ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI Moguænosti i izazovi

istrazivanja
Za vecinu anketiranih osoba sa invaliditetom nisu potrebni posebni oblici podrške na
radu. Pomoc drugog lica prilikom obavljanja profesionalnih obaveza i drugih radnih
aktivnosti potrebna je za 1/3 anketiranih nezaposlenih osoba sa invaliditetom. Pomoc
drugog lica je neophodna u vecoj meri za dolazak i odlazak sa posla nego za obavljanje
posla. Pomoc drugih je u vecoj meri potrebna „izvan kuce“ nego u obavljanju
svakodnevnih aktivnosti.
Po oceni ispitanika osobe sa invaliditetom u velikom broju susreæu se sa nizom
problema (pristup sredstvima transporta, nepristupaènost prostorija NSZ, problem
nabavke pomagala), a više od polovine anketiranih smatra da okruženje nepovoljno
utièe na moguænosti da OSI zadovolje svoje primarne potrebe. Jedna treæina je imala
poteškoæe u pogledu pristupaènosti prilikom intervjua za posao. Nemoguænost
zapošlavanja utièe i na formiranje sopstvenih porodica. Najveæi broj nezaposlenih OSI
(68,5%) živi sa roditeljima i drugim èlanovima porodiènog domaæinstva.
Veæina nezaposlenih OSI (52.4%) živi u domaæinstvima èiji su prihodi ispod nivoa
proseène zarade u Republici Srbiji. Viðe od 1/2 anketiranih nezaposlenih OSI ocenjuje
þivotni standard svog domaãinstva kao loð. Procena je da 1/5 nezaposlenih OSI živi
ispod linije siromaštva i da je to znatno iznad uèešæa siromašnih u ukupnoj populaciji.
Radnu karijeru nezaposlenih osoba sa invaliditetom karakteriše dugotrajna ili tzv.
„hronièna nezaposlenost“ Svaka druga nezaposlena OSI traži posao duže od 10
godina.
Poslovi koje su obavljale osobe sa invaliditetom su, po stepenu složenosti i
odgovornosti ispod njihovog nivoa obrazovanja. Anketirane nezaposlene osobe sa
invaliditetom koje imaju radno iskustvo stekli su ga, uglavnom, obavljanjem,
raznovrsnih poslova u okviru preduzeæa u proizvodnji, uslugama, administraciji i
komunikacijama, što govori u prilog tvrdnji da OSI kada rade, rade u
niskoakumulativnim delatnostima. Nestabilnost radne karijere je, takoðe,
karakteristièna za osobe sa invaliditetom. Polovina anketiranih ima radno iskustvo što
ukazuje da su imali priliku da rade ali ne i da stabilizuju radnu karijeru. Svaki èetvrti
ima iskustvo „gubitka zaposlenja“.
Nezaposlene osobe sa invaliditetom su aktivne u traženju zaposlenja. U periodu
izmedu dve ankete posao je aktivno tražilo 41,7% nezaposlenih iz uzorka. Pozitivno
iskustvo u traženju zaposlenja ima, relativno mali broj OSI 13,7%. Više od od jedne
trecine ima negativno iskustvo u traženju posla . Prema rezultatima ankete više od dve
trecine nezaposlenih OSI smatra da su prilike za zapošljavanje u opštini u kojoj živi
nepovoljne. Pri tom, još veci procenat 71,2% istice da su prilike posebno nepovoljne za
zapošljavanje žena sa invaliditetom. Jedna cetvrtina nezaposlenih OSI smatra da su
prilike sada povoljnije nego ranijih godina.
Osobe sa invaliditetom su dobro informisane o Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju OSI. Informisanost o merama na nacionalnom nivou je višestruko veæa
nego što je informisanost o merama i aktivnostima na lokalnom nivou. Preko polovine
anketiranih nezaposlenih OSI ima saznanja o koracima u zapošljavanju. Skoro jedna
11