ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

Najveci broj osoba sa invaliditetom zna (50,8%) ili ima delimican uvid (34,8%)
u sve ono što treba uraditi da bi se dobio posao.
Znaèajne su, meðutim razlike izmeðu muškaraca i žena. Muškarci u znaèajno veæem
postotku (56,2%) izjavljuju da poznaju postupke konkurisanja za posao, nego žene
(44,1%). Da li su to stvarne razlike ili razlike u samouverenosti, to ova anketa ne
objašnjava. U svakom sluèaju, znaèajno je zbog rodne ravnopravnosti na tržištu rada
obratiti pažnju na ove razlike i preduzimati mere koje obezbeðuju i rodnu
ravnopravnost i jednake moguænosti na tržištu rada. Posebno je važno izbeæi,
moguæu, dvostruku diskriminaciju na tržištu rada – po polu i invalidnosti.
Tabela 26 - Poznavanje postupaka u traženju zaposlenja
istrazivanja
Prijava i evidentiranje u NSZ
Savetovanje i druge usluge u NSZ
Programi obuka u NSZ
Informisanje o slobodnim
radnim mestima
Prijavljivanje/apliciranje za posao
Pisanje biografije/CV-a
Intervju sa poslodavcem
Muškarci
Da Delimièno
49.3 12.3
41.1 13.7
42.5 12.3
41.1
41.1
41.1
34.2
13.7
19.2
20.5
13.7
Da
55.9
35.6
33.9
42.4
49.2
47.5
28.8
Žene
Delimièno
15.3
23.7
22.0
15.3
20.3
16.9
23.7
Posmatrano po pojedinim koracima (postupcima) u zapošljavanju uoèavaju se i dalje
razlike ali one nisu više apsolutno u korist muškaraca. Detaljnije analizirano, žene su
èak u maloj prednosti jer imaju veæe poznavanje za èetiri postupka, a muškarci samo
za tri. Interesantno je da, iako su više informisane o slobodnim radnim mestima više se
prijavljuju na evidencije NSZ i na posao i više pišu biografiju, one su manje za 6%
pozivane na intervju sa poslodavcem. Ovo je indikativno, jer verovatno da neki od
poslodavaca više želi da uposle muškog od ženskog radnika. U svakom sluèaju,
uoèene razlike su zanimljive za temeljnije istraživanje o položaju žena sa invaliditetom
na tržištu rada.
Oèekivana pomoæ u traženju posla
Za nezaposlene osobe sa invaliditetom je karakteristièno da, u traženju zaposlenja,
svoja oèekivanja u pogledu podrške i pomoæi, usmeravaju, uglavnom, na Nacionalnu
službu za zapošljavanje (24,2%), organizacije osoba sa invaliditetom (21,9%) i liène i
socijalne mreže, odnosno, prijatelje, kolege i poznanike (17,8%). Drugi oblici
informisanja o poslu su zastupljeni i korišæeni u znatno manjoj meri. Znaèajno je istaæi
da se pomoæ oèekuje sa više strana. Na ovo pitanje, s obzirom da je postojala
moguænost višestrukog izbora, ukupan zbir odgovora je gotovo trostruko veæi (343)
od broja anketiranih.
63