Biografija i bibliografija - Prirodno-matematički fakultet Banja Luka

Др Чедомир Црногорац, ред. проф.
Кратка биографија
ЛИЧНИ ПОДАЦИ:
- Датум рођења: 11. 12. 1949.
- Мјесто рођења: Крагујевац
- Брачни статус: Ожењен
- Држављанство: БиХ
ЈЕЗИЦИ
- Матерњи језик: Српски
- Страни језик: Француски
ОБРАЗОВАЊЕ
- Високо образовање: Природно-математички факултет,
Сарајево, 1976.
- Магистрирао : Природно-математички факултет,
Сарајево, 1990.
- Докторирао: Природно-математички факултет,
Бања Лука, 1999.
РАДНО ИСКУСТВО
- Садашњи академски статус: Редовни професор на предметима: Хидрологија,
Природно-математички факултет у Бањалуци, Географске основе заштите животне
средине, ПМФ Бањалука (избор - матични факултет), Примијењена хидрологија,
Студијски смјер просторно планирање – ПМФ (избор – матични факултет); Урбана и
рурална екологија, Студијски смјер просторно планирање – ПМФ
- Претходно радно искуство: Професор географије у Кључу, Теслићу и Сарајеву,
виши асистент од 1997. године, доцент од 1999. године на Природно-математичком
факултету у Бањалуци
- Друга професионална искуства: Директор основне школе "А.Фетахагић" у
Сарајеву, продекан за наставу Природно-математичког факултета у Бањалуци, обука
наставника у оквиру ТЕПД програма финске владе, шеф Одсјека за географију, шеф
катедре за физичку географију Природно – математичког факултета Универзитета у
Бањој Луци;
СТУДИЈСКИ БОРАВЦИ У ИНОСТРАНСТВУ
- Хелсинки: децембар 2001. и мај 2002. године – Teacher Education and Professional
Development –
- The regional Conference of Geography Geographic researches in the Carpathian-Danube
space, Темишвар, 17-19 мај 2002.
- IGU Regional Conference, IGU 2014 Book of Abstracts – IGU2014-0731, Kraków, Poland
ЧЛАНСТВО У НАУЧНИМ И СТРУЧНИМ АСОЦИЈАЦИЈАМА
- члан експертског тима Владе Републике Српске за елиминисање увредљивих
садржаја из уџбеника за основну и средњу школу (1997-2000);
- предсједник Географског друштва Републике Српске (2000 – 2006.године);
1

- главни и одговорни уредник часописа ГЛАСНИК (HERALD), у издању Географског
друштва Републике Српске 2006 – 2009. године);
- члан Комисије за заштиту околине, културног и природног насљеђа Скупштине Града
Бања Лука (2008 - ) ;
- предсједник Научног одбора трећег, четвртог, петог и шестог међународног
конгреса „Екологија, здравље, рад, спорт“, Бања Лука (2008 - 2013 ) ;
- члан Научног одбора симпозијума Просторно планирање и животна средина
Републике Српске (03.10.2014. године);
СПИСАК РАДОВА
А) Научни радови
1. Црногорац, Ч., Економскогеографски појмови у систему географског основног и
средњег образовања у Босни и Херцеговини, Магистарски рад, Сарајево, 1990.
2. Црногорац, Ч.,Туризам у трансформацији простора Вучје планине, Географски преглед
XXXV, Сарајево, 1991.
3. Црногорац, Ч.,Еколошке посљедице рата на хидролошке карактеристике слива Велике
Усоре, ECOLOGICA, Зборник радова научно-стручног савјетовања, посебно издање
бр.4,Београд-Бањалука, 1997.
4. Црногорац, Ч., Резултати физичкогеографских истраживања слива Велике Усоре,
Гласник, свеска 3, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 1998.
5. Црногорац, Ч., Хидролошки и водопривредни проблеми Републике Српске након
Дејтонског споразума, Зборник радова Република Српска у Дејтонским границама,
Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 1998. (стр. 165-175).
6. Црногорац, Ч., Хидролошко-геоморфолошке карактеристике слива Велике Усоре,
докторска дисертација, Бањалука, 1999. године (242 стр.)
7. Црногорац, Ч., Промјене у интензитету и обиму ерозивних процеса у сливу Велике
Усоре, ECOLOGICA, посебно издање бр. 6, Београд 2000.
8. Црногорац, Ч., Промјене климе и могући проблеми водоснабдијевања у Републици
Српској и Федерацији БиХ, Зборник радова Министарства за урбанизам, стамбенокомуналну
дјелатност, грађевинарство и екологију и Урбанистичког завода Републике
Српске, Бањалука, фебруар 2001. године (стр. 51-57).
9. Црногорац, Ч., Опште карактеристике сливова Велике и Мале Усоре (инсерт докторске
тезе), Зборник природно-математичких наука, Матица српска Републике Српске, бр. 1
Бањалука, 2001. године (стр. 165-179).
10. Црногорац, Ч., Хидролошки и хидрогеографски појмови и садржаји у настави
географије у основном и средњем образовању у Републици Српској, ГЛОБУС, бр. 26,
Српско географско друштво, Београд, 2001. године (стр. 75-83).
11. Црногорац, Ч., Школа у природи-јачање здравља и физичке способности младих, Десети
интердисциплинарни симпозијум: Спорт, физичка активност и здравље младих, Нови
Сад, 19-21 септембар 2002.
12. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Системска анализа у геоморфологији, Зборник радова са
научног скупа: Географска истраживања у Карпатско-Дунавском простору, Темишвар,
Румунија, 17.05 – 19.05.2002. године (рад на енглеском језику).
13. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Садашња појава ерозије-глобални проблем свијета, Зборник
радова са научног скупа: Географска истраживања у Карпатско-Дунавском простору,
Темишвар, Румунија, 17 – 19. 05. 2002. године (рад на енглеском језику).
2

14. Црногорац, Ч., Ријека Дрина – неки аспекти домицилног, граничног и транзитног
положаја, Зборник радова са научног скупа: Проблеми ревитализације пограничних
крајева Југославије и Републике Српске, Географски факултет, Београд, 2002.
15. Црногорац, Ч., Кривокућа, Д., Неки аспекти заштите животне средине у Републици
Српској, ГЛОБУС, бр. 27, Српско географско друштво, Београд, 2002. године,(стр. 47-
59).
16. Црногорац, Ч., Кривокућа,Д., Географске претпоставке пољопривредне производње у
општини Теслић, Научно-стручно савјетовање агронома Републике Српске, са
међународним учешћем; Теслић, 12-15. марта 2002.
17. Црногорац, Ч., Бабић, В., Туризам у трансформацији руралног простора општине
Теслић, Други форум : Рурални туризам и одрживи развој Балкана, Крагујевац, 07 – 09.
05. 2003.
(стр. 382).
18. Црногорац, Ч., Бабић, В., Спорт у школи – примјер школе " Георги С. Раковски" у
Бањалуци, XI међународни интердисциплинарни симпозијум " Спорт, физичка
активност и здравље младих" , Нови Сад, 18 – 20. септембар 2003.
19. Црногорац,Ч., Тошић,Р., Неки аспекти валоризације вода Доњег Подриња, Симпозијум:
ЦВИЈИЋ И ПОДРИЊЕ, Лозница, 10 – 12 октобар 2003.
20. Бабић, В., Црногорац, Ч., Економски аспекти туризма планинског простора општине
Теслић, Међународни научни скуп : Савремене тенденције у туризму, хотелијерству и
гастрономији 2003., Нови Сад - Суботица, 22 – 23. октобар 2003.
21. Crnogorac, Č., Schools in nature – the challenge of the reformed educational system in Bosnia
and Herzegovina, Physical education, sport, research at the universities, Bratislava – Slovakia,
13. – 14. 11. 2003.
22. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Геодиверзитет и улога наставе географије – приступ
проучавању животне средине, „ГЛОБУС“ бр. 28, часопис за методолошка и дидактичка
питања географије, Српско географско друштво, Београд, 2003.
СКУП 1, Савремена универзитетска настава, Научно – стручни скуп, Требиње 28 – 29.
новембар 2003. године, Зборник радова, стр. 41 – 49., Природно – математички факултет
Униврзитета у Бањалуци, Бањалука, 2004.
23. Црногорац, Ч., Системски модел животне средине на примјеру града Бањалуке, Гласник
Српског географског друштва, свеска LXXXIII – БРОЈ 2, (СТР. 45 -60), Београд, 2003.
24. Црногорац, Ч., Бабић, Весна, Школа у природи – захтјев савремене наставе у Републици
Српској и Босни и Херцеговини, СКУП 1, Зборник научно – стручног скупа „Савремена
универзитетска настава“, Требиње 28 – 29. новембар 2003. године, стр. 123 – 129,
Природно – математички факултет Универзитета у Бањалуци, 2004.
25. Црногорац, Ч., Бабић,Весна, Слободно вријеме и физичке активности ученика основних
и средњих школа у Бањалуци, Зборник сажетака, Дванаести међународни
интердисциплинарни симпозијум: Екологија, спорт, физичка активност и здравље
младих, Универзитет у Новом Саду – Новосадски маратон, Нови Сад, 7 – 9. октобар
2004, (стр, 29 – 30).
26. Црногорац, Ч., Бабић,Весна, Загађивање хидросферног комплекса, Зборник природно –
математичких наука, Двоброј 8 и 9, стр. 139 – 163, Књижевна задруга, Бањалука, 2005.
27. Црногорац, Ч., Изучавање животне средине у географији у основним школама
Републике Српске, ГЛОБУС, број 30, година XXXVI, стр. 53 – 67, Српско географско
друштво, Београд 2005.
28. Црногорац, Ч., Учешће „Е – бројева“ у дистрибуцији намирница у урбаном простору
Бањалуке, Научно – стручно савјетовање агронома Републике Српске, Зборник
3

