ti sve pro ce se za
ko je se pre t pos ta vlja da ima ju
vi sok ni vo ri zi ka. Za te po tre -
be ura dje na je ana li za po vre -
da na ra du od 2003. do
2007. kao i le ka r ski izve {ta ji o
pre gle di ma za po sle nih u
ovom pe rio du.
ra du, ko je je i bi lo no si lac po sla.
- Tu pre sve ga mi slim na: di re k -
ti vu Sa ve ta 89/391EEC, ali i na
dru ga do ku men ta EU ko ja pro -
mo vi {u uvo |e nje me ra za po bo -
lj {a nje bez bed nos ti i zdra vlja na
ra du.
Put do kona ~nog akta, nije bio
ni brz ni lak i u po je di nim fa za ma
po dra zu me vao je an ga `o va nje ve -
li kog bro ja za po sle nih u Ga le ni ci,
ali i an ga `o va nje spo lj nih or ga ni -
za ci ja ko je po se du ju li ce n cu.
-Na po ~e t ku odre |en je tim ko ji
je pregledao svu zakonsku regulativu
koja reguli {e ovu oblast - ka`e
Branka Gopi}. - Svi direktori sektora
odredili su osobe iz svoje celina,
ko je su bi le za du `e ne za kon ta -
k te ka ko sa nama iz ode lje nja ta ko
i eksternim organizacijama koje
smo anga`ovali. Tu prvenstveno
mislim na Institut za kvalitet radne
i `i vo t ne sre di ne “1. maj” a.d. iz
Ni {a koji poseduju licencu za ovaj
posao, kao i Slu`bu medicine rada
iz Novog Beograda.
Bran ka Go pi} obja -
{nja va da su za pro -
ce nu ri zi ka sva kog
radnog mesta proce
nji va ~i ri zi ka iz
“Pr vog ma ja” in -
tervjuisali zaposlene
za sva ko ra d no
me sto. Uz to su ve}
bili obra |eni podaci o
ukupnom broju zaposlenih,
opi su ra d nih oba ve za,
opre mi za rad, si ro vi na ma sred -
stvima i opremi li ~ne za {tite koju
ko ri ste za po sle ni po pos to je }em
kolektivnom ugovoru. Analizirani
su i po da ci o te h no lo {kim pos -
tu p ci ma, stru ~ nim na la zi ma o
pre gle di ma opre me za rad i uslo -
vi ma ra d ne sre di ne i dru gi ele -
menti relevantni za procenu rizika.
Na osno vu svih tih pri ku plje -
nih po da ta ka, a na osno vu me to -
do lo gi je li ce n ci ra ne or ga ni za ci je,
procenjivan je rizik za svako radno
mesto. Usledila je preporuka
mera koje treba preduzeti kako bi
se sma nji li, ili u pot pu nos ti ot klo -
ni li ri zi ci ko ji bi mo gli do ve sti do
po vre de na ra du, o{te }e nja zdra -
vlja ili obo lje nja za po sle nog.
Po re ~ima gospo |e Gopi} akt o
proceni rizika je osnovni dokument
na osno vu ko ga po slo da vac
sa gle da va uku p no sta nje uslo va
rada na svakom radnom mestu i
u ra d noj oko li ni. Pro ve ra efi ka -
snosti primene akta o proceni rizika
je neprekidna. U skladu sa
za ko nom ovaj akt se po po tre bi
me nja i do pu nju je.
Pogon “C”
Pogon tableta i dra`eja, kod
zaposlenih poznatiji kao -
Niski deo bloka C, najsavremeniji
je proizvodni pogon u Galenici
i kao celina zadovoljava i najstro`e
zahteve dobre proizvoda ~ke
prakse {to je i potvr |eno dobijanjem
evropskog sertifikata GMP.
Procedure i uputstva, usvojeni
tokom pro {le i po ~etkom ove godine,
{to je bio uslov za do bi ja nje se -
rtifikata ISO: 9001, precizno reguli
{u svaki postupak ili radnju u toku
proizvodnje i dopremanja sirovina,
ali i gotovih proizvoda.
I pona {anje zaposlenih precizno
je definisano od obla ~enja, kretanja,
izla ska iz po go na.
Na{ vo di~ kroz ovaj po gon bi la
je mr ph. Smi lja Pau no vi} fa r ma -
ceut sme ne. Na sa mom ula zu pre -
do ~e no nam je da mo ra mo obu }i
mantil, kapu, obuti nazuvke. Posle
dvadesetak koraka koje smo pre {li
bes pre kor no ~i stim hod ni kom
usledilo je novo presvla ~enje. Zatim
je predvi |ena dezinfekcija ruku,
pa tek on da ula zak u po gon ~i -
ji su zidovi od specifi ~nog, plastifi
ci ra nog ma te ri ja la, po se b nih
zaobljenih ivica na mestima gde se
su sre }u zi do vi i pod, kao i uglo vi
zi da. Obja {nje no nam je da istu
proceduru prolaze i svi koji rade u
ovom pogonu.
Rukavice i maske obavezni
- Svaki izlazak zaposlenih iz pogona,
pri povratku podrazumeva
ponovni prolazak kroz istu proceduru
- poja {njava nam Smilja Paunovi}.
Svi zaposleni koje smo sreli
u ovom po go nu ima li su ista ode la
koja smo i mi dobili, rukavice i
ma ske na li cu.
- Proizvodimo lekove - takvi su
propisi - bio je odgovor Paunovi-
}e ve.
Na pr voj ma {i ni, na ko ju smo
nai {li, u toku je bilo pakovanje Beviplexa.
- U ovom pogonu imamo najsavremenije
ma {ine koje bresprekorno
rade- ka`e Smilja Paunovi}.
- Ova ma {ina za pakovanje, tipa
UH L M AN, a ta kvih je u ovom po -
gonu dve, slu`i za blistiranje, pakovanje
u kutije i zbirno pakovanje.
Na ovoj ma {i ni na la ze se i tri ~i ta ~a
farmakodova, kao i kamera koja
prati popunjenost gnezda. Svaku
gre {ku ili neispravnost kompjuter
registruje i izbacuje sa linije.
Selidba u novu fabriku
Po re ~ima na {e sagovornice, kapa
ci tet ove ma {i ne je do tri de set
hi lja da pa ko va nja za sme nu, na
njoj se ra di u tri sme ne, a su bo -
tom u dve.
U drugom delu pogona videli
smo dve FETTE ma {ine za tabletiranje
kapaciteta milion tableta za
sme nu. Jed na od ove dve, ma {i ne
ima mogu }nost da radi dvoslojne
tablete i za vreme na {e posete na
njoj se ra dio “An bol”.
Ka ko nam je obja {nje no, obe
ma {i ne za ta ble ti ra nje ima ju “~ek
ma ster”, odnosno mi ni la bo ra to -
ri ju i na odre |e ni broj proi zve de -
nih ta ble ta au to mat ski se uzi ma
uzo rak za pro bu i ispi tu je se: ma -
sa, tvr do }a, de blji na kao i pre ~ nik
ta ble ta.
Ovaj po gon ta ble ta i dra `e ja
pu {ten je u rad 1998. i na j sa vre -
me ni je po gon Ga le ni ke. Or ga ni -
za cio no, on je sa mo deo po go na
ta ble ta i dra `e ja ko ji se na la zi u
okvi ru Fa bri ke le ko va. Deo ovih
ma {i na, na j ve ro vat ni je }e bi ti
pre net u no vu fa bri ku, koja }e
biti zavr{ena 18. ja nua ra na red ne
go di ne.
Na izla zu, po no vo pro la zi mo
proceduru, ali obrnutim redom:
skidamo `uti i obla ~imo beli mantil.
Na sa mom izla zu ski da mo i be -
li. Na kraju u poseban kontejner
odla`emo kapu i nazuvke koji su za
jednokratnu upotrebu.

predstavljamo
7
Veliki
planovi
za malu
fabriku
Se k tor proi zvod nje zasniva
se na dva proi zvod na
po go na i la bo ra to ri ji
za kon tro lu kva li te ta
Ga le ni ka Cr na Go ra d.o.o
kao deo mo } nog si ste ma
Ga le ni ka a.d. upr kos po -
te {ko }ama iz pro {lih vremena inten
zi v no ra di na ispu nja va nju
svo jih oba ve za i pos ti `e zna ~a j ne
uspe he i re zu l ta te - na gla {a va Lji -
lja na Sto ja no vi}, di re k to r ka Se k -
tora proizvodnje.
GMP proizvodnja
Sektor proizvodnje zasniva se
na dva proi zvod na po go na i la -
bo ra to ri ji za kon tro lu kva li te ta.
Pogon cefalosporina nalazi se na
lokaciji u Podgorici, opremljen je
savremenom i kvalitetnom opremom
za proi zvod nju le ko va u ka -
p su la ma sa ka pa ci te tom ko ji bi po
po tre bi mo gao bi ti na ni vou
400.000 pa ko va nja me se ~ no.
Od avgusta 2008. godine intezivno
se radilo na prilago |avanju
ove proi zvod ne li ni je vi so kim
stan da r di ma kva li te ta, ko je je uz
kre di t nu i lo gi sti ~ ku po dr {ku Ga -
le ni ke a.d, u apri lu ove go di ne,
uspe {no za vr {e no do bi ja njem
GMP se r ti fi ka ta.
