ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

Tabela 12 - Ocena životnog standarda u domaæinstvu
istrazivanja
bez odgovora
veoma loš
loš
osrednji
dobar
veoma dobar
Ukupno
I ANKETA
II ANKETA
broj % broj %
1 0.8 1 0.8
33 26.6 33 25.0
34 27.4 31 23.5
47 37.9 60 45.5
6 4.8 7 5.3
3 2.4 1 0.8
124 100 132 100
Niski prihodi i nepovoljan životni standard u domaæinstvima OSI, kao i relativno visoko
uèešæe u „povremenim i privremenim poslovima“ na tržištu rada su dovoljno
indikativni podaci koji ukazuju na znaèaj zapošljavanja nezaposlenih osoba sa
invaliditetom. S pravom se može oèekivati da æe njihovo zapošljavanje bitno
promeniti socio-materijalni položaj ovih porodica i doprineti unapreðivanju kvaliteta
života u njima. Izmeðu dve ankete smanjen je udeo OSI koje imaju loš standard (loš i
veoma loš) za 5,5% a poveæano uèešæe onih koji ga ocenjuju kao „osrednji” (7,6% ) Na
drugoj strani, umanjen je za 1,6% broj osoba sa invaliditetom èiji je standard „veoma
dobar”.
3.1.2 Radna karijera nezaposlene OSI
Radna karijera obuhvata skup kljuènih dogaðanja u radnom angažovanju
pojedinaca, ona je i realizacija radnih potencijala koje smo nazvali „kapaciteti ponude
radne snage“. Radni kapaciteti su kljuèni indikator ponude na tržištu rada. Kljuèna
obeležja „kapaciteta ponude“ su obrazovanje, profil zanimanja i radno iskustvo. To
svakako važi i za osobe sa invaliditetom. Zbog toga analiziramo podatke koji se
odnose na: (1) obrazovanje i (2) profil zanimanja.
Obrazovanje
Kljuèni kriterijum teorija o segmentaciji tržišta rada za razlikovanje „primarnog“ i
„sekundarnog“ tržišta rada je nivo obrazovanja. Zbog toga je osnovni pravac naše
analize usmeren na proveru nekoliko parametara koji se odnose na nivo obrazovanja,
pre svega, na inkluzivno obrazovanje.
S obzirom da je u našem uzorku bilo malo „osoba sa intelektualnim smetnjama“ i da je
u verifikaciji invalidnosti malo uèešæe „komisija za kategorizaciju“, razumljivo je da se
to odrazilo i na „udeo specijalnog obrazovanja“. Najveæi broj anketiranih
nezaposlenih osoba sa invaliditetom (69,4%) završio je redovne škole. U
specijalne škole išlo je nešto manje od 1/3 anketiranih OSI.
33
Ivan Svetlik, Bresposlenost i zaposlovanje, Delavska enotnost, Ljubljana, 1985, str.77
43