сажетака „Производња хране у условима Европске законске регулативе“, Теслић, 13 –
16. март 2006. године, стр. 59.
29. Црногорац, Ч., Бабић, Весна, Аерозагађење и ефекти загађења ваздуха, Прва научно –
стручна конференција са међународним учешћем „Заштита ваздуха и здравље“, Зборник
радова,стр. 267 – 273, Бањалука, 20 – 21. април 2006.
30. Црногорац,Ч., Бабић, Весна, Интер – мултидисциплинарни приступ животној средини,
Први међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Бањалука, 08 – 11. јун
2006; „ГЛАСНИК“, Свеска 10, Географско друштво Републике Српске, Бањалука
31. Црногорац, Ч., Бабић, В., Географски приступ животној средини, Први конгрес српских
географа,Зборник радова 1, стр. 337 – 344, Сокобања, 19 – 22. октобар 2006.
32.Тошић, Р., Црногорац, Ч., Морфолошко – хидролошка еволуција понорнице Пуљића
поток, ГЛАСНИК Српског географског друштва, Свеска LXXXV – Број 2, Београд, 2005.
33. Tošić, R., Crnogorac, Č., The lost river „Puljića potok“ in the river basin of Mala Ukrina,
ГЛАСНИК, Свеска 11, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2007.
34. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Анализа просјечних вода ријеке Врбање, ГЛАСНИК, Свеска
11, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2007.
35. Црногорац, Ч., Бабић,Весна, Истине и заблуде о глобалним отопљавању, (прегледни рад),
Зборник радова 1, Други међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, стр. 12 –
24, Бањалука, 25 – 28.06.2008.
36. Црногорац,Ч., Тошић, Р., Ресурси подземних и површинских вода Републике Српске,
Зборник радова 2, Други међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, стр. 390
– 401, Бањалука, 25 – 28.06.2008.
37. Пешевић,Душица, Црногорац,Ч., Систем управљања комуналним отпадом на простору
Бањалучке регије у функцији одрживог развоја, Зборник радова 2, Други међународни
конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, стр. 76 – 78 , Бањалука, 25 – 28.06.2008.
38. Црногорац, Ч., Пешевић,Душица, Утицај саобраћаја у урбаном простопру Бањалуке на
здравље ученичке популације, Научно-стручни скуп са међународним учешћем
„Савремене технологије за одрживи развој градова“, Зборник радова, стр.811-820.
Институт заштите, екологије и информатике, Бањалука, 14-15. новембар, 2008.
39. Црногорац,Ч., Бабић,Весна, Ријека Врбас и утицај тешких метала, Научно-стручни скуп
са међународним учешћем „Савремене технологије за одрживи развој градова“, Зборник
радова, стр. 927-936, Институт заштите,екологије и информатике, Бањалука,14-15.
новембар, 2008.
40. Пешевић, Д., Црногорац, Ч., Избор локације депоније чврстог отпада и утицај на
животну средину на примјеру депоније „Рамићи“ код Бањалуке, ГЛАСНИК, Свеска 12,
стр. 89 – 107, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2008.
41. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Подземне и површинске воде Републике Српске, ГЛАСНИК,
свеска 12, стр. 129 – 147, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2008.
42. Црногорац,Ч., Пешевић,Душица, ГЕОГРАФИЈА И (ГЕО)ЕКОЛОГИЈА – неки аспекти
приступа у изучавању животне средине у географском основном образовању републике
Српске, Научни симпозијум:“Друштвена улога и статус географије у Републици Српској
и окружењу“, Зборник радова, стр. 235 – 253, Географско друштво Републике Српске,
Бањалука, 30 – 31. јануар 2009.
43. Crnogorac, Č., Rajčević, V., Klaonički otpad i zagađivanje voda – primjer „Perutnine Ptuj –
Srbac“, Prvi međunarodni znanstvenui simpozijum „Transformacija ruralnog područja JI
Evrope u uvjetima tranzicije i integriranja u Europsku Uniju“, Zbornik radova, str.111 – 116,
Geografsko društvo Hercegovine, FPMOZ Sveučilište u Mostaru, Federalno ministarstvo
okoliša i turizma, REDAH, Kupres, 7 – 10.05.2009.
4

44. Crnogorac, Č., Pešević, D., Geografske pretpostavke poljoprivredne proizvodnje u opštini
Teslić, Prvi međunarodni znanstvenui simpozijum „Transformacija ruralnog područja JI Evrope
u uvjetima tranzicije i integriranja u Europsku Uniju“, Zbornik radova, str. 226 – 231,
Geografsko društvo Hercegovine, FPMOZ Sveučilište u Mostaru, Federalno ministarstvo
okoliša i turizma, REDAH, Kupres, 7 – 10.05.2009.
45. Crnogorac, Č., Pešević, Dušica, Geografski aspekti nauke o životnoj sredini, Naučni skup:
Interdisciplinarnost i jedinstvo savemene nauke – Interdisciplinarnost u modernoj geografiji,
Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Pale 22 – 24. maj 2009.
46. Crnogorac, Č., Rajčević,Vesna, Ruralni razvoj i zaštita hidrosfernog kompleksa, Naučno –
stručni skup sa međunarodnim učešćem: ZAŠTITA I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA
ŽIVOTNE SREDINE, Zbornik radova, str. 419 – 426, Institut zaštite, ekologije i informatike,
Banjaluka, 24 – 26. jun 2009.
47. Crnogorac, Č., Rajčević,Vesna, Neki oblici zagađivanja radne sredine, I Naučna konferencija sa
međunarodnim učešćem : EKOLOŠKA BEZBJEDNOST U POSTMODERNOM
AMBIJENTU, Zbornik radova, Knjiga II, str. 541 – 548, Panevropski univerzitet „APEIRON“,
Banjaluka, 26 – 27. jun 2009.
48.Црногорац, Ч., Весна, Рајчевић, Милутин Миланковић – Канон осунчавања Земље и
његова примјена на проблем ледених доба (скраћена верзија), Трећи међународни
конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Зборник радова 1, стр. 11 – 17, Удружење
„Здравље за све“, Бањалука, 10 – 13.септембар 2009.
49. Црногорац, Ч., Весна, Рајчевић, Милутин Миланковић – Канон осунчавања Земље и
његова примјена на проблем ледених доба (коначна верзија), Научни скуп „Милутин
Миланковић у свом и нашем времену“, Академија наука и умјетности Републике Српске,
бања Лука, 7 – 8. октобар 2009.
50. Црногорац,Ч., Пешевић,Душица, Географски омотач, одрживи развој и животна средина,
Међународни научни скуп: „Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља“,
Дивчибаре, 29. и 30. октобар 2009.
51. Pešević,Dušica, Crnogorac, Č., Osnovne karakteristike sistema upravljanja komunalnim
otpadom u Republici Srpskoj, Međunarodna konferencija o upravljanju opasnim i neopasnim
otpadom u regiji, Federalno ministarstvo okoliša i turizma FbiH, Zenica, 11.02. – 13.02. 2010.
52. Црногорац, Ч., Рајчевић В., Пешевић Д., Алтернативна енергија у Републици Српској
(пленаро предавање),Четврти међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“,
Зборник радова I, стр. 13 – 26, Бањалука, 08.09. – 10.09.2011. године .
53. Рајчевић, В., Црногорац, Ч., (2011): Утицај малих хидроелектрана у планирању простора
и одрживом развоју – примјер ријеке Врбање, Трећи конгрес српских географа, Зборник
радова, Бања Лука, 12-13. октобар 2011. године, стр. 779 – 788.
54. Црногорац, Ч., Рајчевић, В: (2012): Проблеми дефинисања појмова из области животне
средине и дефиниције животне средине, Зборник радова међународног научног скупа:
Проблеми и изазови савремене географске науке и наставе, Географски факултет
Универзитета у Београду, Београд, стр. 441 - 448.
55. Crnogorac, Č., Rajčević, V. (2012): Vodni resursi Republike Srpske i klimatske promjene, Peti
međunarodni kongres „Ekologija, zdravlje, rad, sport“, Banja Luka, 06 – 09.09. 2012., Zbornik
I, str. 99 – 122.
56. Црногорац,Ч., Рајчевић, В. (2013): Ријечни ресурси Републике Српске и хидроенергетски
потенцијал као обновљив извор енергије, Научни скуп са међународним учешћем
„Српски етнонационални простор - геопросторне детерминанте, геополитички,
историјски, етнодемографски, културолошки, економски, социјално – географски,
насеобински и регионално – географски процеси и проблеми развоја, вредновање и
5

заштита природне средине и природних потенцијала“, Бања Лука, 23 – 26. мај 2013.
године, Зборник Обиљежавања 20. годишњице Географског друштва Републике Српске,
стр. 97 – 108.
57. Црногорац, Ч., Декић, Р., Рајчевић, В., Лолић, С. (2013): Слив Црне ријеке – хидролошка
и еколошка истраживања, Научни скуп са међународним учешћем „Српски
етнонационални простор - геопросторне детерминанте, геополитички, историјски,
етнодемографски, културолошки, економски, социјално – географски, насеобински и
регионално – географски процеси и проблеми развоја, вредновање и заштита природне
средине и природних потенцијала“, Бања Лука, 23 – 26. мај 2013. године, Зборник
Обиљежавања 20. годишњице Географског друштва Републике Српске, стр. 125 – 138.
58. Црногорац, Ч., Рајчевић, В., Лолић, С., Декић, Р. (2013): Врсте и извори загађења ријеке
Врбас, Шести међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Зборник радова 1,
Бања Лука, 05 – 08.09.2013. године, Зборник радова 1, стр. 60 – 83.
59. Милинковић, С., Црногорац, Ч. (2013): Туристички ресурси Бање Врућице – стање и
перспективе развоја, Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање,
наука и пракса: развој, стање, перспективе“, Ивањица, 5 – 7. XII '13, Зборник радова,
ГЕОГРАФСКО ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И ПРАКСА: РАЗВОЈ, СТАЊЕ И
ПЕРСПЕКТИВЕ, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 2014, стр. 413
– 424.
60. Милинковић, С., Црногорац, Ч. (2013): Бања Слатина – стварност и перспективе развоја,
Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање, наука и пракса: развој,
стање, перспективе“, Ивањица, 5 – 7. XII '13, Зборник радова, ГЕОГРАФСКО
ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКА И ПРАКСА: РАЗВОЈ, СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ, Универзитет
у Београду, Географски факултет, Београд, 2014, стр. 401 - 412.
61. Рајчевић, В., Црногорац, Ч. (2014): Хидрогеотермални потенцијали у функцији
обновљиве енергије у Републици Српској, ГЛАСНИК, Свеска 17, Географско друштво
Републике Српске, Бања Лука, стр. 121 – 150.
62. Crnogorac, Č., Rajčević, V., Trbić, G. (2014): The influence of the water regime on the water
quality of the rivers in urban areas, IGU Regional Conference, IGU 2014 Book of Abstracts –
IGU2014-0731, Kraków, Poland
63. Црногорац, Ч., Рајчевић, В. (2014): МХЕ у Републици Српској – стање, просторно –
планска рјешења, с освртом на мјесто и улогу у животној средини, Зборник Академије
наука и умјетности Републике Српске, Одјељење природно – математичких и техничких
наука, Бања Лука .........................., стр. ...........................................
1. Црногорац, Ч., Економскогеографски појмови у систему основног и средњег
образовања у Босни и Херцеговини, Магистарски рад, Сарајево, 1990.
У веома обимном и проблемски сложеном раду, на 256 страна, аутор на методскометодолошкој
основи даје допринос потпунијој примјени и начину примјене
економскогеографских појмова у систему образовања у бившој СР Босни и Херцеговини,
и то на разним нивоима, основном и средњем. На основу географске класификације
појмова, аутор издваја економскогеографске и врши њихову условну диференцијацију по
разним нивоима образовања, прилагођену сазнајним могућностима ученика.
Проблематика овог рада, и њој сличне, веома су ријетко предмет географских
истраживања, што резултате чини вриједним, како са теоријског, тако и са апликативног
становишта.
Рад се састоји из седам основних поглавља: Економска географија као научна
дисциплина, Економскогеографска регионализација, Теорија развоја појмова и
6

