ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
VIII - ZAKLJUÈCI
Na osnovu rezultata istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom na tržištu rada i naèinu
uèešæa osoba sa invaliditetom u programima za stvaranje poveæanih moguænosti za
efektivno zapošljavanje došli smo do sledeæih zakljuèaka:
1. Podaci o kvalifikacijama, profesionalnim sposobnostima, veštinama i vrlinama i
ekonomskom položaju predstavljaju OSI kao aktivne uèesnike na tržištu rada i
pružaju poslodavcima prepoznatljive karakteristike radnika.
2. Za ravnopravno uèešæe na tržištu rada za nezaposlene OSI je izuzetno važno na
koji æe naèin prepoznavati i razvijati svoje sposobnosti, veštine i kvalifikacije.
Podaci prikupljeni u ovom istraživanju predstavljaju nezaposlenu OSI kao aktera
na tržištu rada èija ponuda sadrži prepoznatljive potencijale za poslodavce.
Istovremeno, prikazan je i skup prepreka koje treba otkloniti da bi OSI mogle biti
ravnopravne na tržištu rada. Podaci o poslodavcima pružaju informacije o
potrebama za radnom snagom u privatnom i javnom sektoru i perspektivama za
zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.
3. Anketiranjem je obuhvaæen veæi broj muškaraca (prva anketa 54%, druga anketa
55,3%) nego žena. Ovi podaci se razlikuju od polne strukture lica koja traže
zaposlenje u Srbiji. Naime, u njoj je veæe uèešæe žena (54,06%) nego muškaraca.
4. Period nastanka invaliditeta utièe na obrazovanje, zanimanje i specifiène potrebe
u profesionalnoj rehabilitaciji. Osobe sa invaliditetom od roðenja, najèešæe su
osobe obolele od cerebralne i deèje paralize, ošteæenog vida ili sluha, idu u
specijalne škole koje obrazuju za odreðene profile zanimanja. Takva vrsta
obrazovanja po pravilu nema prohodnost na tržištu jer su èesto u pitanju
suficitarna i tehnološki prevaziðena zanimanja. Osobe kod kojih invaliditet
nastaje na starijem uzrastu, veæ su stekle odreðeno obrazovanje a veæina je imala
zasnovan radni odnos.
5. Veæini anketiranih nezaposlenih osoba sa invaliditetom (51,6%) nije potrebna
pomoæ drugih osoba pri obavljanju aktivnosti svakodnevnog života. Pomoæ je,
meðutim, potrebna za nešto manje od polovine (46,8%) anketiranih OSI.
Nezaposlenim osobama sa invaliditetom pomoæ drugih je u veæoj meri potrebna
„izvan kuæe“ nego u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
6. Više od 4/5 anketiranih nezaposlenih OSI smatra da prepreke u okruženju
predstavljaju otežavajuæi faktor „dobijanja posla “ i „obezbeðenja finansijske
sigurnosti“.
7. Najveæi broj nezaposlenih OSI (68,5%) živi sa roditeljima i drugim èlanovima
porodiènog domaæinstva (braæa, sestre, baba, deda i sl.).
8. Procena je da 1/5 nezaposlenih OSI živi ispod linije siromaštva i da je to znatno
više nego u ukupnoj populaciji gde je 7,9% stanovnika ispod linije apsolutnog
siromaštva i 13,2% ispod linije relativnog siromaštva.
86