- To nam je omo gu }i lo da rea -
li zu je mo za jed ni ~ ki pro gram
proi zvod nje ce fa lo spo ri na, od no -
sno da se uklju ~i mo kao ugo vor -
ni proi zvo |a ~i za Ga le ni kin pro -
gram ce fa lo spo ri na (Pa li trex
250mg i 500mg; Al fa cet 250mg i
500mg).
O~ekujemo da }emo na vreme i
kva li te t no proi zvo di ti oko
2.000.000 pa ko va nja go di {nje i
omogu }iti na taj na ~in ekonomski
oporavak firme u Podgorici, obzirom
da je du go go di na bi la u veo -
ma te {koj fi nan si j skoj si tua ci ji.
Osim proizvodnje cefalosporina u
kapsulama, postoje uslovi da se u
istom pogonu, uz manju intervenciju
i ulaganja organizuje proizvodnja
sirupa (Alfacet i Palitrex,
125mg i 250mg). - isti ~e izvr {ni
direktor Galenika Crna Gora, Miro
Vujovi}.
Pogon Flonivina BS
Drugi proizvodni pogon jeste
pogon Flonivina BS koji je sagra-
|en 2004. godine sa savremenim
standardima proizvodnje i nalazi
se oko 20 km od Po d go ri ce u me -
stu Do nji Za ga ra~.
Pogon Flonivina BS i Laboratorija
kontrole kvaliteta su u julu
2007. se r ti fi ko va ni sa ISO
POVOLJAN
AMBIJENT
Am bi jent u ko jem stva ra mo
je po vo ljan i na{ ma njin ski
osni va~, Vla da Cr ne Go re, je
veo ma otvo re n za na {e pro -
gra me kroz in sti tu ci je si ste -
ma, pre sve ga Mi ni sta r stva
zdra vlja, Age n ci je za le ko ve i
zdra v stve ni se k tor u ce li ni.
STRU^NI KADROVI
Uku pan broj za po sle nih u Ga le ni ka Cr na Go ra je 92 od
~e ga je 87 stal no za po sle nih. Na ni vou ko m pa ni je ima -
mo za do vo lja va ju }u kva li fi ka cio nu stru k tu ru, ia ko u Cr -
noj Go ri pos to ji de fi cit kad je u pi ta nju fa r ma ceu t ski se k -
tor. Na od go vor nim me sti ma u proi zvod nom i pro me t -
nom se k to ru su mla di lju di, stru ~ ni i am bi cio zni i veo ma
od go vor ni u svom po slu. Za hva lju ju }i ta kvom po te n ci ja -
lu, bi lo je mo gu }e pos ti }i za vi d ne re zu l ta te, na ko je smo
po no sni - isti ~e Vu jo vi}.
9001:2000 stan da r dom kva li te ta
od {va j ca r ske se r ti fi ka cio ne ku }e
SGS.
Ovaj stan da rd je uspe {no od -
bra njen na go di {njoj kon tro li
2008.go di ne, kao i u in spe k ci ji
ko ja je spro ve de na 15. ju la ove
go di ne.
Pre te `an deo po sla na GMP
se r ti fi ka ci ji je odra |en i za po -
gon u Do njem Za ga ra ~u, kao i
za La bo ra to ri ju, pa su ak ti v nos -
ti usme re ne na za vr {e tak ovog
po sla do kra ja 2009. go di ne.
Sa do bi ja njem se r ti fi ka ta je dan
deo po sla je ura |en. Sle de }i ko -
rak je da se pre ko no vih tr `i {ta i
po ve }a njem izvo za sma nje tro -
{ko vi i pos te pe no opra v da ulo `e -
na in ve sti ci ja.
- Za sa da Flo ni vin BS re gi stro -
van na tr `i {tu Sr bi je, BiH, Ko so -
va i Me to hi je i Ma ke do ni je, dok
je pro ces re gi stra ci je Flo ni vi na
na tr `i {tu Ru si je u to ku. Ta ko |e
smo sklo pi li ugo vor sa Al ka loi -
dom iz Ma ke do ni je ko ji rea li zu je
ovaj proi zvod pod ime nom DIA
ST OP za tr `i {ta Ma ke do ni je, Hr -
vat ske, BiH, a u pos tu p ku je re gi -
stra ci ja i u Ru mu ni ji. - na vo di
di re k tor Vu jo vi}.
Ga le ni ka Cr na Go ra ima ma lo -
pro da j ni la nac od 12 apo te ka, 6
na teritoriji Podgorice, dve u Baru
i po jed nu u Ni k {i }u, Su to mo ru,
Bi je loj i Ri snu.
Lek na recept u
u Galenikinim apotekama
Du go go di {nja sa ra d nja sa Fo n -
dom zdra v stve nog osi gu ra nja Cr -
ne Go re i mo gu } nost po di za nja
le ko va na le ka r ski re ce pt, la nac
apo te ka Ga le ni ka Cr na Go ra ~i ni
va`nim faktorom u zdravstvenom
si ste mu Cr ne Go re.
To je jo{ zna ~a j ni je ako se uz me
u obzir da su apoteke Galenike
ne po sred no uz Do mo ve zdra vlja i
da su u po je di nim me sti ma to je -
di ne apo te ke u ko ji ma je mo gu }e
do bi ti lek na re ce pt ili je di ne apo -
te ke uo p {te.
Odnedavno, uvo |enjem novog
softverskog re {enja i direktnim povezivanjem
sa Fondom zdravstvenog
osiguranja Crne Gore, u apotekama
Galenike Crna Gora funkcioni
{e i sistem elektronskog recepta,
koji omogu }ava br`u, efikasniju
i transparentniju komunikaciju
izme |u lekara, apoteka i Fonda.

8
veliki povratak
Po hod
na Rusiju
Rusko tr `i {te otvara mo gu } nost svo jim
ogromnim po te n ci ja lom, tra di cio nal no
do brim od no si ma i povoljnim uslovima
za ostva ri va nje ve li kog pro fi ta ko m pa ni je
Aleksandar D. Apazov i Nenad Ognjenovi} potpisuju ugovor
Te `nja nam je da se vra ti mo
na ru sko tr `i {te na ko me
smo ne ka da sa re gi stro va -
nih 35 proizvoda pravili godi {nji
pro met od ne ko li ko de se ti na mi -
lio na do la ra - ka `e Je le na Og nje -
no vi} Ru ko vo di lac ode lje nja za
Rusiju i ZND.
Og nje no vi }e va isti ~e da su za -
jed ni ~ ki na po ri ko je po sled njih
meseci ula`u menad`ment kompa
ni je, slu `ba za ino re gi stra ci je,
ode lje nje za ZND i Ru si ju, ali i
na j ve }e dr `av ne in sta n ce uro di le
plo dom i ne dav no je na ob no vu
predata registraciona dokumentacija
za 3 oblika Sinoderma (gel,
krem i ma st), pod ne {e na je i do -
ku men ta ci ja za Te stos te ron De po
injekcije, a u pripremi je dokumen
ta ci ja za ob no vu re gi sta ra ci je
jo{ ~etiri proizvoda.
Iskoristiti diplomatiju
- Mo ra mo da isko ri sti mo na {e
dobre diplomatske odnose sa Ruskom
Federacijom i prenesemo
sa ra d nju na eko no m ski aspe kt. S
ob zi rom da i dru ga stra na po ka -
zu je ve li ku zai n te re so va nost i `e -
lju da sara |ujemo, veliki sam opti
mi sta i sma tram da s ra zlo gom
o~ekujemo dobre rezultate - ka`e
Je le na Og nje no vi},
Ina ~e, jedan od najva`nijih ciljeva
koje je novo rukovodstvo Galenike
postavilo pred sobom i svim
zaposlenima u najve }oj doma }oj
farmaceutskoj komapniji, bio je
povratak na veliko i mo }no tr`i {te
Rusije, koje pru`a mogu }nost svojim
ogromnim potencijalom, ali i
tradicionalno dobrim odnosima i
povoljnim uslovima za ostvarivanje
zna ~ajnih rezultata i dono {enje
velikog profita kompaniji.
Ognjenovi }eva, koja je odnedavno
zadu`ena za registracije na terito
ri ji Ru si je i ZND ka `e da je Ga le -
nika a.d. jo{ po ~etkom 70-ih godina
po ~ela sa registracijom i prometovanjem
preparata iz svog asortimana
u tada {nji Sovjetski Savez preko
mnogobrojnih ruskih partnera.
JELENA OGNJENOVI]
rukovodilac odeljenja za Rusiju i ZND
PREPOZNATLJIVI PROIZVODI
ICN Ga le ni ka je ima la svo je pred stav ni {tvo u cen tru Mo skve u istoj
zgra di sa pred stav ni {tvom Ge ne k sa u uli ci Ku tu zo v ski pro spe kt. Pro me -
na u vla sni ~ koj stru k tu ri Ga le ni ke po ~e t kom 90-ih do ve la do pro me ne
na ~i na po slo va nja u Ru si ji.