економска географија, Обим економскогеографских појмова у основној и средњој
школи у Босни и Херцеговини, Научно-наставне методе и активности у економској
географији, Валоризација резултата које је показало истраживање узорка ученичке
популације и Могућност побољшања концепције економскогеографског образовања. Уз
основни текст, рад чине комплетним и Прилози (стр. 1 – 151) и списак Извора и
литературе.
Ауторова истраживања дала су резултате који захтијевају:
- побољшање рада наставника,
- побољшање система економске географије,
- побољшање концепције, односно усвајање појмова терминолошког система,
- побољшање методског приступа и
- побољшање рада на свим облицима понављања.
Овим радом, поред постављених задатака и циљева, остварених резултата, аутор је
показао завидан ниво општег и специјализованог географског образовања, методско –
методолошку изграђеност, аналитичке и синтетичке могућности, што све скупа
квалификује кандидата за успјешно бављење сложеним и разноликим географским
проблемима.
2. Црногорац, Ч., Туризам у трансформацији простора Вучје планине, Географски
преглед XXXV, Сарајево, 1991
У складу са резултатима анализе посебних природних вриједности Вучје планине,
аутор утврђује могућности туристичко-географске валоризације поменутог природног
објекта, и у први план ставља зимске спортове. Развој туризма види као фактор социо –
економске трансформације простора, али и привредну грану која захтијева низ
промјена у сфери рецептиве.
3. Црногорац,Ч., Еколошке посљедице рата на хидрлошке карактеристике слива
Велике Усоре, ECOLOGICA, Зборник радова научно-стручног савјетовања,
посебно издање бр. 4, Београд – Бањалука, 1997.
На примјеру слива Велике Усоре аутор указује да ратна дејства, уз коришћење
најсавременијих војних арсенала, још дуго ће одређивати начин и квалитет живота на
географском простору бивше СФРЈ. Посебно су акцентиране тешке посљедице на
животне заједнице водотока и слива Велике Усоре због неразминираних минско –
експлозивних средстава. Значајне површине овог слива , привредно и еколошки, су
мртве за дужи временски период. Значајан је, такође, приједлог заштите слива Велике
Усоре са три аспекта: временског, просторног и материјалног.
4. Црногорац, Ч., Резултати физичкогеографских истраживања слива Велике Усоре,
Гласник, свеска 3, (стр. 5 – 21), Географско друштво Републике Српске, Бањалука,
1998.
Овим радом, након проведених истраживања, дефинишу се значајније
физичкогеографске одлике слива Велике Усоре и рјешавају одређени геоморфолошки
проблеми. Истовремено, на бази вишегодишњих истраживања, аутор даје и нове
резултате о:
- географском положају слива и проблему нарушавања цјеловитости слива, након
успостављања међуентитетске линије разграничења на географском простору Босне и
Херцеговине;
- одликама геолошке еволуције терена сливног подручја;
7

- начину и времену настанка ријечног корита и долине Велике Усоре, при чему
разрјешава терминолошке недоумице и појмовну збрку око хидронима Усора и
Велика Усора;
- појави домне епигеније, и
- одликама аквифера у сливу и појави извора у сливу.
5. Црногорац, Ч., Хидролошки и водопривредни проблеми Републике Српске након
Дејтонског споразума, Зборник радова "Република Српска у Дејтонским
границама", (стр. 165 – 175), Географско друштво Републике Српске,Бањалука,
1998.
Рад разматра хидролошке и водопривредне проблеме Републике Српске након
цијепања цјеловитости сливова и ријечних токова, насталих након нове територијално
– политичке подјеле географског простора бивше СР БиХ. Аутор разматра услове
након подјеле и предоминацију транзитних вода вода у Републици Српској. Надаље, у
раду се указује на сложеност израде водопривредне основе за поједине сливове, али и
на упечатљив начин упозорава на проблем снабдијевања квалитетном водом
становништва и привреде. На крају разматрања ове сложене проблематике аутор
предлаже мјере и активности на заштити вода и заштити сливова од ерозивних процеса.
6. Црногорац, Ч., Хидролошко-геоморфолошке карактеристике слива Велике Усоре,
докторска дисертација (242 стр.), Природно-математички факултет, Бањалука,
1999.
Дисертација је посвећена актуелној и веома сложеној проблематици хидролошко –
геоморфолошких процеса и проблема на дефинисаном подручју. Њен значај огледа се
у чињеници да у пуној мјери расвјетљава еволуцију и рецентно хидролошко и
геоморфолошко стање у сливу Велике Усоре, чиме је обезбијеђен њен научни
допринос. С сдруге стране, резултати истраживања, посебно хидролошки,
представљају вриједан основ за развој водопривреде на локалном и регионалном
нивоу.
Резултати до којих је аутор дошао вишегодишњим истраживањем сливног подручја
Велике Усоре, при чему се посветио хидролошким и геоморфолошким проблемима,
производ су мултидисциплинарног физичкогеографског приступа.
Посебан допринос хидролошко-геоморфолошкој науци и пракси огледа се у
прецизном одређењу површинског развођа и изворишне челенке Велике Усоре,
открићу епигенија у њеном сливу, одређењу рецентних терасних нивоа, открићу
фосилних абразионих тераса и резултатима истраживања подземних карстних облика.
Истраживања у сливу Велике Усоре показала су да не постоје трагови ледничке
ерозије и акумулације. Међутим, аутор констатује индикаторе глацијалног периода у
фосилној флори и фауни. Без сумње, ови резултати представљају допринос теорији о
локалној глацијацији на простору српских земаља.
Практичан значај хидролошких истраживања са приједлогом могућих рјешења,
присутан је код анализе водне акумулације "Марица", која је од изузетног значаја за
водопривреду и водоснабдијевање. Геоморфолошка истраживања, посебно ефеката
рецентне ерозије, обавезују, како аутор констатује, на мјере заштите посматраног
слива.
7. Црногорац, Ч., Промјене у интензитету и обиму ерозивних процеса у сливу
Велике Усоре, ECOLOGICA, посебно издање бр. 6, (стр. 120 – 122), Београд, 2000.
8

Овај рад разматра интензитет, обим и географски размјештај ерозивних појава и
процеса у сливу Велике Усоре, након минулог рата (1992 – 1995. год.). Обухваћени су
само они ерозивни процеси у сливу, који су непосредне или посредне посљедице
минулог рата: физичко распадање стијена, кишна ерозија, површинска и линијска
водна ерозија и путна ерозија.
Аутор закључује да је минули рат у сливу Велике Усоре проузроковао значајне
посљедице на интензитет и обим ерозивних процеса. Исељавање становништва има за
посљедицу да је антропогена ерозија, која је по интензитету углавном убрзана
(ексцесивна), прешла у нормалну (успорену) ерозију. Због присуства мањих жаришта
ерозије у сливу Велике Усоре, као и другим дијеловима теслићке општине, потребни
су радови и мјере за контролу ерозивних процеса. То се, у првом реду, односи на
биолошке, биотехничке и техничке мјере, као и доношење адекватних
административних мјера.
8. Црногорац, Ч., Промјене климе и могући проблеми водоснабдијевања у
Републици Српској и Федерацији БиХ, Зборник радова Министарства за
урбанизам, стамбено – комуналну дјелатност, грађевинарство и екологију и
Урбанистичког завода Републике Српске, (стр. 51 – 57), Бањалука, фебруар 2001.
Аутор анализом извјештаја бројних експерата Уједињених нација, Свјетске
здравствене организације, климатолога и хидролога, рационално објашњава свјетски
мањак воде и киматске промјене.
Коришћењем нумеричких података за вриједности температуре, за посљедњих
петнаестак година, аутор илуструје разлоге због којих се наша планета загријава. Он
закључује да узрок овог феномена су антропогени утицаји и производња гасова који
су изазвали негативни "ефекат стаклене баште". С обзиром на предвиђања о могућим
посљедицама овог феномена у погледу смањења падавина, у Босни и Херцеговини се
може очекивати смањење водног биланса до 30%. Ако се остваре ова предвиђања
тада су, упозорава аутор рада, реални поремећаји у водоснабдијевању. Стога аутор
сматра, у циљу пажљивијег и флексибилнијег приступа у дугорочном планирању, да
су водне акумулације у Босни и Херцеговини једини начин да се природни водни
режим у будућности активно прилагођава потребама људи и привреде.
9. Црногорац, Ч., Опште карактеристике сливова Велике и Мале Усоре (инсерт
докторске тезе), Зборник природно-математичких наука, Матица српска
Републике Српске, бр. 1 , (стр. 165 – 179), Бањалука, 2001.
Овим радом, а на основу стандардних и модификованих параметара, први пут до
сада утврђене су прецизно морфометријске и топографске карактеристике сливова
Велике и Мале Усоре. Изузетно комплексан задатак успјешно је ријешен код
одређивања средње висине развођа и хипсографске криве слива.
10. Црногорац, Ч., Хидролошки и хидрогеографски појмови и садржаји у настави
географије у основном и средњем образовању у Републици Српској, "ГЛОБУС", бр.
26, (стр. 75 – 83), Српско географско друштво, Београд, 2001.
Рад је извод из методско-методолошке студије "Физичкогеографски појмови у
настави географије у основном и средњем образовању у Републици Српској" која је
презентирана наставницима и професорима географије (из Републике Српске) на
семинару "Промјене у образовању" (Буковичка Бања, 03 – 06. јануар 2001. године).
На основу класификације појмова из хидрологије и хидрогеографије аутор је
приказао обим и садржај ових појмова у систему географског образовања у
9

Републици Српској, у основној и средњој школи. Истовремено, аутор анализира
захтјеве за формирање, обрађивање и усвајање тих појмова на наведеним нивоима
образовања. Како до сада није било значајнијих истраживања колико знања из
области наставне географије утичу на формирање и усвајање физичкогеографских
појмова, и у којој мјери ти појмови доприносе унапријеђењу географије као наставног
предмета, аутор овим радом даје допринос унапређењу физичке географије као
наставне и научне дисциплине.
11. Црногорац, Ч., Школа у природи – јачање здравља и физичке способности младих,
Десети интердисциплинарни симпозијум: Спорт, физичка активност и здравље
младих, Нови Сад, 19 – 21 септембар 2002. године.
Комплексне промјене у руралним срединама под утицајем града (популационо –
демографске, социјално-економске, функционалне, физиономске и др.) и велики
школски простори у урбаним срединама захтијевају нови начин живота и рада
ученика. Без обзира што се урбанизација сматра за позитивну свјетску појаву, урбано
окружење школа већином одликује загађеност географског омотача, недостатак
зелених и површина за игру, велика густина насељености, густ саобраћај, бука и др.
Анализирајући урбану школу индустријског и научно-техничког доба, аутор је у
својим истраживањима дошао до закључка да је та школа све више одвојена од
стварности и природног амбијента (живота) ученика. Аутор такође сматра да се
недостатак физичке активности , која угрожава – физички и ментално - , може
надокнадити у аутентичном природном окружењу, односно школом у природи.
12. Тошић Р., Црногорац, Ч., System analysis in geomorphology,The Regional
Conference of Geography "Geographic researches in the Carpatian-Danube
space",Timisoara, 17-19 May 2002.
The work deals with the system analysis in general, i.e. its application in geomorphology. It is
highly successful in researching into complex phenomena and processes in nature. Since the
global society is a complex system, it is justified to globally approach to the research of the
natural systems, because the processes taking place in therm are significant for all of us.
13. Црногорац,Ч., Тошић, Р., Еrosion today – a global problem, The Regional Conference
of Geography "Geographic researches in the Carpatian-Danube space", Timisoara, 17-
19 May 2002.
Erosion is a mechanical and chemical destruction of the existing relief forms ( tectonic
ones in the first place ) by exogenues forces. The agents are water, wind and temperature, an
modifying factors: geological and pedological structures, relief – compactness and dissection,
climate, flora and fauna and human influence ( initatior and victim ). One of the most topical
problems of the recent erosion for people is soil erosion – erosion of the higher, most fertile
soli horizons, by water and wind. Many examples, only in the Danube basin, show that
antropogenic soil erosion, caused by improper cultivation, soil exploitation and unplanned
inhabiting of river valleys, is getting more and moreserious problem. Researching into the
intensity and range of the recent erosion is of a great theoretical and practical significance.
This work is a contribution to it, and it deals with some phenomena of the recent erosion in
the region of the Republic of Srpska.
14. Црногорац,Ч., Ријека Дрина – неки аспекти домицилног, граничног и транзитног
положаја, Зборник радова са научног скупа: Проблеми ревитализације
10

