ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
S obzirom da su anketari imali zadatak da „pronaðu“ i uspostave kontakt sa
nezaposlenim OSI sa odreðenim oblicima invaliditeta i da, nakon predstavljanja svrhe
ankete, dobiju pristanak i obave razgovor, može se reæi da je anketa obuhvatila OSI
motivisane za razgovor o zapošljavanju. S obzirom da je bilo poteškoæa u
„pronalaženju“ i „pridobijanju“ OSI za razgovor može se smatrati da je uzorak
natproseèno motivisan za zapošljavanje.
7
Uzorak je realizovan, uglavnom, u okviru planiranih kvota. Planirana je realizacija
istovetnog uzorka kao u prvoj anketi. S obzirom na moguæe promene izmeðu dve
ankete i nemoguænost potpune realizacije istovetnog uzorka, predviðene su dve
procedure: (a) zamena jedinice uzorka novom jedinicom koja odgovara po
parametrima za izbor uzorka (pol, starost i vrsta invalidnosti) i (b) popunjavanje
dopunskog upitnika za jedinice uzorka koje ne uèestvuju u drugoj anketi kako bi se
pratili razlozi odustajanja od anketiranja.
Odziv u drugoj anketi je bio veæi nego u prvoj. U prvoj anketi obuhvaæene su 124, a u
drugom krugu 132 nezaposlene osobe sa invaliditetom. Broj anketiranih institucija u
prvoj anketi je 39, a u drugoj 53. Anketari su imali manje problema u realizaciji ankete.
To upuæuje na zakljuèak da je, u meðuvremenu, pitanje zapošljavanja osoba sa
invaliditetom bolje afirmisano u javnosti i da je to sada prihvatljivija tema za razgovor i
za nezaposlene OSI i za poslodavce.
Od ukupnog uzorka u prvom krugu (124) u drugom krugu nije anketirano 23 lica,
odnosno, 18,5% od ukupnog uzorka. Razlozi za neanketiranje su sledeãi: neðto viðe od
¼ je bilo nedostupno za anketu (ne nalazi se na prijavljenoj adresi, ne odaziva se na
telefonski poziv, pasivno odbija anketu - neko se javi pa spusti slušalicu), druga
èetvrtina je odbila anketu. Razlozi za odbijanje su raznovrsni. Neki su razoèarani jer im
nije pomoglo ni prvo anketiranje. Neki, pak smatraju da je to „gubljenje vremena”.
Zanimljivo je da se meðu razlozima za odbijanje ankete nalazi i protivljenje roditelja.
Neki roditelji se protive zapošljavanju njihove dece (otac insistira da ne radi, ne može
da radi po mišljenju oca i sl.). Za jedan broj nerealizovanih anketa razlozi su, može se
reæi, objektivne prirode (ima malo dete i trenutno ne želi da radi, na školovanju,
otputovala za Ameriku i tamo æe ostati duže, u bolnici i sl.)
Zapošljavanje je, takoðe, razlog zbog kojeg nije obavljeno drugo anketiranje. U
periodu izmeðu dve ankete zaposlilo se 6 osoba sa invaliditetom iz uzorka. Za nešto
manje od jedne èetvrtine (21,7%) je prestalo interesovanje za zapošljavanje. Oni
su, naprosto, promenili radni status i „napustili tržište rada” prelaskom u penzionere
(ostvarila porodiènu penziju, penzionisao se, podnela zahtev za penziju, podneo
zahtev za invalidsku penziju).
Sve ovo ukazuje na postojanje dinamike na tržištu rada i kod osoba sa invaliditetom
koja obuhvata, kako aktivno traženje zaposlenja tako i napuštanje tržišta rada. Na
drugoj strani, dugotrajna nezaposlenost, finansijska kriza i nepovoljna situacija u
ekonomiji utièe i na apatiju nezaposlenih i „napuštanje“ tržišta rada
7
Realizacija uzorka je, prema izveštaju anketara, bila otežana zbog nepotpunih podataka NSZ o vrsti
invaliditeta, neažurnih adresa u evidenciji i odbijanja intervjua od strane nezaposlenih OSI
24