- Ta da se sma nju je obim po slo va nja, ali i da lje Ru si zna ju za Flo ni vin
BS, Di ge sta , Al fo gel, Oli go vit, Ko m pla min,Vi p so gal,Vi da j lin. To su bi li sa -
mo ne ki od proi zvo da po ko ji ma je Ga le ni ka bi la po zna ta u Ru si ji - na bra -
ja Ta tja na Ge r zi} Kar ta {o va, ru ko vo di lac ode lje nja za no ve pre pa ra te, i
do da je da na `a lost da nas ve }i na od tih proi zvo da vi {e ni je u aso r ti ma nu
Ga le ni ke, a oni ko ji se jo{ uvek ra de u ze mu n skoj fa bri ci le ko va ni su pri -
su t ni na ru skom tr `i {tu.
Ova kompanija je bila me |u prvi
ma sa ovih pros to ra ko ji su pre -
poznali velike mogu }nosti koje ovo
tr`i {te pru`a i vremenom postala
jedan od zna ~ajnih izvoznika u SS-
SR. Godi {nji promet koji je Galenika
inkasirala sa ruskog tr`i {ta iznosio
je nekoliko desetina, ~ak stotina
miliona dolara. Zaposleni u kompaniji
iz tog vremena se }aju se velikog
“mercedesovog {lepera” koji je
svake nedelje odlazio u Rusiju i
odvozio Galenikine proizvode -
ka`e Ognjenovi }eva.
Skupe registracije
Te {ke go di ne za na {u ze mlju, ali i
za Galeniku ostavile su velike posledice
na poslovanje prve doma }e
farmaceutske kompanije, da bismo
kao kona ~ni ishod imali zatvaranje
predstavni {tva i polako povla ~enje
sa ruskog tr`i {ta, sve do trenutka
kada Galenika potpuno nestaje sa
farmaceutske mape Rusije.
Ia ko, se sta nje u Ga le ni ci zna ~a -
jno stabilizovalo i popravilo tokom
2000-te, Ru si ja je i da lje
osta ja la po stra ni.
Ne do vo lj na zai n te re so va nost
za ze mlju sa sko ro 140 mi lio na
sta nov ni ka i tr `i {tem ko je je 20
pu ta ve }e i eko no m ski me |u na -
j ja ~im i na j va `ni jim na sve tu, re -
zu l ti ra la je po ra `a va ju }om sta ti -
sti kom u 2009. go di ni ko ja po ka -
zu je da je ostao sa mo je dan pre -
pa rat (Si no de rm) ~i ja je re gi stra -
ci ja pred isti ca njem, bez na me re
da se po no vo ob no vi.
Ognjenovi }eva je istakla jednu
zna ~ajnu ~injenicu vezanu za proces
re gi stra ci je u Ru si ji, a to je da je
u periodu do 2007. godine obnova
registracije ko {tala 1500 dolara uz
vremenski interval do 6 meseci,
dok danas obnova registracije svakog
pre pa ra ta ko {ta oko 25 000
do la ra i na nju se ~e ka i do dve go -
dine. Uslovi za registraciju lekova
su znatno stro`i i zahtevaju pripremu
obimne dokumentacije, dok je
ranije procedura bila znatno jednostavnija
i manje zahtevna.

Galenike na rusko tr`i{te
9
Uspe{an
posao u Rusiji:
Tatjana Gerzi}
Karta{ova,
Nenad Ognjenovi}
i Jelena Ognjenovi}
Sve sni smo da
nas ~e ka ni ma lo
lak po sao jer ka da
jed nom ne {to
izgu bi{, a bio si
na mestu lidera,
ne sme{ da do zvo li{
da se vra ti{ kao
au t sa j der -
isti~e Jelena
Ognjenovi}
Jelena Ognjenovi}: Optimizam sa pokri}em
Formiranjem odeljenja za Rusiju i ZND zapo ~inje
prvi korak ka ozbiljnoj nameri ka ponovnom
prodoru na jedno od najja ~ih tr`i {ta na svetu.
- Promena strategije poslovanja u celokupnom
radu kompanije zapo ~eta je krajem pro {le godine
sa dolaskom novog rukovodstva, koje po ~inje
ubrzanim tempom i “pre roka” da sprovodi zacrtane
ciljeve od kojih je jedan od najva`nijih povratak
na rusko tr`i {te - ka`e Ognjenovi }eva koja je
odnedavno na ~elu ovog odeljenja.
- Optimizam i velika energija zaposlenih u odelje
nju za Ru si ju i ZND, kao i re {e nost da se sa vla -
da ju sve pre pre ke, vi di se na sva kom ko ra ku i u
svakom potezu koji se velikom brzinom povla ~i u
ubrzanom delovanju ka Rusiji. Obnavljanje izgubljenih
kontakata, tra`enje starih zastupnika kao
{to je Farmimex, dugi pregovori sa svim relevantnim
~iniocima u Rusiji, istra`ivanje tr`i {ta koje je
u ovom trenutku za Galeniku potpuna nepoznanica,
dovodi do ostvarivanja prvog cilja, a to je
otvaranje mogu }nosti za na{ povratak - u jednom
dahu nabraja Jelena Ognjenovi}.
Ona navodi da je hronologija doga |aja tekla
slede }im redosledom:
- U mar tu ove go di ne, na kon vi {e me se ~ nih
pre go vo ra je upri li ~en su sret u Mo skvi sa sa da -
{njim Za stu p ni kom, gde smo utvr di li ko na ~ ne
ko ra ke oko stra te gi je sa ci ljem {to uspe {ni jeg
po vra t ka na {e ko m pa ni je na tr `i {te RF. Po po -
vra t ku se ubr za no ra di lo na pri pre mi do ku me n -
ta ci je za ob no vu 3 obli ka Si no de r ma i za hva lju -
ju }i do broj koo pe ra ti v nos ti u ovi ru Se k to ra za
ra zvoj i re gi stra ci ju, na ~e lu sa di pl. fa rm Anom
Mi tro vi}, Se k to ra za kva li tet, na ~e lu sa
prim.mr.ph.sci Mi li ja nom \u ri} i Se k to ra Izvoz,
na ~e lu sa di pl. prav ni kom i pro fe so rom tu r skog
je zi ka,Gu lj be har [a bo vi} , ve} u ma ju 2009. je
pre da ta do ku men ta ci ja za ob no vu re gi stra ci je
za tri obli ka Si no de r ma. Pla ni ra no je da se do
kra ja go di ne pri pre mi i pre da do ku men ta ci ja za
uku p no 10 proi zvo da. Za sa da je pla ni ra no da
na te ri to ri ji RF re gi stru je mo 40 pre pa ra ta. Upo -
re do sa pri pre mom do ku men ta ci je te klo je i
usa gla {a va nje oko Ugo vo ra o za stu pa nju i za -
hva lju ju }i vi so koj stru ~ nos ti i ve li koj efi ka snos ti
na {ih Se k to ra za prav ne i op {te po slo ve, kao i
Se k to ra za eko no m ske po slo ve, Ugo vor je bio
spre man po ~e t kom ma ja, ta ko da smo na kon
nje go vog pot pi si va nja, mo gli da pre da mo pri ku -
plje nu do ku men ta ci ju za re gi stra ci ju na {ih proi -
zvo da. Ta ko |e smo se pri li kom pre da je do ku -
men ta ci je obra ti li i di re k t no go spo di nu Ju r ge lju,
Di re k to ru ru ske age n ci je za le ko ve - obja {nja va
Og nje no vi }e va i do da je da su ulo `en trud, mno -
go sa ti ra da i ve li ka `e lja, re zu l ti ra li da do go vor
bu de pos ti g nut, pa je u ju nu uz pri su stvo vi so -
kih pred stav ni ka Vla de Sr bi je i Ru ske fe de ra ci je
sve ~a no pot pi san i ko me r ci jal ni ugo vor sa Fa r -
mi me k som, ve za nog za pro me to va nje pre pa ra -
ta Ga le ni ka a.d. na te ri to ri ji Ru ske Fe de ra ci je.
Prilikom potpisivanja ugovora rukovodstvo
Galenike je zatra`ilo je od ruske delegacije da
omogu }e registraciju proizvoda po skra }enom
postupku, odnosno da se na {i preparati, koji po
INN odgovaraju spisku po `ivot potrebnih lekova
(koji u Rusiji postoji i va`i), tretiraju kao takvi, {to
podrazumeva registraciju po skra }enom postupku
(oko 3 me se ca) i uklju ~i va nje u Re gi star po `i -
vot potrebnih lekova.
Og nje no vi }e va ka `e da je po no sna {to je
njen tim uz po dr {ku me na d`men ta ko m pa ni je
uspeo da do go vo ri da se za sve pre pa ra te ko ji
su ra ni je bi li re gi stro va ni, ia ko su re gi stra ci je
iste kle, ura di sa mo ob no va, {to }e u{te de ti
mno go vre me na i no v ca. Na ob no vu re gi stra ci -
je }e se ~e ka ti tri me se ca ume sto dve go di ne
ko li ko bi smo ~e ka li dok se pro ce du ra po nov ne
re gi stra ci je ne bi za vr {i la, ta ko da }e mo uz do -
bru or ga ni za ci ju, ra ni je po ~e ti sa pro me to va -
njem na {ih lekova
- Ode lje nje za Ru si ju i ZND spre m no je za po -
vra tak na ru sko tr `i {te. Sve sni smo da nas ~e ka
ni ma lo lak po sao jer ka da jed nom ne {to izgu bi{, a
bio si na me stu li de ra, ne sme{ da do zvo li{ da se
vrati{ kao autsajder. Galenika je bila lider i sve }emo
ura di ti da to po no vo bu de - ista kla je ru ko vo -
dilac odeljenja za Rusiju i ZND.