пограничних крајева Југославије и Републике Српске, (стр. 47 – 59), Географски
факултет, Београд, 2002.
Рад разматра битне аспекте домицилног, граничног и транзитног положаја ријеке
Дрине. Да би се један ријечни ток валоризовао његов слив се треба посматрати и
валоризовати у цјеловитости. Аутор указује да то не представља проблем код
аутохтоних ријека, односно ријека чији је ток и сливно подручје на јединственом
државном територију. С обзиром на распад бивше СФРЈ, многи домицилни токови
њеног географског простора губе ту одлику и постају транзитни и гранични токови. Из
тог разлога аутор отвара низ питања везаних за транзитни, гранични и домицилни
положај ријеке Дрине.
15. Црногорац, Ч., Кривокућа, Д., Неки аспекти заштите животне средине у
Републици Српској, "ГЛОБУС", бр. 27 (стр. 47 – 59), Српско географско друштво,
Београд, 2002.
Рад аналитички и темељито разматра и објашњава узроке и посљедице загађења
животне средине у Републици Српској. Осврћући се на глобални значај угрожавања
животне средине, аутори с правом закључују да загађивање животне средине има раст
који се све више убрзава и условљава опадање квалитета живота на Земљи.
Основни проблем свјетског привредног развоја није само у продукцији
полутаната различитог поријекла, него у депоновању отпадака који настају том
продукцијом. Све више, такође, постајемо свједоци да географски простори
неразвијених земаља и земаља у транзицији постају одлагалиште изузетно опасних
отпада.
Аутори рада објашњавају низ фактора који лимитирају свеобухватну стратегију
животне средине и одрживог развоја у Републици Српској. Поред рационалног прилаза
овој проблематици, неопходни су: значајна финансијска средства, нова технолошка
рјешења, кохерентност институција, организација и покрета за заштиту животне
средине у Републици Српској, едукација ученичке популације и едукација осталог
становништва и друге мјере.
16. Црногорац, Ч., Кривокућа, Д., Географске претпоставке пољопривредне
производње у општини Теслић, Научно-стручно савјетовање агронома Републике
Српске, са међународним учешћем, Теслић, 12 – 15. март 2002.
Аутори су истраживањем односа природних ресурса и људских ресурса у
производњи хране у Републици Српској, на примјеру теслићке општине, показали да
природни ресурси (физичкогеографска основа простора) нису довољни за квалитетну и
већу производњу без адекватних друштвених фактора.
Анализом физичкогеографске основе – климатски, рељефни и педолошки услови
– аутори верификују повољне услове за развој пољопривреде у теслићкој општини.
Истовремено констатују да у годинама када неки климатски елементи (температура и
падавине) достижу екстремне вриједности (максималне и минималне) не постоје
одговарајући механизми заштите пољопривредне производње.
Искоришћавање природних услова за солидну производњу у ратарству, воћарству
и сточарству је онемогућено одласком младог и радно способног становништва, а
анализом демографских параметара аутори упозоравају на доминацију "старачких
домаћинстава" на овом географском простору.
11

17. Црногорац, Ч., Бабић, В., Туризам у трансформацији руралног простора општине
Теслић, Други форум: Рурални туризам и одрживи развој Балкана, Крагујевац, 07
– 09. мај 2003. године.
Рад разматра битне потенцијале туристичке валоризације теслићке општине, при
чему аутори указују да је то њен рурални простор. Тај простор, са релативно повољним
туристичко-географским положајем, одликује се богатством природних и антропогених
вриједности и пружа изванредне услове за развој селективних видова туризма, као што
су : сеоски, ловни и риболовни, здравствени, рекреативни и излетнички. Аутори, с
правом , указују на производњу хране без коришћења хемијских средстава.
Истраживањем посматраног простора аутори су установили да се већина сеоских
насеља брдско-планинског простора теслићке општине одликује занимљивим етно
специфичностима које говоре о присуству човјека на овим просторима од најранијих
периода историје. Истовремено, аутори су установили да у селима теслићке општине
преовлађују старачка домаћинства, неспособна да одрже потребан ниво развоја,
посебно пољопривредне производње.
Демографска слика руралног простора општине Теслић одражава, према
мишљењу аутора, слику цјелокупног географског простора Босне и Херцеговине којег
карактерише процес исељавања. Анализирајући податке пописа становништва ( мада
непотпуне) аутори указују на изузетно висок проценат младог становништва који
одлази у урбане центре или друге државе.
Оваква појава, деаграризације и депопулације, према мишљењу аутора, може бити
заустављена само израдом квалитетног програма ревитализације сеоског простора и
трансформацијом екстензивног начина привређивања у одрживи развој. Аутори, с
правом, закључују да је туризам (могући) генератор трансформације посматраног
простора.
18. Црногорац, Ч., Бабић, В., Спорт у школи – примјер школе "Георги С. Раковски " у
Бањалуци, XI међународни интердисциплинарни симпозијум "Спорт, физичка
активност и здравље младих", Нови Сад, 18 – 20. септембар 2003.
Циљ овог рада је био да се, путем анкете, сагледају мишљења и ставови ученика
основне школе о могућности бављења спортом у њиховој школи. Аутори су,
анализирајући резултате анкете, утврдили да ученици показују велику
заинтересованост за укључивање у спортске активности у оквиру школе.
Један од закључака, до којег су аутори рада дошли, је, на неки начин, изграђена
свијест младе популације о потреби присуства и ангажовања на часовима физичког
васпитања.
Резултати анкете су показали да се у добро организованим школама већини
ученика пружа могућност бављења спортским активностима, било на редовној настави,
било у оквиру спортских секција.
Аутори су након сумирања резултата анкете обавили и разговор са наставницима
физичког васпитања и њиховим ученицима. Истакнут је проблем недовољне
организованости (међу)школских такмичења, недостатак валоризације ученика (као
спортиста) и наставника (њихових тенера), а примјетно је, најчешће, одсуство
представника спортских организација и клубова на школским такмичењима.
Аутори, на крају, закључују да организација школских и међушколских
такмичења захтијева темељиту реорганизацију: елиминисање импровизације, бољу
временску и просторну организацију, адекватније вриједновање постигнутих резултата,
омасовљење и традицију.
12

19. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Неки аспекти валоризације вода Доњег Подриња,
Симпозијум : ЦВИЈИЋ И ПОДРИЊЕ, Лозница, 10 – 12. октобра 2003.
Рад разматра битне аспекте економског значаја ријеке Дрине и њених притока,
проблеме водоснабдијевања, загађеност и заштиту вода у Подрињу и Доњем Подрињу.
Посебну анализу аутори посвећују модалитету коришћења ХЕ потенцијала ријеке
Дрине:
- коришћење вода у правцу њиховог природног тока (Алтернатива 1);
- коришћење вода њиховим превођењем из слива Црног мора у слив Јадранског
мора (Алтернатива 2).
Истражујући снабдијевање питком водом (степен обухваћености становништва
снабдијевеног путем савремених јавних водовода, специфичном потрошњом по
становнику и квалитетом тог снабдијевања) аутори су дошли до сазнања да не постоје
подаци за Доње Подриње, западно од ријеке Дрине. Надаље, аутори закључују да
повећани периметар градње стамбених и пословних објеката отежава и развој
дистрибуционе мреже. Оцјењујући садашње стање треба истаћи да је присутна
изградња, проширење, доградња и реконструкција водовода за многа насеља.
Анализирајући загађеност и заштиту вода поменутог простора, у раду се
акцентира потреба за очување водних ресурса Доњег Подриња. У том смислу аутори
предлажу забрану испуштања отпадних вода фабрика (посебно на овом простору
фабрика прехрамбене и текстилне индустрије), односно предлажу прелазак
индустријских погона на затворени систем снабдијевања водом.
20.Црногорац,Ч., Бабић,В., Економски аспекти туризма планинског простора
општинеТеслић, Међународни научни скуп: Савремене тенденције у туризму,
хотелијерству и гастрономији 2003, Нови Сад – Суботица, 22-23.10.2003.
Туристичка привреда се данас оцјењује као важна компонента привредног и
друштвеног развоја многих земаља и има посебан значај у домену међународне
економије. Туризам условљава развој низа привредних и непривредних дјелатности
које учествују у задовољењу потреба туриста. С друге стране, туризам директно и
индиректно утиче на све привредне дјелатности и привреду земље у цјелини. Овдје се
првенствено мисли на утицај који туризам врши на развој области материјалне
производње, бржи развој неразвијених подручја, платни биланс земље, запосленост
становништва, инвестициону активност и структуру инвестиција, као и његов
мултипликативни ефекат на привреду у цјелини.
Рад представља значајно подручје истраживања, јер ће се резултати истраживања,
у методолошком и структуралном смислу, моћи примијенити на цио брдско-планински
простор Републике Српске. Природне вриједности посматраног географског простора
изражене геоморфолошким, хидролошким, климатским и биогеографским одликама
представљају, у цјелини, квалитативну основу за развој више облика континенталног
туризма. Планински туризам, који треба да валоризује природногеографску основу
брдско – планинског простора општине Теслић, је релативно нова, млада и пропулзивна
привредна грана на географском простору Републике Српске (изузимајући зимски
туризам Јахорине
21.Crnogorac, Č., Schools in nature – the challenge of the reformed educational system in
Bosnia and Herzegovina, Psysical education, sport, research at the universities, International
scientific meeting, Bratislava – Slovakia, 13. – 14. 11. 2003.
Most countries in Europe which, at beginning of the third millennium,are defined by
thw words "countries in transition" have stated the reform of their educational systems as one
13

of their priorities in their coming nearer to the EU. These reformist demands in the Republic of
Srpska and Federation BiH are mainly aimed at achieving goals such as: higher level of
student's activities and independence by applying co-operative methods of learning and better
interaction with a teacher.
Disregarding terminological ambiguities, schools in nature are powerful instrument for
preservation and improvement of health conditions and physical abilities of the young
population.
Limited and devastated areas for recreational and sports activities cast a shadow on the
health of the young – a man, too, is becoming a part of still life. Therefore, this paper is an
appeal to activate schools in nature in the Republic of Srpska. They are an important aspect of
a broad pedagogic work, and the preservation and improvement of health and physical and
functional abilities are the most important goals of a school of this type.It is upon teachers to
come up with various forms of recreational and sports activities that can be put into practice in
schools in nature.
22. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Геодиверзитет и улога наставе географије – приступ
проучавању животне средине, „ГЛОБУС“ бр. 28, Српско географско друштво, Београд,
2003.
Рад разматра битне аспекте формирања једног новог, рационалног, одговорног, односно
коректног односа према животној средини. У настави географије (и не само географије)
битно је промовисати систем(е) вриједности на којима почива однос људи према
заштити животне средине (одлике еколошке етике). Надаље, у настави географије,
посебно у средњем и високом образовању, потребно је у оквиру еколошке етике,
размотрити и еколошку и социјалну ефикасност сваког захвата у простору.
У раду се јасно дефинишу терминолошке недоумице: а) да ли је израз животна средина
довољно репрезентативан и свеобухватан, и б) да ли је могућа јединствена дефиниција
животне средине? Када је у питању научна и истраживачка активност везана за животну
средину, у истраживању квалитета животне средине аутори издвајају и дефинишу:
- методе истраживања,
- методе објављивања резултата истраживања, и
- методе оцјене стања животне средине.
Аутори, с правом, закључују да велики дио људске популације није свјестан промјена у
природи и да је стога од великог значаја едукација ученичке и студентске популације,
без обзира на струку и занимање.
Према резултатима истраживања садржаји из географских основа заштите животне
средине уврштени су у наставне планове и програме и уџбенике географије за основне и
средње школе (Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора, Република Хрватска), а то
омогућује едукацију младих из области науке о животној средини.
23. Црногорац, Ч., Системски модел животне средине на примјеру града Бањалуке,
Гласник Српског географског друштва, свеска LXXXIII – БРОЈ 2, (стр.45 – 60), Београд,
2003.
Рад разматра узајамне везе човјека и природе. Еволуција човјека и људског
друштва је условила бројне промјене у природном окружењу. Данашње видљиве
промјене су резултат људских напора да природу (природну средину) прилагоди својим
потребама. Пораст броја градова и њихово ширење проузрокује интензивније
коришћење природе и доприноси већој деградацији и загађењима. Процесима
урбанизације ти проблеми постају уочљивији а дубина захвата у екосистеме је обимнија,
па су и оштећења, односно посљедице очигледнији.
14

