ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
Najzastupljeniji oblici invaliditeta u uzorku su: deèja i cerebralna paraliza, ošteæenja
vida, ošteæenja sluha i neuromišiæne bolesti. Brojna je i grupa „ostalo“ u koju su
svrstane osobe sa invaliditetom koje imaju tzv. „kombinovane smetnje“, odnosno koji
su u odgovoru na ovo pitanje naveli više od jednog modaliteta i kod kojih su prisutne
raznovrsne dijagnoze (telesna i senzorna ošteæenja, naprimer ili, telesna ošteæenja i
ometenost u intelektualnom razvoju).
Najveæi broj anketiranih nezaposlenih OSI (50,8%) ima invaliditet od roðenja, ili duži
niz godina (18,5% više od 20 godina)
Na tržištu rada veoma je izraženo prisustvo osoba sa dugotrajnim
invaliditetom. Samo 10% nezaposlenih osoba ima invaliditet koji nije
prisutan duže od 10 godina.
Osobe sa invaliditetom od roðenja, najèešæe su osobe obolele od cerebralne i deèje
paralize, ošteæenog vida ili sluha, idu u specijalne škole koje obrazuju za odreðene
profile zanimanja.Takva vrsta obrazovanja po pravilu nema prohodnost na tržištu jer
su èesto u pitanju suficitarna i tehnološki prevaziðena zanimanja. Osobe kod kojih
invaliditet nastaje na starijem uzrastu, veæ su stekle odreðeno obrazovanje a veæina je
imala zasnovan radni odnos.
Period nastanka invaliditeta utice na obrazovanje, zanimanje i specificne
potrebe u profesionalnoj rehabilitaciji.
Pri profesionalnoj rehabilitaciji treba voditi raèuna o nastanku invalidnosti. Starije
osobe, kod kojih invalidnost, najèešæe nastaje posle povreda, imaju veæ odreðenu
profesiju i radno iskustvo. i bili su u radnom odnosu i njihove potrebe se najèešæe
odnose na prilagoðavanje radnog mesta ili nalaženja posla koji odgovara njihovim
preostalim sposobnostima. Kod osoba koji imaju posledice invalidnosti od roðenja,
pogotovo ako su išle u tzv. specijalne škole, prethodna školska sprema utièe na izbor
zanimanja koja, èesto, ne odgovaraju potrebama otvorenog tržišta rada i za njih je
neophodan individualizovan plan zapošljavanja.
Tabela 3 - Da li je neka komisija verifikovala
invaliditet
Invalidska komisija PIO
Zdravstvene komisije
Invalidska koisija CSR
Vojna invalidska komisija
Komisija za kategorizaciju
Bez verifikacije komisije
Bez odgovora
Ukupno
Broj %
77 62.1
9 7.3
6 4.8
4 3.2
4 3.2
17 13.7
7 5.7
124 100.0
Treæi bitan aspekt u razumevanju
„specifiène situacije“ OSI na tržištu
rada je „procena invalidnosti“,
odnosno verifikacija ošteæenja i
ogranièenja i procena radnih
sposobnosti i usmeravanje na
„odgovarajuæe poslove, zanimanja
i radna mesta“. U ovom istraživanju
opredelili smo se da preko
p o d a t a k a o „ v e r i f i k a c i j i
invalidnosti“ posredno analiziramo
i postupak „procene radnih
kapaciteta“ osoba sa invaliditetom.
35