10
sektor za razvoj i registraciju
Bi}emo ponos Evrope
Za sa da se mo `emo
po hva li ti izvo znim
po te n ci ja lom u
25 ze ma lja, ali }emo
na kon otva ra nja no ve
fa bri ke osvo ji ti i
osta tak sve ta, no vim
i efi ka snim le ko vi ma
Je dan od glav nih stu bo va, od
ko ga u ve li koj me ri za vi si
uspeh po slo va nja Ga le ni ke
ka ko na do ma }em, ta ko i na stra -
nom tr `i {tu, je ste Se k tor za ra zvoj
i re gi stra ci ju. Rad ovog se k to ra u
proteklih par meseci intenziviran
je ka ko na do ma }oj, ta ko i na
inos tra noj fa r ma ceu t skoj sce ni.
Direktor sektora za razvoj i registraciju,
Ana Mitrovi}, prezentovala
nam je plan Se k to ra ko ji se sa sto -
ji iz {est klju ~nih aktivnosti, a to su:
● Ra zvoj proi zvo da (~vr stih, po -
lu ~ vr stih i te ~ nih do zi ra nih
oblika) uklju ~uju }i preparate
sa mo di fi ko va nim oslo ba |a -
njem lekovite supstance
● tran s fer tehnologija
● realizacija istra`iva ~ko-razvojnih
projekata Ministarstva za
nauku i tehnolo {ki razvoj u saradnji
sa fakultetima i vode }im
nau ~noistra`iva ~kim institutima
● obnova registracije prema
usvo je nim pla no vi ma u ze mlji
i inostranstvu
● re gi stra ci ja no vih le ko va u ze -
mlji i inos tran stvu u ci lju ino -
vi ra nja asortimana
● pri ja va va ri ja ci ja kao re zu l tat
po kre nu tih kon tro la iz me na
na kon za vr {e nih op ti mi za ci ja,
tran s fe ra te h no lo gi ja kroz
ugovornu proizvodnju i u cilju
tran s fe ra te h no lo gi je u no vu
fabriku za ~vste farmaceutske
oblike .
- Stal no ino vi ra nje aso r ti ma na
le ko va stra te {ki je ci lj Ga le ni ke -
ka`e Ana Mitrovi}, direktorsektora
za razvoj i registraciju.
U asortimanu humanih lekova
Galenike a.d. nalazi se 161 proizvod
od ko jih je od stu pa nja na
snagu novog Zakona o lekovima i
medicinskim sredstvima 2004. godine,
za 151 zavr {ena obnova registracije
na doma }em tr`i {tu, a za
preostalih 10 lekova se o~ekuju re-
{e nja u ju nu i ju lu ove go di ne. U
toku 2009. godine ceo asortiman
ANA MITROVI]
direktor sektora za razvoj i registraciju
humanih lekova Galenike }e imati
re {enja o stavljanju leka u promet
po novom Zakonu o lekovima i
medicinskim sredstvima. Time je
Galenika zavr {ila prvu i najva`niju
fazu uskla |ivanja dokumentacije
sa evropskim regulatornim propisima
- obja {njava Ana Mitrovi}.
Inoviranje asortimana
Rad na inoviranju asortimana se
nastavlja, nakon Brufen film tableta
400 mg i 600 mg u sa ra d nji sa
Abbottom i Amlogal tableta 5 mg i
10 mg, za ko je su do bi je na re {e nja
u 2008. godini, Agenciji za lekove u
2009. podneto je jo{ 7 dokumentacija:
Losar 50mg film tableta (losar
tan), Lo sar plus 50mg + 12,5mg
film tableta (losartan + hidrohlotia
zid), La mo tra l 25 mg, 50 mg i
100mg tableta (lamotrigin), Rispex
1mg, 3 mg fi lm ta ble ta (ri spe ri -
don), Ve n la x 37,5mg, 75mg i
150mg, ka p su la sa pro du `e nim
osloba |anjem(venlafaksin), Tragal
50 mg i 100 mg ta ble ta, kao i Te fo r
850 mg film tableta (metformin).
Od sedam podnetih dokumetacija,
u junu je dobijeno re {enje za
stavljanje u promet Lamotral tablete,
leka koji pripada grupi antiepileptika.
Po sled nji deo na ve de nih ak ti v -
nos ti ko ji se od no si na op ti mi za -
ciju i transfer tehnologije uslovio
je pri ja vu ve li kog bro ja va ri ja ci ja
Agenciji za lekove. U prvih 6 mese
ci pri ja vlje ne su 44 va ri ja ci je, a
za 29 su dobijena obave {tenja o
prihvatanju prijavljenih izmena.
No va - sta ra tr`i{ta
”@e n ski tim”, ko ji vo di ovaj Se -
k tor, pos ti `e zna ~a j ne re zu l ta te i u
inos tran stvu, {to se mo `e vi de ti iz
re zu l ta ta ino re gi stra ci je, ko ja je
uspe {no rea li zo va la svo je do sa da -
{nje pla no ve. Re gi stra ci je /ob no ve
registracije su sprovedene u 14 zema
lja u ko ji ma je do bi je no 4 re {e -
nja o ob no vi re gi stra ci je i 3 re {e -
nja o re gi stra ci ji no vog le ka.
Zahvaljuju }i intenzivnoj i veoma
uspe {noj saradnji sa Sektorom
izvoz, po red ve} ura |e nih re gi -
stracija/obnova u inostranstvu revidirani
su planovi za registraciju
usled pro {irenja teritorija i novih
tr`i {ta - isti ~e direktorka Mitrovi}.
Otva ra nje no vih tr `i {ta
uslo vi lo je i neo p hod nu
reo r ga ni za ci ju u okvi ru
registracije, u kojoj su
fo r mi ra na tri ode lje nja
za Afri ku i Blis ki Istok,
za ZND (biv {e ~lanice
SS SR-a) i ode lje nje za
Za pa d ni Ba l kan
To je uslo vi lo in ten zi van rad na
pripremi neophodne dokumenta
ci je za re gi stra ci je na te ri to ri ji
Albanije i Iraka. Da se ozbiljno i
u`urbano radi u ovom Sektoru
po tvr |u je i 117 do ku men ta ci ja
ko je se ve} na la ze u pri pre mi, ka -
ko bi se {to pre za po ~e lo sa pla si -
ranjem na {ih proizvoda.
Otva ra nje no vih tr `i {ta uslo vi -
lo je i neo p hod nu reo r ga ni za ci ju
u okvi ru re gi stra ci je, u ko joj su
fo r mi ra na tri ode lje nja za Afri ku
i Blis ki Istok, za ZND (bi v {e ~la -
ni ce SS SR-a) i ode lje nje za Za pa -
d ni Ba l kan. Pla no vi ra da svih
ode lje nja su veo ma ozbi lj ni i sa -
dr `a j ni. Pla no vi ma su obu hva }e -
ne re gi stra ci je no vih le ko va na
te ri to ri ja ma Ira ka, Ira na, Li bi je,
Al `i ra, Tu ni sa, Ma ro ka, pro {i re -
nja aso r ti ma na na te ri to ri ji Ru -
mu ni je i Slo ve ni je i Pri ba l ti ~ kih
ze ma lja, kao i osta lih ~la ni ca
Evro p ske Uni je, do Ru si je kao
jed nog od na j ve }ih iza zo va. U
`e lji da se po vra te po zi ci ja i
ugled ko ji je Ga le ni ka ima la na
tr `i {tu Ru si je, ve} je pod ne ta do -
ku men ta ci ja za ob no vu re gi stra -
ci je pr ve gru pe proi zvo da.
Po hod na EU
Po do bi ja nju CE ce r ti fi ka ta za
me di cin ska sred stva pla ni ra na je
nji ho va re gi stra ci ja u ze mlja ma
Evro p ske uni je i na svim osta lim
tr `i {ti ma na ko ja pla si ra mo i svo -
je le ko ve. S ob zi rom da se do bi ja -
nje se r ti fi ka ta o~e ku je veo ma br -
zo i mi svoj deo po sla pla ni ra mo
da ura di mo u istom ri t mu.
Na kra ju raz go vo ra di re k to r ka
Mi tro vi} na gla {a va da se Ga le ni -
ka za sa da mo `e po hva li ti izvo -
znim po te n ci ja lom u 25 ze ma lja,
ali da }e na kon otva ra nja no ve fa -
bri ke osvo ji ti i osta tak sve ta, no -
vim, kva li te t nim, bez bed nim i
efi ka snim le ko vi ma i bi ti po nos
Ba l ka na i ovog de la Evro pe, kao
{to je odu vek i bi la.