Системски модел животне средине представља концепт који се уклапа у
интегрално просторно уређење градског система. У граду је извршена дјелимична
анализа постојећег стања у Бањалуци и она даје општу слику стања животне средине, са
вриједним компонентама, са угроженим и мање угроженим просторима. Концепт
одрживог развоја града и унапређења животне средине представљају темељ стратегије
интегралног развоја града, са својим непосредним циљевима, односно да су усклађени
дугорочни и краткорочни циљеви друштвеног развоја.
На примјеру града Бањалуке овај рад је дефинисао одговарајуће подсистеме и
обухватио односе и везе између елемената животне средине. Специфичност модела и
проблема животне средине града Бањалуке је спој два система: природног и
антропогеног.
24. Црногорац, Ч., Бабић, В., Школа у природи – захтјев савремене наставе у Републици
Српској и Босни и Херцеговини, СКУП 1, Зборник радова "Савремена универзитетска
настава", научно – стручни скуп, стр. 123 – 129., Требиње 28 – 29. новембар 2003.
године, Природно – математички факултет Универзитета у Бањалуци, 2004.
У раду се разматрају неки аспекти одвојености урбане школе индустријског, данас
научнотехничког, доба од стварности и природног амбијента (живота) ученика.
Комплексне промјене у руралним срединама под утицајем града (популационо –
демографске, социјално – економске, функционалне, физиономске и др.) и велики
школски простори у урбаним срединама захтијевају нови начин живота и рада јувенилне
популације.
Без обзира што се урбанизација сматра за позитивну свјетску појаву, урбано
окружење наших школа већином одликује загађеност географског омотача, недостатак
зелених површина за игру и рекреацију, велика густина насељености, густ саобраћај,
комунална бука и др. Рад такође разматра и проблем недостатка физичке активности
младих која угрожава њихово физичко и ментално здравље и покушава дати одговор
може ли се недостатак физичке активности надокнадити у аутентичном природном
окружењу – школом у природи. Аутори закључују, с правом, да је брига за боравак
младих у природи приоритетна брига друштва (државе) у цјелини.
25. Црногорац, Ч., Бабић, В., Слободно вријеме и физичке активности ученика
основних и средњих школа у Бањалуци, Сажетак радова (стр. 29 – 30), Дванаести
међународни интердисциплинарни симпозијум: Екологија, спорт, физичке активности и
здравље младих, Универзитет у Новом Саду – Новосадски маратон, Нови Сад, 7 – 9
октобар 2004.
Слободно вријеме младих као важан сегмент живота, социјализације и личног избора
обиљежено је првенствено дружењем са вршњацима и пасивним рецептивним
активностима, као што су праћење ТВ програма, слушање музике и другим начинима
провођења слободног времена, а такође, забавом у кафићима и дискотекама.
Спортом (физичким активностима) се бави, ипак, знатно мањи дио ученичке
популације у слободно вријеме. За активније слободно вријеме потребно је више
омладинских, културних и спортских клубова, организација и простора.
С обзиром да ученичка популација у основним и средњим школама у бањалуци
броји преко 20.000 младих, репрезентативни узорак (287 ученика) који је коришћен у
овој анкети не може квантитативно верификовати објективно стање слободног времена,
физичких активности и боравка у природи ове популације. Међутим, селективни приступ
код анкетирања основних и средњих школа, и ученика тих школа, даје овој анкети
неопходан квалитет валоризације већине закључака. Компаративне предности
15

анкетираних школа (Гимназија и Техничка школа, те основне школе "Иво Андрић" и
"Доситеј Обрадовић") су просторно – кадровска инфра и супраструктура: афирмисан
наставни кадар, досадашњи резултати вриједновања ових школа од стране Педагошког
завода Републике Српске, амбициозан приступ у реформи образовања, солидни допунски
извори финансирања – што обезбјеђује стабилност у раду школа, посједовање властите
сале за физичко васпитање и пратећи кабинети (фитнес, теретана и сл.), спортски терени
на отвореном, близина познатих бањалучких излетишта и др. Избором овако
репрезентативних школа добијени резултати ове анкете могу бити својеврстан лакмус,
када је у питању коришћење слободног времена младе генерације у Бањалуци.
Анкета је показала да већи дио слободног времена ученици проводе у активностима
које најчешће сами одређују или су им дијелом наметнуте. Аутори нису били у
могућности да непосредно, путем упитника, утврде у којој су мјери млади задовољни
могућностима провођења слободног времена, али посредно, на основу анализе понуђених
одговора, око 50 % испитаника није задовољно могућностима нити квалитетом
проведеног слободног времена.
Аутори закључују да је потребно провести обимније изјашњавање ученичке
популације у циљу проналажења већег броја квалитетних рјешења, осмишљавање
предметно – спортско – културних клупских простора у школама, заједницама локалне
самоуправе, у граду..., значи намјенским локацијама гдје би млади артикулисали своје
(најчешће) хетерогене интересе. Императивно се намеће потреба сарадње на различитим
нивоима: ученик – родитељ(и) – школа (наставник) – локални нивои власти – држава
(ресорна министарства). Све остало, у смислу палијативних имровизација, према
мишљењу аутора, води у поремећаје психосоцијалног развоја младих и (очекиваног)
пораста малољетничке деликвенције и овисности. А коме је то потребно?
26. Црногорац, Ч., Бабић,Весна, Загађивање хидросферног комплекса, Зборник
природно – математичких наука, Двоброј 8 и 9, стр. 139 – 163, Књижевна задруга,
Бањалука, 2005.
Овај рад разматра“Проблем воде“ који је присутан (или ће бити присутан) у оним
географским просторима у којима резерве употребљиве воде и њен квалитет нису у
стању да задовоље све веће потребе водоснабдијевања становништва и привреде. Хоће ли
се загађење хидросферног комплекса појавити у већем или мањем обиму и интензитету
на одређеном географском простору, зависи од низа геогених и антропогених фактора.
Приближан одговор садашња наука дешифрује изградњом одговарајућих модела којима
се концентрације полутаната (контаминаната) у средини која их прима повезује с
концентрацијом с којима полутанти излазе из извора емисије.
Ови модели укључују изворе емисије, хидролошке параметре, хемијску трансформацију
полутаната и процесе аутопурификације хидролошког објекта (ријечна, језерска или
морска вода) који прима загађење. Модели који повезују емисију полутаната и њихове
концентрације у хидросферном комплексу могу се подијелити у двије категорије:
физички модели и математички модели.
Међутим, треба нагласити да се најсигурнији начин регистровања загађености
хидросферног комплекса састоји у провођењу мјерења концентрације полутаната.
Сама мјерења треба проводити у складу са одговарајућим стандардима, методама анализе
вода и отпадних вода, и у складу са постојећом законском рагулативом.
27. Црногорац, Ч., Изучавање животне средине у географији у основним школама
Републике Српске, ГЛОБУС, број 30, година XXXVI, стр. 53 – 67, Српско географско
друштво, Београд, 2005.
16

Географија, као наука која проучава међусобне односе природних и друштвених фактора
на Земљи, која прати и објашњава процесе и појаве нарушавања квалитета географског
простора, указује на путеве (начине) разјашњења низа тешкоћа везаних за све већу
угроженост животне средине. Као мостовна наука (дијелом залази у систем природних, а
дијелом у систем друштвених наука) географија је суштински предодређена за
вишедимензионално и разноврсно сагледавање заштите животне средине. Један од
задатака наставе географије је да својеврсну кризу животне средине прати и објашњава
на посебан, специфично географски начин.
Стога се географија (и географско образовање) разликују од екологије, биологије,
хемије, медицине, физике, права, економије, етике и других наука које, такође, прате
кризу човјековог присуства на нашој планети.
28. Црногорац, Ч., Учешће „Е – бројева“ у дистрибуцији намирница у урбаном простору
Бањалуке, Научно – стручно савјетовање агронома Републике Српске, Зборник сажетака
„Производња хране у условима европске законске регулативе“, Теслић, 13 – 16. март
2006. године, стр. 59.
Ознака Е, са одговарајућим бројем, на намирницама је међународна службена ознака за
адитиве који се употребљавају за одржавање, бојење и побољшање укуса тих намирница.
Додавањем адитива мијењају се неке особине намирница. Није спорно да поједини
адитиви доприносе уједначавању квалитета код одређених производа; понуда намирница
није сезонског карактера, односно није зависна од годишњих доба, а употребом адитива
се омогућује производња јефтиније хране и њено дугорочно складиштење.
Проблем „Е – бојева“ настаје када се међу адитивима нађу и оне супстанце које су
доказано опасне по здравље, али се употребљавају код бројних производа и изазивају код
људи синдром хиперактивности, алергијске реакције, главобоље и поремећаје
метаболизма.
Одбор за животну средину и јавно здравство Европског парламента је 2000. године
саставила „црну листу“ адитива за које се сумња да могу бити штетни по здравље, па се
препоручује строга процјена њихове употребе у храни. Нажалост, постоје бројни
примјери адитива (тетразин, жута прехрамбена боја, амарант, БХА и др.) који су већ
забрањени у земљама Европске Уније, а на нашим географским просторима (земље у
транзицији) су дозвољени.
Овај рад презентира резултате истраживања присуства намирница са забрањеним
адитивима у трговачкој мрежи урбаног простора Бањалуке. Колико год увозници и
продавци тих намирница настоје да минимизирају њихово присуство на нашем тржишту,
истраживања аутора показују да су те намирнице и те како присутне.
Аутор, такође, с правом упозорава на чињеницу да потрошачи и бројни конзументи
намирница које могу да штете људском здрављу имају право на објективну информацију.
Информисањем се остварује демократски принцип „имаш право да знаш“, а упозорење о
штетности присуства појединих, у Европи забрањених, адитива у намирницама је у
складу са нашим и европским начелом опрезности „боље је спријечити него лијечити“.
29. Црногорац, Ч., Весна, Бабић, Аерозагађење и ефекти загађења ваздуха, Прва научно –
стручна конференција са међународним учешћем „Заштита ваздуха и здравље“, Зборник
радова, стр. 267 – 273, Бањалука, 20-21. април 2006.
Рад разматра присуство у атмосферском ваздуху, у мјерљивом стању честица које иначе
не улазе у његов састав. То су: честице прашине, дима, капљице киселине, издувни
гасови аутомобила, молекуларни комплекс разних експеримената и других
аерозагађивача. Неке од ових материја су штетне, а нарочито велике концентрације
17

штетних примјеса у атмосфери су знад урбаних простора. Састојци атмосфере у
траговима у гасовитом и/или чврстом агрегатном стању могу имати значајан утицај на
животну средину. Неке од супстанци (токсичне, радиоактивне) су опасне за живи свијет,
док трагови материје различитог гранулометријског састава могу да утичу на стварање
облачности, интензитет падавина, али и да утичу на промјену климе над неким
географским простором. Када се данас говори о аерозагађењу обично се мисли на оне
изворе емисије које је иницирао човјек, при чему се често заборавља да се атмосфера
загађивала и прије антропогене епохе. Природно (геогено) загађење, у виду вулканских
активности, шумских пожара, еолске ерозије и сл., и данас је и те како актуелно.
Истовремено, атмосфера изнад урбаних и индустријских зона одавно је изгубила назив
ваздуха без примјеса (сухи ваздух). Бројни су антропогени загађивачи који у тим зонама
оптерећују атмосферу: термоелектране, топлане, енергане, индивидуална ложишта,
фабрике за спаљивање смећа и др. Пенетрација загађивача у ваздух и њихово дуже
задржавање има низ непосредних и посредних импликација, односно утицаја на стање
животне средине. Директно или индиректно, обим и садржај полутаната утиче на
(погоршано) здравље људи и осталих живих бића у биосферном периметру, а није
безначајан утицај полутаната на бројна материјална добра. Синхронизованим присуством
и акумулацијом више загађивача у ваздуху њихово се дјеловање усложњава – могу
настати нова једињења као резултат физичкохемијских, термодинамичких и
фитохемијских процеса у атмосфери.
30. Црногорац, Ч., Бабић, Весна, Интер – мултидисциплинарни приступ животној средини,
Први међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Зборник радова, стр.
Бањалука, 08 – 11.06.2006.
Савремени човјек се данас, на почетку трећег миленијума, налази пред једним од
највећих изазова у току свог постојања. Чињеница да је хумана популација, намјерно
и/или ненамјерно вршила трансформацију природне средине, која у суштини представља
станиште људи и бројних биљних и животињских заједница. Међутим, мијењајући
природу, хумана популација је истовремено вршила метаморфозу природне средине у
географску средину, при чему је низ промјена био у функцији развоја материјалне и
духовне културе наше цивилизације. Истовремено, све више долазе до изражаја и
нежељене промјене које су по свом обиму често имале катастрофалне посљедице.
Циљ рада је да се одговори на питање: шта предузети да се преброди криза изазвана
вишевјековном експлоатацијом наше планете, односно да се преброди криза изазвана
вишеструким загађењем природне средине?
Један од првих одговора науке био је конкретно предузимање активности за заштиту
геонасљеђа у систему природних вриједности.
Објективно, данас је све већи број научних области и дисциплина које се баве односима
узајамног дејства између природе и човјека. Однос хумане популације и животне
средине можемо (често и морамо) посматрати само као интер – мултидисциплинарну
науку, са веома значајним садржајем и обимом појмова и термина.
У оквиру овог комплексног односа човјека и природе функционише низ научних
дисциплина и области које се баве, у складу са својим предметом и циљем истраживања,
конкретним проблемима животне средине.
Проблематика животне средине одавно је превазишла ниво академских расправа: то је
проблематика која је веома широка и разноврсна, али је истовремено јединствена. Отуда
се проблеми животне средине могу проучавати (рјешавати) са различитим приступима:
географски, еколошко – биолошки, хемијско – физички, техничко – технолошки,
18

урбанистички, здравствено – хигијенски, друштвено – економски, филозофски, етички,
естетски и други приступи.
31. Црногорац, Ч., Бабић Весна, Географски приступ животној средини, Први конгрес
српских географа, Зборник радова, стр., Сокобања, 19 – 22. октобар 2006.
Географија, као наука која проучава интеракцију природних и друштвених фактора на
Земљи експлицитно указује на начине разјашњења присутних тешкоћа везаних за све
већу угроженост животне средине. Интерес географије и географа за животну средину и
њену заштиту је логичан приступ, нарочито кад се зна да базу географских научних
дисциплина чини интеракција геогеног и антропогеног. Један од битних задатака овог
рада је да својеврсну кризу животне средине покуша да дефинише специфично
географским приступом. Морамо схватити да се географија разликује, у приступу
животној средини, од екологије, биологије, хемије, медицине, физике, права, економије,
социологије и других наука које, такође, прате кризу присуства хумане популације на
нашој планети.
32.Тошић, Р., Црногорац, Ч., Морфолошко – хидролошка еволуција понорнице Пуљића
поток, ГЛАСНИК Српског географског друштва, Свеска LXXXV – Број 2, (стр. 17 – 22),
Београд, 2005.
Морфолошко – хидролошка еволуција понорнице Пуљића поток је оригинални научни
рад, који анализира крашку морфологију једног дијела слива ријеке Мале Укрине. У
изворишном дијелу слива, као хидролошки куриозитет кречњачке површи, издваја се
понорница Пуљића поток, која је најсјевернија понорница, до сада откривена на јужном
ободу Панонског басена Републике Српске. Морфолошко – хидролошка еволуција
понорнице Пуљића поток везује се за сукцесивну смјену генетских процеса који су
изграђивали изворишни дио слива Мале Укрине, односно, како је у раду дефинисано, за
почетак красификације кречњачке оазе на којој је дезорганизацијом флувијалне мреже,
започео процес красификације дуж долинског система.
33. Tošić, R., Crnogorac, Č., The lost river „Puljića potok“ in the river basin of Mala Ukrina,
ГЛАСНИК, Свеска 11, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2007.
The karst morphology of the river basin of Mala Ukrina is characterised, apart from superficial
ond ground karst forms, by karst hydrography, which gives to this area a sopecific hydrological
mark. In this part of the basin, as a hydrological peculiority of limestone plain, we can single
out the lost river „Puljića potok“, which is the water most lost river in the south rim of the
Panonion basin of the Republic of Srpska that has been discovered so far.
34. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Анализа просјечних вода ријеке Врбање, ГЛАСНИК, Свеска
11, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2007.
Анализом просјечних вода ријеке Врбање омогућено је, с обзиром на репрезентативно
изабрани низ, дефинисање општих карактеристика водног режима ријеке Врбање. Из тог
разлога, квалификовано је разматрана дужина периода за одређивање водности,
просјечна вишегодишња вриједност протицаја посматраног водотока, просјечне
унутаргодишње расподјеле протицаја ријеке Врбање, анализа вјероватноће појаве
просјечних вода и просторна расподјела отицаја ријеке Врбање.
35. Црногорац,Ч., Бабић,Весна, Истине и заблуде о глобалном отопљавању, Зборник радова
1, Други међународни конгрес „Екологија,здравље,рад,спорт“, стр. 12 – 24, Бањалука, 25
– 28. 06.2008.
19

У свеопштем, планетарном, процесу глобализације све значајнију, па чак и лидерску
позицију преузима термин (синтагма) „глобална врућина“ или „глобално отопљавање “.
У медијима не заостаје много ни употреба термина „глобално загријавање“, „глобалне
климатске промјене“, „ефекат стакленика“, „ефекат стаклене баште“ и слично. Ријетки су
становници наше планете, барем оног дијела планете који дефинишемо као
кристализована цивилизација, који нису информисани о климатским промјенама Земље.
Све је више припадника културно цивилизацијског круга хумане популације који су
превазишли фазу индустријске револуције наше планете а који сматрају да за климатске
промјене највећу одговорност има homo sapiens. Све су бројније, владине или невладине,
организације чији је једини задатак, на почетку трећег миленијума, праћење климатских
промјена, односно поремећаја климатских елемената. Из једног таквог, данас у свијету
све присутнијег, галиматијаса волонтерског и аматерског, али и стручног приступа о
могућим (присутним) климатским промјенама и њиховим посљедицама по нашу планету,
односно по хуману популацију и остали живи свијет, данас су се иcкристалисале двије
основне групе климатских сценарија XXI вијека. Једна, која очекује захлађење и ново
ледено доба, и друга која сматра да ће ово међуледено доба потрајати још око 12000
година.
36. Црногорац,Ч., Тошић Р., Ресурси подземних и површинских вода Републике Српске,
Зборник радова 2, Други међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, стр.390
– 401, Бањалука, 25-28.06.2008.
Вода је јединствена природна материја, једна од четири геосфере географског омотача,
и природна материја која детерминише живот и омогућава низ активности хумане
популације. Значење воде за хуману популацију одувијек је имало велики значај, како у
прошлости људске цивилизације, тако и данас. На почетку трећег миленијума, када је
хумана популација премашила 6.5 милијарди становника, а то практично значи да
квалитетне воде (употребљиве воде) за пиће, само за људе треба преко 11 милијарди
литара дневно, и када смо у фази научно – техничке (технолошкењ) револуције која
троши енормне количине воде, значење воде постаје још веће. Пољопривреда и
индустрија су највећи потрошачи воде а савремени човјек користи је све интензивније:
енергетика, наводњавање, водени саобраћај, наутички туризам, рекреација и др.
Глобални проблеми обезбјеђења квалитетне воде (употребљиве воде) присутни су и на
простору Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Из тих разлога истраживање
и откривање нових извора и залиха воде и њихова валоризација је један од приоритета
ових географских простора.
37. Пешевић,Душица, Црногорац,Ч., Систем управљања комуналним отпадом на простору
Бањалучке регије у функцији одрживог развоја, Зборник радова 2, Други међународни
конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, стр.76 – 79, Бањалука, 25-28.06.2008.
Нарастајућа производња отпада као резултат нових начина производње и потрошње,
заједно са недостацима легислативе и програма поновне употребе отпада/рециклирања, је
реалност у насељима Републике Српске, али и окружења. Као једина могућност
управљања како комуналним, тако и опасним отпадом нуди одлагање на општинским
депонијама, при чему је већина тих депонија на неадекватним локацијама и технички
неопремљена. Овакво стање са отпадом, без адекватног управљања и збрињавања наноси
штету животној средини, утиче на здравље становништва, а посебно утиче на губитке у
привреди због неискориштавања материјалних и енергетских потенцијала отпада.
Неконтролисано депоновање представља неодговорно преношење властитих еколошких
20

проблема идућим генерацијама, што је у супротности са основним концептима одрживог
развоја.
38. Црногорац,Ч., Пешевић,Душица, Утицај саобраћаја у урбаном простору Бањалуке на
здравље ученичке популације, Научно-стручни скуп са међународним учешћем
„Савремене технологије за одрживи развој градова“, Зборник радова, стр.811-820,
Бањалука, 14-15. новембар, 2008.
Ефекти загађења ваздуха на здравље хумане популације, самим тим и јувенилне, су веома
значајни, али у пракси тешко мјерљиви. Једна од битних тешкоћа је утврђивање
квантитативне повезаности између дуготрајног излагања загађеном ваздуху и ефеката на
здравље. Ништа мањи проблем није ни дистинкција утицаја загађености ваздуха на
здравље од ефеката које проузрокују разни фактори субјективне природе. Саобраћај има
директне посљедице на услове климе градова али и секундарне ефекте: буку, киселе
кише, отпад, загађење воде и друго.
39. Црногорац,Ч.,Бабић,Весна, Ријека Врбас и утицај тешких метала, Научно-стручни скуп
са међународним учешћем „Савремене технологије за одрживи развој градова“, Зборник
радова, стр.927-936, Бањалука, 14-15. новембар, 2008.
Праћењење загађења воде, али и земљишта, тешким металима (метали који имају
густину већу од 5g/cm 3 ) од великог је значаја за укупну заштиту животне седине. Разлог
више је чињеница да су тешки метали, као контаминант, токсични и био-неразградљиви,
тако да улазе у ланац исхране и могу да се акумулирају у појединим организмима.
Најновија истраживања показују да су по штетним ефектима по животну средину тешки
метали на другом мјесту иза пестицида. Овај рад ће покушати да дефинише присуство
тешких метала у ријеци Врбасу, на потесу урбаног подручја Бањалуке и да упозори на
могуће посљедице присуства тешких метала у геокомпонентама географског омотача.
40. Пешевић,Душица, Црногорац, Ч., Избор локације депоније чврстог отпада и утицај на
животну средину на примјеру депоније „Рамићи“ код Бањалуке, ГЛАСНИК, Свеска 12,
стр. 89 – 107, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2008.
Рјешавање проблема отпада преставља један од приоритетних проблема заштите
животне средине, не само на простору Бањалучке регије, него у цијелој Босни и
Херцеговини. Изградња санитарне депоније подразумјева активности у више
сукцесивних фаза, међу којима најважније мјесто заузима избор локације депоније. С
обзиром на економску ситуацију у нашој земљи, избор локација је најтежа фаза у
цијелом процесу изградње санитарне депоније, јер треба пронаћи локацију на којој је
могуће организовати технолошки процес, спровести све мјере заштите животне средине,
а уз најмања могућа инвестициона улагања. Мора се извршити детаљно геолошко и
хидрогеолошко испитивање терена и строго водити рачуна о потенцијалном загађењу
површинских и подземних вода. Посебан задатак је избор локације са аспекта коришћења
грађевинског земљишта и његове цијене, као и осталих природних или урбаних
вриједности које имају значајну улогу у погледу рационалности и реализације планиране
депоније или њене санације, односно реконструкције.
41. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Подземне и површинске воде Републике Српске, ГЛАСНИК,
свеска 12, стр. 129 – 147, Географско друштво Републике Српске, Бањалука, 2008.
У току посљедње деценије посебно је изражена потреба за водом, али тиме и потреба
заштите и рационалног коришћења водних ресурса. Разлоге треба тражити у повећању
броја становника, већој потреби за храном, индустријском развоју и све већим притиску
хумане популације на градове. Неравномјерна просторна и временска расподјела воде, по
неким истраживањима потенцирана и климатским промјенама, све учесталије појаве
21

поплава, те бројна акцидентна загађења вода узрокована директним или посредним
антропогеним дјеловањем, представљају основу за енергичније укључивање у домен вода
и водних ресурса у Републици Српској.
42. Црногорац,Ч., Пешевић,Душица, ГЕОГРАФИЈА И (ГЕО)ЕКОЛОГИЈА – неки аспекти
приступа у изучавању животне средине у географском основном образовању Републике
Српске -, Научни симпозијум:“Друштвена улога и статус географије у Републици
Српској и окружењу“, Зборник радова, стр. 235 – 253, Географско друштво Републике
Српске, Бањалука, 30 – 31. јануар.
У раду се разматра одговор на неке методолошке проблеме географизације и
екологизације савременог приступа о животној средини. У складу с тим, све је
присутнији став о екологизацији савремених географских знања. Чињеница је, ипак, да
детаљнији увид и познавање хронологије развоја географске мисли препознаје
екологизацију географије, када екологија, у данашњем појмовно – терминолошком
смислу, није била ни одређена. Научни опус низа ауторитета у систему географских
наука потврђује фундаменталну улогу географа у еколошкој проблематици. Нејасно је да
савремени урбоеколози, геоеколози, еколози и социјални еколози негирају, или не знају,
чињеницу да су географи прије више од сто година прогнозирали оштро суочавање
између хумане популације и природне средине. Географија, као наука о динамичним
територијалним системима, који су формирани на Земљиној површини усљед
међудејства хумане популације и природе и о законима и закономјерностима њиховог
развитка и постојања, пружа као школски предмет изузетне могућности за образовање о
животној средини, а наставници географије их могу адекватно интерпретирати.
43. Црногорац, Ч., Рајчевић, Весна, Клаонички отпад и загађивање вода – примјер
„Перутнине Птуј – Србац“, Први међународни географски знанствени симпозиј:
Трансформације руралног подручја у увјетима транзиције и интегрирања у Европску
Унију, Купрес, 7 – 10.мај.2009.
Проблем одлагања чврстог отпада и отпадних вода Клаонице ППС – Србац
најнепосредније угрожава квалитет животне средине у атару села Повелич. Реагујући на
загађивање хидросферног комплекса, мјештани Повелича су актуелизирали питање
одлагања/елиминисања живинског отпада. Позитивни одјек њиховог протеста довео је до
промјене понашања свих инволвираних у процесе и појаве загађивања животне средине.
У првом реду се те промјене односе на саме клаонице, удружења пољопривредних
произвођача, општинске, ентитетске и комуналне службе које су задужене за очување
квалитета животне средине. То је довело до предузимања низа, надамо се, корисних
активности које као крајњи циљ имају коначно рјешавање проблема клаоничког отпада.
Искуство са Клаоницом ППС – Србац ће бити и упозорење осталим клаоницама и
перадарским фармама, као и фармама других домаћих животиња, да се отпад третира у
складу с најсавременијом технологијом, али и актуелном законском праксом, која ће
бити још ригиднија након увођења закодавства Европске Уније.
44. Црногорац,Ч., Пешевић,Душица, Географске претпоставке пољопривредне производње у
општини Теслић, Први међународни географски знанствени симпозиј: Трансформације
руралног подручја у увјетима транзиције и интегрирања у Европску Унију, Купрес, 7 –
10.мај.2009.
Физичкогеографске одлике простора Републике Српске и Босне и Херцеговине,
сруктура и размјештај простора насеља, запосленост и структура становништва по
привредним секторима намећу потребу систематског и темељитог географског
истраживања нашег сеоског простора, с посебним акцентом на проучавање брдско –
22

планинског простора. Природна основа географског простора теслићке општине у
производњи хране може обезбједити производњу хране без коришћења хемијских
средстава , ревитализацију сточарства – посебно овчарства, развој воћарства, брање и
узгој љековитог биља, као и продуктивно пчеларство, лов и риболов.
Друштвеноекономска кретања у овој општини, данас указују на негативну тенденцију, у
првом реду незаустављиву миграцију из села у градска насеља. Та миграција, осим што
од села ствара цивилизацијске пустиње, јасно упозорава да без људског ресурса ће бити
тешко валоризовати остале ресурсе за производњу хране у Републици Српској и
Федерацији Босне и Херцеговине.
45. Crnogorac, Č., Pešević, Dušica, Geografski aspekti nauke o životnoj sredini, Naučni skup:
Interdisciplinarnost i jedinstvo savemene nauke – Interdisciplinarnost u modernoj geografiji,
Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Pale 22 – 24. maj 2009.
Nauka o životnoj sredini (“Environmental Science”) relativno je nova multidisciplinarna i
generalistička nauka. O predmetu njenog proučavanja ne postoji opšta saglasnost, kao što ne
postoji ni terminološka saglasnost oko naziva ove mlade naučne discipline. Kontraverznost oko
definisanja nauke o životnoj sredini dovodi do toga da se, još uvijek, kod nekih autora osporava
njeno mjesto u sistemu prirodnih i društvenih nauka. Sam nastanak i razvoj nauke o životnoj
sredini vezan je za geografski omotač i njegovu geogenu i antropogenu destrukciju, što je
dovelo do sve većeg interesovanja niza naučnih disciplina za probleme životne sredine. Stoga
nastanak ove multi/interdisciplinarne nauke treba sagledati i pratiti u logičkoj
povezanosti/interaktivnosti prirodnih, društvenih i tehničkih nauka. Životna sredina je složena
naučna oblast (kompleksna pojava) koju naučno ne može da pokrije ni jedna nauka
pojedinačno.
46. Crnogorac,Č., Rajčević,Vesna, Ruralni razvoj i zaštita hidrosfernog kompleksa, Naučno –
stručni skup sa međunarodnim učešćem: ZAŠTITA I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA
ŽIVOTNE SREDINE, Zbornik radova, str. 419 – 426, Institut zaštite, ekologije i informatike,
Banjaluka, 24 – 26. jun 2009.
Zemljište, kao dio ekosistema, predstavlja značajnu komponentu životne sredine. Ono je
osnovni faktor života na Zemlji, jer bez njega nije moguć života biljaka i životinja, odnosno
humane populacije. Isto kao i vazduh i voda, i zemljište, u osnovi, spada u obnovljive prirodne
resurse. Međutim, ako se analiziraju osnovni faktori stvaranja i razvoja zemljišta, prostorna
ograničenost zemljišnih resursa u svijetu, neprekidno zagađivanje i neracionalno korišćenje,
tada s pravom zaključujemo da zemljište praktično spada u neobnovljiva prirodna bogatstva.
Zemljište najčešće povezujemo sa poljoprivredno – prehrambenom proizvodnjom čiji je uticaj
na prirodnu i životnu sredinu dostigao visok stepen. Zavisno od stepena presinga poljoprivrede
na životnu sredinu, govorimo i o uticaju ruralnog razvoja na određene geokomponente
geografskog omotača. Pritisak poljoprivrede je različit od područja do područja kao posljedica
geogenih i antropogenih uticaja koji uslovljavaju različite tipove poljoprivredne proizvodnje.
Ovaj rad razmatra nekoliko aspekata značajnijih uticaja poljoprivrede na hidrosferni kompleks
– podzemne i površinske vode.
47. Crnogorac, Č., Rajčević,Vesna, Neki oblici zagađivanja radne sredine, I Naučna konferencija sa
međunarodnim učešćem : EKOLOŠKA BEZBJEDNOST U POSTMODERNOM
AMBIJENTU, Zbornik radova, Knjiga II, str. 541 – 548, Panevropski univerzitet „APEIRON“,
Banjaluka, 26 – 27. jun 2009.
Radna sredina je jedan od osnovnih tipova životne sredine, uz ruralnu životnu sredinu i
urbanizovanu i industrijalizovanu životnu sredinu. S obzirom da je životna sredina jedinstvena
i samim tim nedjeljiva cjelina, radi lakšeg proučavanja diferencijacije geografskih prostora sa
različitim stepenom privrednih aktivnosti, neki autori su definisali osnovne tipove životne
23

sredine: 1 ruralna životna sredina (vezana za primarni privredni sektor) i industrijalizovana i
urbanizovana životna sredina (vezane za sekundarni i tercijerni privredni sektor). U sklopu ove
podjele M. Matović (1997) posebno razmatra odlike radne sredine, kao dijela urbanizovane i
industrijalizovane životne sredine. Kod nekih autora (Tofler, 1983) govori se, zapravo, o tri
civilizacijska talasa: poljoprivredna revolucija, industrijska revolucija i tehnološka revolucija.
Radna sredina, zajedno sa društvenim odnosima i naseljima, spada u najznačajnije elemente
čovjekove društvene sredine. U savremenim uslovima ubrzane globalne industrijalizacije radna
sredina postaje najugroženiji elemenat u sistemu čovjek – životna sredina.
48.Црногорац, Ч., Весна, Рајчевић, Милутин Миланковић – Канон осунчавања Земље и
његова примјена на проблем ледених доба(пленарно предавање), Трећи међународни
конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Зборник радова 1, стр. 11 – 17, Удружење
„Здравље за све“, Бањалука, 10 – 13.септембар 2009.
Милутин Миланковић (1879 – 1958), широм свијета уважавани научник и академик,
познат је , између осталог, и по теорији ледених доба (календар ледених доба), теорији
која повезује варијације орбите наше планете и дугорочне климатске промјене.Ова
теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси а он је аутор и првог календара
леденог доба. Вриједност његових астрономских метода се подудара са резултатима
геолошких метода (Пенк – Брикнерове методе) и показује значајан тријумф научне
мисли: различитим путем до сличног резултата.
49. Црногорац, Ч., Весна, Рајчевић, Милутин Миланковић – Канон осунчавања Земље и
његова примјена на проблем ледених доба (коначна верзија), Научни скуп „Милутин
Миланковић у свом и нашем времену“, АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, НАУЧНИ СКУПОВИ, Књига XVIII, ОДЈЕЉЕЊЕ ПРИРОДНО –
МАТЕМАТИЧКИХ И ТЕХНИЧКИХ НАУКА, Књига 13, Бања Лука 2010.
50. Црногорац Ч., Пешевић,Душица, Географски омотач, одрживи развој и животна средина,
Међународни научни скуп: „Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља“,
Зборник радова, стр.463 – 468.,Универзитет у Београду – Географски факултет,
Дивчибаре, 29 – 30. октобар 2009.
Географија, као наука, проучава међусобне односе природних и друштвених фактора на
Земљи, прати и објашњава појаве и процесе нарушавања квалитета географског омотача,
јасно указује на путеве (начине) разјашњења тешкоћа везаних за све већу угроженост
животне средине. Као наука која дијелом партиципира у систему природних наука а
дијелом у систему друштвених наука, географија је суштински предодређена за
вишедимензионално и диверзификовано сагледавање заштите и унапређења квалитета
животне средине.
Географском омотачу, комплексном омотачу Земље, су својствени: цјеловитост,
условљена непрекидном размјеном материје и енергије између његових саставних
дијелова, постојање кружења материје и енергије, неравномјерност развоја у простору и
времену и континуитет развоја. Има три агрегатна стања, јединствена је, уникална и
непоновљива сфера у цијелом Сунчевом систему. За сада нема познату аналогију у
истраженом дијелу васионе. Из тих разлога принуђени смо што детаљније упознати
функционисање нашег планетарног система, његових закона и закономјерности, јер само
на тај начин хумана популација ће бити у стању да се адаптира природним и
антропогеним процесима до границе које неће нарушавати квалитет животне средине.
51. Pešević,Dušica, Crnogorac, Č., Osnovne karakteristike sistema upravljanja komunalnim
otpadom u Republici Srpskoj, Međunarodna konferencija „Upravljanju opasnim i neopasnim
1 Matović M., (1997), Životna sredina, Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac; Đukić P., Pavlovski M., (1999),
Ekologija i društvo, EKOCENTAR, Beograd.
24

otpadom u regiji“, Zbornik radova, str.318 – 324, Federalno ministarstvo okoliša i turizma
FBiH, Zenica, 11.02. – 13.02. 2010.
Otpad predstavlja jedan od prioritetnih problema zaštite životne sredine, ne samo na prostoru
Republike Srpske, nego i države Bosne i Hercegovine. Problemi pri upravljanju otpadom
potiču, između ostalog, iz dosadašnjeg odnosa države/društva prema otpadu i načinu
upravljanja, pri čemu je bilo evidentno pomanjkanje pravnih propisa, ali i odsustvo ekonomskih
mjera. Čvrsti otpad u Republici Srpskoj se, uglavnom, ne selektuje. Sastoji se, zapravo, od svih
komponenti nastalog otpada, uključujući komercijalni, industrijski i medicinski otpad.
Heterogena masa se odlaže na lokalne deponije, pri čemu je većina tih deponija neadekvatno
locirana i tehnički neopremljena.Ovakvo stanje „upravljanja“ otpadom, bez adekvatnog
zbrinjavanja i adekvatne selekcije materijalnih i energetskih potencijala otpada za potrebe
privrede (reciklaža), u svakom slučaju prijeti još drastičnijem zagađivanju atmosferskog,
hidrosfernog i pedološkog kompleksa u Bosni i Hercegovini.
52. Црногорац, Ч., Рајчевић В., Пешевић Д., Алтернативна енергија у Републици Српској
(пленаро предавање),Четврти међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“,
Зборник радова I, стр. 13 – 26, Бањалука, 08.09. – 10.09.2011. године .
Најкраћа дефиниција енергије дефинише физичу величину која подразумијева
способност тијела да се крећу и узајамно дјелују. За данашњу хуману популацију
енергија је далеко комплекснији и термин и појам, који у суштини одражава чињеницу да
још увијек нисмо свјесни како да обезбједимо одржив опстанак на планети коју
насељавамо. Свједоцимо смо антропогеног пресинга на животну средину: раст хумане
популације, све веће потребе коришћења природних ресурса и све бржи нестанак
природних ресурса. Према неким релевантним моделима, почетак ХХIII вијека би
дефинисао потрошњу енергије на нивоу који води ка нефункционалности геолошких
резерви фосилних горива које су утврђене на глобалном нивоу, а то би у суштини
значило глобални неуравнотежени процес са несагледивим посљедицама по привреду
наше планете, али и по егзистенцију хумане популације.
53. Рајчевић, В., Црногорац, Ч., (2011) Утицај малих хидроелектрана у планирању простора и
одрживом развоју – примјер ријеке Врбање, Трећи конгрес српских географа, Зборник
радова, Бања Лука, 12-13. октобар 2011. године, стр. 779 – 788.
Мале хидроелектране (МХЕ) и мале акумулације (МА), за разлику од средњих и
великих, много се складније уклапају у просторне планове различитих нивоа. Међутим,
врло често имају и низ негативних утицаја на животну средину и географски простор.
Узимајући у обзир специфична својства сваког појединачног водотока у одређеном
ријечном систему, затим врсту, обим и форму будућег/могућег коришћења водног
потенцијала у оквиру пројекта реализације МХЕ, тешко је предвидјети утицај(е) те
МХЕ на одређени простор. У Републици Српској питање изградње МХЕ се углавном
покушава рјешити путем концесија. За ријеку Врбању Влада Републике Српске је издала
18 концесија, од којих је реализована само једна. Главне баријере при изградњи МХЕ су:
административне, друштвене, техничке, финансијске, институционалне, законодавне,
енвиронменталне и еколошке.
54. Црногорац, Ч., Рајчевић, В: (2012): Проблеми дефинисања појмова из области животне
средине и дефиниције животне средине, Зборник радова међународног научног скупа:
Проблеми и изазови савремене географске науке и наставе, Географски факултет
Универзитета у Београду, Београд, стр. 441 - 448.
Наука о животној средини релативно је нова мултидисциплинарна и
генералистичка наука. О предмету њеног проучавања не постоји општа сагласност, као
што не постоји ни терминолошка сагласност око назива ове младе научне дисциплине.
Истовремено, због чињенице да о појму средине у науци не постоји сагласност, врло
25

тешко се прихвата дистинкција између термина и појмова географска средина, природна
средина, животна средина, радна средина, човјекова средина и др. То доводи до
контраверзности око дефинисања науке о животној средини, тако да се још увијек код
неких аутора, првенствено еколога, оспорава њено мјесто у систему природних и
друштвених наука.
55. Crnogorac, Č., Rajčević, V. (2012): Vodni resursi Republike Srpske i klimatske promjene, Peti
međunarodni kongres „Ekologija, zdravlje, rad, sport“, Banja Luka, 06 – 09.09. 2012., Zbornik
I, str. 99 – 122.
Voda je uvijek predstavljala, a i danas predstavlja elementarnu vrijednost, potrebu i
bitan dio prirodnog potencijala, sa jedne strane, a sa druge resurs, koji značajno utiče na
budućnost ili čak mogućnost nestanka pojedinih civilizacija. Istorijske činjenice nestanka
mnogih civilizacija i pokazatelji da je osnovni razlog njihovog nestanka bila voda, nameću
potrebu da se ovom problemu posveti odgovarajuća naučna pažnja. O značaju vode može se
vidjeti iz jednog citata UN za javnost, koji ukazuje na sljedeće: „Razvoj, procvat i nazadovanje
civilizacija su bili u direktnoj zavisnosti od mudrosti korištenja njihovih raspoloživih vodnih
resursa“ (Civilizations have developed, florished and declined in direct relationship to the
adequacy and wise use of their water resources - UN: Manual of standards and criteria for
planning water resources projects, Water resources series no. 28). S druge strane, klima je jedna
od najznačajnijih makrokomponenata geografske sredine. Bilo koji obim promjene klime na
nekom geografskom prostoru neminovno uslovljava veće ili manje promjene ostalih
komponenata prirodnog i kulturnog landšafta.
56. Црногорац,Ч., Рајчевић, В. (2013): Ријечни ресурси Републике Српске и хидроенергетски
потенцијал као обновљив извор енергије, Научни скуп са међународним учешћем
„Српски етнонационални простор - геопросторне детерминанте, геополитички,
историјски, етнодемографски, културолошки, економски, социјално – географски,
насеобински и регионално – географски процеси и проблеми развоја, вредновање и
заштита природне средине и природних потенцијала“, Бања Лука, 23 – 26. мај 2013.
године, ...............................
У узајамне односе с природном средином човјек не улази као биолошка јединка, већ као дио
друштвене заједнице. Процес размјене материје између природне средине и друштва је
историјска категорија, која је одређена развојем производних снага и односа. Одговарајућа
структура размјене материја у циклусу природа – друштво – природа примијењена је ради
задовољења свих материјално-културних потреба друштва. Поред основне биолошке гране -
кружења материје у природи, с развојем хумане популације, формирана је специфична
друштвена карика у ланцу општег кружења материје на Земљи. Изучавање те карике у
укупном природном окружењу материје и енергије мора се заснивати на познавању основних
закона развоја и размјештаја друштвене производње, карактеристика социјално–економске
структуре, тенденција научно–техничког прогреса у условима природноисторијске основе
размјене материје у наведеном циклусу. Брзи пораст коришћења природне средине и
усложњавања њене структуре довело је у неким подручјима, посебно код водних ресурса, до
велике измјенљивости. Природно уравнотожење обима размјене материје између природе и
друштва може се постићи једино рационалним коришћењем природних ресурса. Водени/водни
ресурси, које чине воде ријека, канала, мора, океана, језера, као и подземне воде, односно све
воде погодне за коришћење чине значајан потенцијал у привреди сваке земље. Ријечни
ресурс(и) Републике Српске су значајан ослонац њеног будућег развоја.
57. Crnogorac, Č., Dekić, R., Rajčević, V., Lolić, S. (2013): Sliv Crne rijeke – hidrološka i
ekološka istraživanja, Naučni skup sa međunarodnim učešćem „Srpski etnonacionalni prostor -
geoprostorne determinante, geopolitički, istorijski, etnodemografski, kulturološki, ekonomski,
socijalno – geografski, naseobinski i regionalno – geografski procesi i problemi razvoja,
26

vrednovanje i zaštita prirodne sredine i prirodnih potencijala“, