ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
Slika 10 - Godine radnog iskustva OSI
59.70%
7.30%
12.10% 8.90% 6.40% 5.60%
do 1 g.
1-3 g. 4-9 g. 10-15 g. preko 15 g. bez odg.
Jedna èetvrtina anketiranih osoba sa invaliditetom ima
zaposlenja“.
iskustvo „gubitka
Uoèava se nekoliko razloga za prestanak radnog odnosa. Najveæi broj nezaposlenih
OSI je iz grupe tzv. „tranzicionih gubitnika“. Pre svega, u procesu svojinske
transformacije, kada je veliki broj preduzeæa prestao sa radom ili radikalno smanjivao
broj zaposlenih, osobe sa invaliditetom su ostajale bez posla. Na taj naèin su postale
„žrtve tranzicije “. U pitanju su, najèešæe, osobe sa umanjenim radnim sposobnostima
(invalidi rada) kojima je, pre tranzicije, preduzeæe bilo u obavezi da obezbedi
odgovarajuæe radno mesto (III kategorija invalidnosti). Drugu grupu èine OSI koje
dobijaju priliku da rade, ali ne i da zadrže posao, odnosno, stabilizuju radnu karijeru.
Meðu njima su, svakako, i „žrtve manipulacije“ nesavesnih poslodavaca koji su koristili
podsticajna sredstva APZ-a i posle toga otpuštale zaposlene OSI.
Slika 11 – Prilagoðenost radnog mesta
34.7%
40.4%
24.8%
Postoji potreba,
nema r. mesta
Postoji potreba,
ima prilagoðeno r. mesto
Nema potrebe za
prilagoðenim r. mestom
Posebnu pažnju privlaèi prestanak radnog odnosa zbog neprilagoðenog radnog
mesta, loših i neodgovarajuæih uslova za rad. Jedna èetvrtina OSI sa radnim iskustvom
(24,6%) nije imala prilagoðeno radno mesto iako je za tim postojala potreba. Ipak,
najveæi broj zaposlenih OSI (40%) navodi da je imao prilagoðeno radno mesto.
Znaèajno je, meðutim, da za jednu treæinu zaposlenih OSI (34,4%) nije bilo potrebno
prilagoðavati radno mesto.
48