menad`ment
11
Vr hu n ski fa r ma ceu ti
do la ze u Galeniku
IRENA HOM[EK
direktor Instituta
za istra`ivanje i razvoj
IR MA LO N^AR
di re k to r ka
Se k to ra za kva li tet
CENTAR ZNANJA
Jed no od na j zna ~i j nih upo ri -
{ta Ko m pa ni je u pla no vi ma
za izla zak u svet je In sti tut
za istra `i va nje i ra zvoj,
osno van pre vi {e od 30 go -
di na. On je cen tar zna nja
ko ji pred sta vlja ju: 122 za po -
sle na, od ko jih 61 sa uni ve r -
zi te t skim di plo ma ma, 7 do -
k to ra nau ka i 9 ma gi sta ra,
ra zli ~i tih obra zov nih pro fi la
iz obla sti fa r ma ci je, he mi je,
me di ci ne, te h no lo gi je, bio -
lo gi je, ve te ri ne, sto ma to lo -
gi je i fi zi ~ ke hemije
Jovan OBRADOVI]
Binasa HAR^INOVI]
PREPARATI
PO NAJVI[IM
STANDARDIMA
Za hva lju ju }i vi so koj stru ~ -
nos ti za po sle nih u In sti tu tu
za istra `i va nje i ra zvoj, pre
sve ga u po gle du kva li fi ko -
va nog ka dra sa od go va ra ju -
}im istra `i va ~ kim zva nji ma,
Ga le ni ka je u de ce m bru
2007. go di ne re gi stro va na
u Mi ni sta r stvu za nau ku i
te h no lo {ki ra zvoj kao Istra -
`i va ~ ko-ra zvo j ni cen tar za
oba vlja nje ino va cio ne de lat -
nos ti. Ak ti v no u~e {}e u rea -
li za ci ji ino va cio nih pro je ka -
ta, pro je ka ta iz obla sti
osnov nih istra `i va nja i te h -
no lo {kog ra zvo ja Mi ni sta r -
stva za nau ku i te h no lo {ki
ra zvoj omo gu }a va za po sle -
ni ma u In sti tu tu ne sa mo
kon ti nui ra no stru ~ no usa vr -
{a va nje ve} i pri me nu sa -
vre me nih nau ~ nih dos ti g nu -
}a u sva kod ne v nom ra du.
Na j ve }i broj pre pa ra ta iz
aso r ti ma na Ga le ni ke, ~i ji
kva li tet za do vo lja va na j stro -
`e fa r ma ceu t ske stan da r de,
ra zvi jen je pre ma so p stve -
nim te h no lo gi ja ma.
Na j no vi ji proi zvod ko ji je
re zu l tat so p stve nih istra `i -
va nja je Te for tbl. 850 mg.
Po sle uspe {no spro ve de ne
stu di je bioe kvi va le n ci je,
o~e ku je se nje go vo uvo |e -
nje u re dov nu proi zvod nju.
UGa le ni ci se za vre me le ta
ne od ma ra, ve} se ozbi lj -
no radi na unapre |enju
svih sfe ra po slo va nja ka ko bi se
spremno krenulo u novu jesenju
ofa n zi vu osva ja nja tr `i {ta.
Na j no vi ja ka dro v ska po ja ~a nja
sa mo su jo{ je dan do kaz da u ovoj
ku }i spre m no do ~e ku je mo jo{
jednu radnu jesen - s ponosom
isti ~e ge ne ral ni di re k tor Ne nad
Og nje no vi}.
”GMP - kec iz ru ka va”
Mr.ph.sci Irma Lon ~ar, direktor
ka Se k to ra za kva li tet no vo je li ce
u Ga le ni ci, ali ne i u sve tu fa r ma -
ceutske industrije. Profesionalna
biografija direktorke Lon ~ar obilu
je bo ga tim isku stvom iz obla sti
fa r ma ci je u svim ve li kim i zna ~a j -
nim si ste mi ma u na {oj ze mlji.
Svo ju im pe r si v nu ka ri je ru za po -
~e la je u Apo te ka r skoj usta no vi
Beo grad, da bi sa ra dom na sta vi la
u “Ve trom he mi ka li ja ma a.d.”
gde je du gi niy go di na oba vlja la
funkciju direktora proizvodnje.
Di re k to r ka Lo n ~ar je di plo mi -
ra la na fa r ma ceu t skom fa ku l te tu,
Uni ve zi te ta u Beo gra du, gde je
za vr {i la i spe ci ja li za ci ju iz obla sti
fa r ma ceu t ske te h no lo gi je. Ma gi -
stri ra la je na Vo j no me di cin skoj
aka de mi ji na istoj obla sti na ko -
joj je i spe ci ja li zi ra la. Mi ni sta r -
stvo zdra vlja Re pu bli ke Sr bi je,
do de lju je joj zva nje pri ma ri jus
2007 go di ne.
- ^a st mi je {to sam pos ta la deo
jed nog ta ko ve li kog i ozbi lj nog si -
stema kakav je Galenika. Svojom
stru ~no {}u i znanjem trudi }u se
da unapredim poslovanje kompanije
i dam svoj maksimalni doprinos
u po bo lj {a nju ra da Se k to ra
ko ji vo dim a sa mim tim i sveu ku -
pnom poslovanju ove kompanije.
- isti ~e di re k to r ka Lo n ~ar.
Se k tor za kva li tet, po svo joj va -
`nos ti pred sta vlja jed nu od glav -
nih ka ri ka u po slo va nju Ga le ni ke,
jer upravo od rezultata koje ovaj
Se k tor pos ti `e za vi si da li }e mo i u
ko joj me ri sa uspe hom ispu ni ti
o~e ki va nja i za h te ve ko ja pred nas
pos ta vlja ju sve za h te v ni ji stan da r -
di farmaceutske industrije u zemlji
i sve tu.
”Pro da ja - moj glav ni ci lj”
- Zadovoljstvo je i privilegija ali
u isto vre me i iza zov ra di ti za Ga -
le ni ku, jer svi zna ju {ta ime Ga le -
ni ka pred sta vlja u sve tu fa r ma ci je
- ka `e no vi po mo } nik di re k to ra
Se k to ra ma r ke ti n ga i pro da je Jo -
van Obra do vi}.
Mr.ph. Jovan Obradovi} frhunski
stru ~ njak sa ve li kim isku -
stvom od sko ra je na ~e lu Se k to ra
ma r ke ti n ga i pro da je ko ji je u
ovoj go di ni za be le `io odli ~ ne re -
zu l ta te.
No vi po mo } nik di re k to ra Se k -
tora marketinga i prodaje Mr.ph.
Jo van Obra do vi} isti cao se jo{ na
fakultetu gde je dve godine uzastop
no do bi jao na gra de gra da
Beo gra da i Fa r ma ceu t skog fa ku l -
te ta, Uni ve r zi te ta u Beo gra du kao
student sa najboljim prosekom.
Osni va~ je i di re k tor Apo te ka r ske
ustanove Kru {evac, dugogodi {nji
di re k tor po slov nog cen tra Ve t -
prom he mi ka li je, Kru {e vac i od
sko ro jed no od glav nih po ja ~a nja
u ti mu Ga le ni ke.
”Ja ~a nje re gio na
klju~ uspe ha”
Ja ~a nje re gio na jo{ je dan je od
strate {kih ciljeva Galenike kako bi
se po bo lj {a la za stu plje nost, a sa -
mim tim i re zu l ta ti na te ri to ri ji
cele Srbije.
Mr.ph. Bi na sa Ha r ~i no vi}, vi {i
stru ~ no - ko me r ci jal ni sa ra d nik
ma r ke ti n ga i pro da je za po dru ~ je
Ra {kog i de la Zla ti bo r skog okru -
ga ka `e da }e svo je isku stvo i zna -
nje go di na ma sti ca no na po slo vi -
ma u fa r ma ceu t skoj in du stri ji
upo tre bi ti ka ko bi una pre di la po -
slo va nje na po dru ~ ju za ko je je
za du `e na. “ Moj kra j nji ci lj je da
pos ti g nem uspeh i ostva rim ko n -
kre t ne re zu l ta te ko ji }e pre sve ga
po mo }i svim na {im kri sni ci ma u
San d`a ~ ko - Ra {koj obla sti - isti -
~e Ha r ~i no vi }e va.
Re gio nal ni ra zvoj je je dan od
na j zna ~a j ni jih za da ta ka Ga le ni ke
i di re k to r ka Ha r ~i no vi} ia ko je
sve sna da joj pred sto ji mno go na -
pornog rada spremno do ~ekuje
pu no po sla i po ru ~u je da spre m -
no do ~e ku je sve iza zo ve ko je }e
joj rad u na j sta ri joj fa r ma ceu t skoj
ko m pa ni ji u Sr bi ji do ne ti.

12
istra`iva~ki rad
Uspesi
Galenike
u Nici
Na pre sti `nom me |u na rod nom
stru ~ nom sku pu 2nd Pha r ma ceu ti cal
Scie n ces Fair and Ex hi bi tion ko ji je
odr `an u Ni ci od 8 do 12. ju na 2009.
go di ne di pl. ph. Bran ka Ivi}, ru ko vo -
di lac La bo ra to ri je za ~vr ste fa r ma -
ceu t ske obli ke u In sti tu tu za istra `i -
va nje i ra zvoj, u~e stvo va la je sa pre -
zen ta ci ja ma ra do va:
CO M P A R I S ON OF DI C L O F E N AC
SODIUM RELEASE FROM MULTIP-
A R T I C U L A TE UN IT SY S T EM (MU -
PS) CO M P R E S S ED IN TO TA B L E TS
AND FI L L ED IN TO CA P S U L ES, Ivi}
B., Ibri} S., Be tz G., \u ri} Z.
CO M P A R A T I VE DI S S O L U T I ON
ST U DY OF CA R B A M A Z E P I NE IR
TA B L E TS: Fa S S IF vs. ME D IA CO N T -
A I N I NG LOW SLS CO N C E N T R A T I -
ON, Ho m {ek I., Pe tro vi} Lj., Tra j ko vi}
S., Pa ro j ~i} J.
Pre zen ta ci je ovih ra do va deo su
istra `i va ~ kog ra da In sti tu ta Ga le ni ke
a.d. na pro je k tu Mi ni sta r stva za nau -
ku i te h no lo {ki ra zvoj pod na zi vom
Ra zvoj i pri me na in vi tro i in si li co
me to da u bio fa r ma ceu t skoj ka ra k te -
ri za ci ji le ko va BSC gru pe II i III (TR
20015) i neo p hod ni su za rea li za ci ju
izve {ta ja o ra du ko ji se pod no si Mi ni -
sta r stvu.
Ra do ve je pri hva tio stru ~ ni `i ri
ovog sku pa, ko ji je je dan od na j zna -
~a j ni jih u obla sti fa r ma ceu t ske te h -
no lo gi je, ko ji spo n zo ri {u vo de }e sve -
t ske fa r ma ceu t ske aso ci ja ci je.
Na pro je k tu Mi ni sta r stva za nau ku
Zlatna medalja za Institut
Na 29. me |u na rod noj izlo `bi
pro na la za ka, no vih te h no lo gi ja i
in du stri j skog di za j na Pro na la za -
{tvo - Beo grad 2009. gru pa au -
to ra iz In sti tu ta za istra `i va nje i
ra zvoj Ga le ni ke a.d. osvo ji la je
zlat nu me da lju sa li kom Ni ko le
Te sle u ka te go ri ji no vih te h no lo -
gi ja za rad: Fo r mu la ci ja pre pa ra -
ta sa su vim bi lj nim ek stra k ti ma-
Flo ra le n d Li st ma sli ne i Li st vi no -
ve lo ze.
Au to ri su:Bran ka Ivi}, Dra ga na
De kan ski, Zden ka Vu ko vi}, Dra -
gi ca To n {i}, Di ja man da D`e le to -
vi}, Je le na Ve lj ko vi}. No vi di je te -
t ski proi zvo di Ga le ni ke a.d. Li st
ma sli ne ka p su le 30 x 190mg i
Li st vi no ve lo ze ka p su le 30 x
150 mg, pred sta vlje ni su i na gra -
|e ni zlat nom me da ljom na izlo -
`bi, uve de ni u re dov nu proi zvod -
nju po ~e t kom 2009. go di ne i
na la ze se na tr `i {tu.
Izlo `ba je odr `a na u Beo gra du
od 18. do 22. ma ja 2009. go di -
ne, u Ga le ri ji cen tral nog do ma
Voj ske Sr bi je. Ova kve izlo `be se
tra di cional no odr `a va ju od
1980.go di ne. Or ga ni za tor ove
izlo `be, Sa vez pro na la za ~a Beo -
gra da, ~lan je Me |u na rod ne or -
ga ni za ci je pro na la za ~a (IF IA),
ta ko da su na izlo `bi bi li pri su t ni
i izla ga ~i iz ze ma lja ~la ni ca IF IA,
Ru ske Fe de ra ci je i dru gih.
Branka Ivi}
i te h no lo {ki ra zvoj ra di le su au to r ke
ra do va Dr sci. Ire na Ho m {ek, di re k -
tor In sti tu ta za istra `i va nje i ra zvoj
Ga le ni ke a.d sa zva njem nau ~ ni sa ra -
d nik, ko ja po ha |a pos t do k to r ske stu -
di je iz fa r ma ceu t ske te h no lo gi je na
Fa r ma ceu t skom fa ku l te tu u Lju blja ni
i di pl. ph. Bran ka Ivi} ru ko vo di lac La -
bo ra to ri je za ~vr ste fa r ma ceu st ske
obli ke u In sti tu tu ko ja je pos t do k to -
rant na Fa r ma ceu t skom fa ku l te tu u
Beo gra du.
Saradnja sa
republi~kim
centrom
za talente
Ga le ni ka je i ove go di ne na sta vi la sa ra d nju sa
Re pu bli ~ kim cen trom za ta len te. To kom me se ca
apri la ta len to va ni |a ci iz dve osnov ne {ko le, iz Ze -
mu na i Su r ~i na, pro ve li su ne de lju da na u In sti tu tu
za istra `i va nje i ra zvoj u Slu `bi za bio me di cin ska
ispi ti va nja.
To kom vre me na pro ve de nog u Slu `bi za bio me di -
ci n ska ispi ti va nja, |a ci su ima li pri li ku da se upo zna -
ju sa osno va ma nau ~ no-istra `i va ~ kog ra da. Pre ma
pro gra mu Cen tra za ta len te |a ci su bi li oba ve zni da
uz stru ~ nu po mo} oso blja Slu `be za bio me di cin ska
ispi ti va nja na pra ve ek spe ri men tal ni rad, ko ji su za -
tim usme no bra ni li na Re pu bli ~ kom ta k mi ~e nju uz
he mi je.
U do go vo ru sa na stva ni com he mi je i koo r di na to -
rom Re pu bli ~ kog cen tra za ta len te ura |e na su dva
ra da:
1. Odre |i va nje sa dr `a ja pro tei na u pla z mi pa co va
na kon tre t ma na te stos te ro nom i hi dro ko r ti zo nom
(men tor: mr sci. dr Sa {a Pe tri ~e vi}),
2. Odre |i va nje sa dr `a ja pro tei na u pla z mi pa co va
u ra zli ~i toj `i vo t noj do bi (men tor: dr sci. bio hem.
Sla vi ca Ri sti}).
Pre ma re ~i ma |a ka i pro fe so ra, po se ta Ga le ni ci i
pri li ka da ra de u na {im la bo ra to ri ja ma je bi la dra go -
ce no isku stvo ko je }e ovim mla dim nau ~ ni ci ma
mno go po mo }i pri oda bi ru bu du }eg za ni ma nja.

sindikat
13
Letnje aktivnosti
Globalna recesija koja se odrazila
na go to vo sve sfe re na {eg dru -
{tva, osta vi la je pe ~at i na de {a va nja
u na {oj Kompaniji. S obzirom na
oko l nos ti, Sa mos tal ni si n di kat
imao je vrlo dinami ~an period, sa
akcentom na dve najzna ~ajnije aktivnosti
koje su obele`ile protekli
kvartal: dono {enje Zakona o smanjenju
zarada koji se primenjuje i
na zarade zaposlenih u Galenici i
predstoje }a privatizacija kompanije.
Po red ovo ga izdva ja mo, jo{ jed -
no zna ~ajno de {avanje u organizaciji
Samostalnog sindikata - Hemins
- radni ~ke sportske igre odr-
`ane u Lepenskom viru.
Primena Zakona o privremenom
smanjenju zarada na Galeniku
je neprihvatljiva i za Samostalni
sindikat. Zaposleni Galenike zarade
ne pri ma ju iz bu d`e ta i ne mo `e
se o~ekivati u{teda u bud`etu prime
nom ovog Za ko na. S dru ge stra -
ne, za po sle ni bi osta li bez ne kih od
beneficija obezbe |enih Kolektivnim
ugo vo rom, kao {to su ju bi lar -
ne na gra de i re gres.
Zato je Samostalni sindikat u
prepisci sa svim Ministarstvima
tra`io hitno izuzimanje Galenike iz
primene zakona. Tim povodom
19. juna odr`ani su konferencija za
{tampu, a zatim i sastanak u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog
razvoja. Privatizacija Galenike ima
veoma veliku va`nost za Kompaniju
i za Samostalni sindikat, kao jedan
od dva reprezentastivna sindikata
na {e Kompanije..
U narednom periodu sa Savezom
samostalnih sindikata Srbije
bi }e organizovane aktivnosti koje
ima ju ci lj da obez be de fer i tran spa -
retnu privatizaciju, dobar socijalni
program i {to je najva`nije privatizaciju
nakon zavr {etka izgradnje
nove fabrike. Sindikat je protiv toga
da se dozvoli primena modela
odre |ivanja najni`e cene i prodaje
ve }inskog dela kapitala Galenike.
Hemins, sportske radni ~ke igre
su bile veoma uspe {ne. Zaposleni
Ga le ni ke ostva ri li su zna ~a j ne
uspehe u vi {e disciplina: ekipa malog
fu d ba la - 3. me sto, eki pa stre -
lja {tva (mu {karci) - 2. mesto, ekipa
me {ovitog basketa - 2. mesto, ekipa
pli va nja (`e ne) - 2. me sto, eki pa
ku gla nja (`e ne) - 2. me sto i eki pa
sto nog te ni sa (`e ne) - 3. me sto.
Galeniku je predstavljalo 47 u~esni
ka, ko ji su sve vre me tra ja nja
ove manifestacije na najreprezentativniji
na ~in predstavljali Galeniku.
Podr {ku zaposlenima pru`ili su
generalni direktor Nenad Ognjenovi}
i direktor Slu`be marketinga
Miroslav Turni}.
