ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
9. Nezaposlene OSI imaju pozitivan stav prema obrazovanju i prepoznaju ga kao
bitan èinilac u zapošljavanju i razvoju radne karijere.
10. Više od 2/3 nezaposlenih OSI smatra da su prilike za zapošljavanje u opštini u kojoj
živi nepovoljne.
11. Osobe sa invaliditetom su dobro informisane o Zakonu o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju OSI. Nešto manje od 2/3 je sa tim bilo upoznato pre
donošenja Zakona. Nakon njegovog usvajanja, broj obaveštenih je poveæan za
7,2%.
12. Jedna treæina nezaposlenih OSI ima oseæaj sigurnosti u pogledu perspektive za
zapošljavanje
13. Stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom u anketiranim radnim organizacijama
je izuzetno niska i iznosi 1,95%. Ako se izuzmu javna preduzeæa i posmatraju samo
institucije u javnom sektoru ona je veoma niska: lokalna samouprava (0,13%),
nacionalna služba za zapošljavanje (0,12%) i javne ustanove (0,53%). To praktièno
znaèi da na 100 zaposlenih nemaju nijednu osobu sa invaliditetom.
14. Iskustvo u zapošljavanju osoba sa invaliditetom je kljuèni èinilac za otklanjanje
predrasuda o radnim sposobnostima i efektima rada osoba sa invaliditetom.
15. Veæina poslodavaca (66,7%) ocenjuje da je otežano zapošljavanje žena. Da
zapošljavanje žena nije otežano smatra tek svaki dvadeseti poslodavac.
16. Prava ciljna grupa u aktivnostima za unapreðivanje moguænosti za zapošljavanje
OSI jesu, zapravo, poslodavci bez jasno profilisanog stava o planovima za ovu
godinu. Jedni su neodluèni (17,9%), a drugi još nisu razmišljali o tome (25,5%). Na
njihovu se odluku može uticati boljim informisanjem i drugim podsticajnim
merama.
17. Poslodavci su relativno dobro informisani o zakonskim merama za veæe
zapošljavanje OSI, ali i znatno manje o konkretnim planovima i aktivnostima za
zapošljavanje na lokalnom nivou.
18. Poslodavci najèešæe ispoljavaju oèekivanja u pogledu finansijske podrške za novo
zapošljavanje OSI i pri tome se najviše oslanjaju na državu.
19. .U aktuelnim društvenim uslovima poslodavci još uvek ne mogu da vide sebe kao
društveno odgovorne kompanije koje i drugim merama, sem svojom
privrednom delatnošæu, doprinose razvoju društva. Vezanost privrede i države,
bez pojedinaènih inicijativa i pored obavezujuæih mera, neæe znaèajno da
poveæaju broj zaposlenih OSI.
87