Jedna od aktivnosti koju je Samostalni
sindikat zapo ~eo, a koja
bi trebalo da se realizuje u narednom
periodu jeste i obezbe |ivanje
rehabilitacije i rekreacije za zaposle
ne u proi zvod nji. Uz po mo} i
podr {ku menad`menta o~ekuje se
realizacija i ovog, za na {e zaposlene,
vrlo va`nog projekta.
GRANSKI SINDIKAT HEMIJE, NEMETALA
ENERGETIKE I RUDARSTVA
Bo ri }e mo se
za in te re se za po sle nih
Po~etak izrade novog Kolektivnog ugovora
Imaju}i u vidu najavljeni proces privatizacije Galenike a.d., reprezentativni
sindikati Nezavisnost i Samostalni sindikat smatraju da je neophodno
zaklju~iti novi Kolektivni ugovor Galenike a.d. pre roka.
Kolektivni ugovor }e ~initi sastavni deo kupoprodajne dokumentacije
u najavljenom procesu privatizacije. Zna~aj novog Kolektivnog ugovora
ogleda}e se u obezbe|ivanju sna`ne pravno-socijalne za{tite zaposlenima
u Galenici. U interesu svih zaposlenih u kompaniji sindikati }e dati
svoj maksimum u pronala`enju najboljeg re{enja kako bi se prava
zaposlenih za{titila na najbolji mogu}i na~in.
Si n di kat Ne za vi snost Ga le ni ka
a.d. kao te me lj nu odred ni cu svog
or ga ni zo va nja i de lo va nja isti ~e
pot pu nu ne za vi snost i sa mos tal -
nost si n di ka ta u od no su na po -
slo da v ca, dr `a vu i po li ti ~ ke par ti -
je, na pri n ci pi ma slo bo de si n di -
kal nog or ga ni zo va nja, ko je ga -
ran tu ju Ustav Re pu bli ke Sr bi je i
ko n ve n ci je Me |u na rod ne or ga -
ni za ci je ra da.
Zoran Panteli}, predsednik sindikata
Nezavisnost, smatra da je
neophodno odlaganje privatizacije
Galenike u momentu kada je svetska
ekonomska kriza na vrhuncu,
jer ne }e doneti dobre rezultate. - To
nije u interesu zaposlenih, gra |ana,
a ni dr`ave. Potencijalni investitori
moraju biti iz redova velikih, multinacionalnih
kompanija, sa dugom
tradicijom u farmaceutskoj
proizvodnji i industrijskim odnosima,
koji }e sa uva`avanjem prihvatiti
interese zaposlenih Galenike
- isti ~e Pan te li}.
Predstavnici sindikata Nezavisnost
na ja vlju ju da su, upr kos sve -
mu, spremni da prihvate odgovornost
i aktivno u~estvuju u celokupnom
procesu najavljene privatizaci
je, uko li ko do nje ipak do |e, jer
se na taj na ~in {titi radno-socijalni
interes zaposlenih i ~lanova sindikata
Nezavisnost. Uz stru ~no-logisti
~ku podr {ku centrale UGS Neza
vi snost i Gran skog si n di ka ta
HNER Nezavisnost, Odbor poverenika
}e ulo`iti maksimalan napor
da uspostavi kvalitetan dijalog
sa svim ~iniocima u procesu privatizacije.
Ukoliko dijaloga ne bude,
Nezavisnost je spremna i na druge
sindikalne aktivnosti - poru ~uju iz
ovog Sindikata.
- Ovih da na smo u Cen tru
MOR u Torinu, imali intezivne
kontakte sa predstavnicima Evropske
federacije sindikata hemije
(EMCEF) koji ima 2,5 miliona
~lanova {irom Evrope, najve }eg sindikata
Italije CGILa i sindikata
hemije Nema ~ke IG BCE. Svi su
nam dali podr {ku i ponudili pomo}
u za {titi prava i interesa zaposlenih
Galenike. Ukoliko bude
potrebno, to }emo svakako iskoristiti.
Ovi sindikati imaju va`an
uticaj na institucije Evropske unije
- nagla {ava Panteli}.
Pitanje privatizacije Kompanije
~lanovi i predstavnici ovog sindikata
do`ivljavaju kao sudbinsko
pitanje.
-Mi smo uvek bi li i bi }e mo za di -
ja log, ali tra `i mo da se po {tu je ~i -
njenica da su zaposleni dali veliki
doprinos u izgradnji i radu Galenike
i u do brim i u lo {im vre me ni ma.
Tra `i mo da se po {tu je i uva `i na{
predlog Socijalnog programa, od
koga ne }emo odustati -navodi se u
saop {tenju sindikata Nezavisnost.

14
tu, pored nas
Zlatne
medalje
vode}eg in`enjera
Mi {a Jahoda in`enjer
Galenike i dobitnik zlatne
medalje za pronalaza {tvo
vi {estruki je atletski
dr`avni, balkanski i
evropski {ampion
Ve }ina zaposlenih u Galenici Mi {u Jahodu,
znaju kao vode }eg in`enjera u
slu`bi odr`avanja Fabrike lekova. Mali
broj ko le ga upo znat je sa ti me da je Ja ho da,
zajedno sa kolegom Branislavom Popovi }em,
dobitnik zlatnih medalja za pronalaza {tvo Privredne
komore Beograda i YU EUREKE, a samo
oni najbli`i znaju da njegove vitrine krase
brojne medalje osvojene na atletskim stazama
na dr`avnim, balkanskim i evropskim prvenstvi
ma. Da nas, sa 45 go di na Ja ho da je u ovom
spo r tu jo{ uvek i te ka ko ak ti van.
Pored svakodnevnih radnih obaveza u Galenici
Mi {a Jahoda redovno trenira i priprema
se za predstoje }e dr`avno prvenstvo za veterane
u tr ci na 400 i 800 me ta ra ko je }e se odr `a -
ti u No vom Sa du. Po sle to ga o~e ku je ga i ba l -
kansko prvenstvo, koje }e se krajem septembra
odr`ati u Izmiru (Turska). Njegova o~ekiva
nja su i ovo ga pu ta ve li ka, jer je pre {a v {i u
kategoriju veterana (preko ~etrdeset godina)
na dr`avnim prvenstvima naj ~e {}e osvajao
zlatna odli ~ja,a ni na balkanskim do sada nije
ostajao bez medalje.
- Za 26 go di na, ko li ko se ba vim ovim spo r -
tom, pretr ~ao sam oko 80 hiljada kilometara,
pa bi se mo glo re }i da sam do sa da dva pu ta
optr ~ao zemljinu kuglu - ka`e Mi {a Jahoda.
Sa profesionalnim bavljenjem ovim sportom
po ~eo je relativno kasno i na njegovom
pri me ru po ka za lo se da ima isti ne u izre ci
“ni kad ni je ka sno za pra ve stva ri.
Sportsku karijeru Jahoda je zapo ~eo u Atlet
skom klu bu “No vi Beo grad” da bi ka sni je
branio boje Atletskih klubova “Beograd” sa
Karaburme, “Vo`da” iz Jagodine i “Komete”
iz Beo gra da, ~i ji je i da nas ~lan.
-Na po ~etku karijere tr ~ao sam u disciplina
ma na 400 i 800 me ta ra da bih u se nio r skoj
konkurenciji pre {ao na discipline od pet i deset
kilometara na stazi i polumaratone i maratone
na drumskim trkama - obja {njava Jahoda
i isti ~e da mu je u po se b noj uspo me ni
ostao polumaraton u Beogradu 1995. godine
kada je bio deveti u ukupnom plasmanu ({esti
od doma }ih takmi ~ara). Rado se se }a i klupskog
prvenstva Evrope u krosu koji je 1997.
odr`ano u Portugalu. U istoj zemlji 2001. godine
odr`ano je i klupsko prvenstvo Evrope u
po lu ma ra to nu.
Ja ho da ka `e da pla ni ra jo{ du go da se ak ti -
v no ba vi ovim spo r tom i obja {nja va da mu tr -
ke i danas pri ~injavaju isto zadovoljstvo, kao i
na po ~etku karijere.
On nedeljno trenira ~etiri puta i na svakom
tre ni n gu pre tr ~i, zi mi 16, a le ti oko 13 do 14
kilometara jer se zimi vi {e radi na kondiciji, a
le ti se ra di na br zi ni.
- Svaki trening je zadovoljstvo. Oni su za
mene psihofizi ~ka relaksacija - ka`e ~etrdesetopetogodi
{nji diplomirani ma {inski in`enjer
Galenike Mi {a Jahoda.
PORODI^NO
Za ba vlje nje spo r tom, Ja ho da ima pu nu po -
dr {ku po ro di ce, a po red su pru ge tu su i de -
ve to go di {nji Ma tej, se d mo go di {nji An drej i
dvo go di {nja Ka ta ri na. I dok je k}e r ka jo{
uvek ma la, za si no ve ve} mo `e da se ka `e
da su od oca na sle di li ta le nat i spo r t ski
duh, pa ih ~e sto mo `e te vi de ti ka ko za jed -
no sa ta tom tr~e atle t skom sta zom.
MEDALJA ZA
PRONALAZA[TVO
Posle zavr {enog Ma {inskog fakulteta Mi {a Jahoda,
ro |eni Zemunac, se 1991. godine zaposlio u
Galenici. U projektno-konstrukcionom birou Sektora
energetike i remonta on i Branislav Popovi},
tada su bili jedini in`enjeri. Ubrzo im je stigao zahtev
iz pogona Dentala da poku {aju da naprave
priru ~ni aparat za male odvage amalgamskih
prahova i `ive.
Do ta da se vo de }i proi zvod Den ta la, “Ex tra -
cap” ra dio u sa ra d nji sa Ne m ci ma ta ko {to
smo mi nji ma sla li le gu ru, oni je ka p su li ra li, pa
nam je vra }a li. Taj pro ces je tra jao od tri do {e -
st me se ci pa je to do vo di lo do ne re dov nog
sna b de va nja tr `i {ta.
U to vreme jedini pogon u Evropi za kapsuliranje
amalgamskih plombi nalazio se u Nema ~koj, firmi
DMG iz Hamburga sa kojom je Galenika sara-
|ivala. Predstavnici Galenike koji su bili u ovoj fabri
ci pri ~a li su da Ne m ci ima ju ma {i nu za za bli -
stiranje `ive i jo{ tri posebne za kapsuliranje.
Od te ide je kre nu lo se i u Ga le ni ci, ali se vre me -
nom do {lo do re {e nja da pro ces pneu mat ske
ma {ine bude i kompjuterski pra }en i da se objedini
~itav proces - i odmeravanje sastojaka i blistiranje
`ive i kapsuliranje, {to je bilo daleko savremenije
re {enje od onog koje su imali Nemci.
-Bilo je to vreme sankcija i vreme entuzijazma -
pri se }a se da nas Mi {a Ja ho da i ka `e da su se u
tim te {kim vremenima i uslovima morali osloniti
na “ doma }u pamet i doma }e materijale”.
Branislav Popovi} je radio na projektnom delu
Jahoda na konstrukcionom, a veliku pomo}
imali su i od majstora ma {inske radionice kao i
od elektroin`enjera. Bilo je i onih koji su “pri`eljkivali”
da od ~itavog poduhvata - ne bude ni {ta,
ali se na kon dve go di ne ra da (sa ma njim i ve -
}im prekidima), trud isplatio i ma {ina je instalirana
u pogonu Dentala.
- Ma {ina besprekorno radi i posle trinaest godina
- ka`u nam u pogonu Dentala. Svakodnevno,
na j ~e {}e u dve sme ne na njoj se proi zvo di vo de -
}i proizvod dentala EXTRACAP non gama 2.

vesti
15
Susret sa
kubanskom
delegacijom
Na sa stan ku odr `a nom
29. ju na 2009 go di ne, di -
re k tor Ga le ni ka a.d. go spo -
din Ne nad Og nje no vi}
ugos tio je am ba sa do ra Re -
pu bli ke Ku be, njegovu
ekselenciju go spo di na Hu -
lia Se sa ra Kan si ja, i tom
pri li kom do go vo re no je da
se ak ti v nos ti na j sta ri je sr p -
ske fa r ma ceu t ske ko m pa -
ni je pro {i re i na tr `i {te Re -
pu bli ke Ku be.
Na obos tra no za do vo lj -
stvo za klju ~e no je da izvo -
zni po te n ci jal Ga le ni ke a.d.
u pot pu nos ti za do vo lja va
kri te ri ju me ku ban skog tr `i -
{ta i da bi tre ba lo {to pre
ot po ~e ti sa rea li za ci jom
do go vo ra pos ti g nu tih tom
pri li kom.
Poseta ruskog ambasadora
Am ba sa dor Ru ske Fe de ra ci je u Beo gra du Ale k san dar
Ko nu zin, ata {e Sve tla na [e v ~en ko i {ef Eko no m skog ode -
lje nja En ge ni je Lu kin, po se ti li su 20. ma ja ko m pa ni ju Ga -
le ni ka a.d. Tom pri li kom me na d`ment Ga le ni ke pred sta -
vio je svo je ka pa ci te te, proi zvod ni pro gram i pla no ve ve -
za ne za po vra tak na ru sko tr `i {te, na ko me je Ga le ni ka ra -
ni jih go di na bi la zna ~a jan u~e snik.
Na odr `a nom sa stan ku obe stra ne ko n sta to va le su i
slo `i le se da pos to ji ve li ka mo gu } nost za sa ra d nju Ga le ni -
ke sa srod nim fi r ma ma iz Ru ske Fe de ra ci je.
Verica ]iri} i
Zlatko ]irki}
Galenika osvojila prvo mesto
Na odr `a nom ta k mi ~e nju Cve t na ale ja Ze mu na za 2009. go di nu, u or ga ni -
za ci ji Op {ti ne Ze mun, ko m pa ni ja Ga le ni ka a.d. do bi la je na gra du za na j lep {e
blo ko v sko ze le ni lo. Ta ko |e je po red ove pla ke te Ga le ni ka do bi la spe ci jal nu na -
gra du za ure |e nje i izgled ze le nih po vr {i na u okvi ru svog ko m ple k sa na me -
|uo p {tin skom ta k mi ~e nju “Za ze le ni ji Beo grad”, u or ga ni za ci ji JKP Ze le ni lo-
Beo grad. Bro j ne na gra de i priz na nja ko ji ma su na dle `ne op {tin ske i gra d ske
usta no ve na gra di le Ga le ni ku a.d. za po ka za nu bri gu o svo joj oko li ni i sve st o
zna ~a ju o~u va nja ze le nih po vr {i na u okvi ru `i vo t nog i ra d nog pros to ra, go vo ri
u pri log to me da Ga le ni ka a.d. bri ne o izgle du svog ko m ple k sa, ali i o eko lo -
{kom o~u va nju `i vo t ne sre di ne.
Ljudi velikog srca
Tra di cio nal no obe le `a va nje Na -
cio nal nog da na do bro vo lj nih da va la -
ca kr vi, ko je se sva ke go di ne odr `a va
u ne de lji Cr ve nog kr sta, ove go di ne
je odr `a no 8. ma ja u Ze mu nu.
Tog da na spro ve de na je ak ci ja do -
bro vo lj nog da va nja kr vi, u ko joj su se
~la no vi Udru `e nja DDK Ga le ni ka
oda zva li u ve li kom bro ju i jo{ jed nom
po ka za li ve li ku hu ma nost i po ` r tvo -
va nost za do bro bit svih lju di.
Po red na j va `ni je ak ti v nos ti ko ja se
spro vo di la to kom ce log da na, or ga -
ni zo va na su i bro j na ta k mi ~e nja u ra -
znim di sci pli na ma.
Da vao ci su se i ove go di ne ta k mi -
~i li u ku va nju ri blje ~o r be, jed ne od
di sci pli na u ko joj Udru `e nje DDK
Ga le ni ka sva ke go di ne osvo ji jed no
od pr va tri me sta. Tra di ci ja je na sta -
vlje na i ovog ma ja osva ja njem tre }eg
mesta
Ova ak ci ja, ia ko veo ma zna ~a j na,
ni je je di na ko ju Udru `e nje DDK Ga -
le ni ka spro vo di. Ak ti v nos ti ovog
udru `e nja tra ju to kom ce le go di ne, o
~e mu sve do ~e bro j ne za hval ni ce i
priz na nja ko jim ovo Udru `e nje mo `e
da se po hva li.
- Za ma nje od me sec da na, or ga -
ni zo va li smo tri ve li ke ak ci je da va nja
kr vi; oda zva li smo se na ~e ti ri ak ci je
dru gih udru `e nja i po mo gli ne ko li ko
in di vi dual nih slu ~a je va. Po sled nji je
bio po ziv za da va nje tro m bo ci ta
mla di }u od 25 go di na, ko ji se na la zio
u `i vo t noj opa snos ti i ko me je hi t no
mo ra la da se obez be di krv - obja -
{nja va Ve ri ca ]i ri} pot pred sed nik i
se kre tar Udru `e nja DDK.
Udru `e nje `e li da se za hva li ru ko -
vod stvu Ko m pa ni je i ge ne ral nom
di re k to ru, na ra zu me va nju, sve sr d -
noj po mo }i i po dr {ci.
Javna pohvala
Vladimir ]iri}, voza~ komiona u Slu-
`bi neutralizacije, Sektor tehnike i logistike,
u ~etvrtak 25.6.2009. godine
je na parkingu ispred Upravne zgrade
prona {ao ve }u koli ~inu novca i dokumentaciju
koja je pripadala Fabrici
dentalnih proizvoda Galenike. Savesno
i po {te no je vra tio sav no vac i do -
kumenta rukovodiocima Dentala.
Ovom pri li kom, `e li mo da se jav no
zahvalimo Vladimiru i uputimo sve
pohvale za pokazano po {tenje, solidarnost
i lojalnost Kompaniji. Uvereni
smo da me dju na ma ima jo{ ova kvih
primera koji su ostali neobjavljeni.
Ga le ni ka a.d.
do bi la je na gra du
za na j lep {e
blo ko v sko ze le ni lo
kao i spe ci jal nu
na gra du za
ure |e nje i izgled
ze le nih po vr {i na
Izdava~:
Farmaceutska kompanija Galenika a.d.
Ure|uje:
Ure|iva~ki kolegijum Galenike
Adresa redakcije:
11080 Beograd, Batajni~ki put b.b.
Telefoni: 011/307-20-55 i 011/307-20-56
[tampa:
Lenart, Gornji Milanovac
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ISSN 1821-1631
COBIS. SR - ID 106085900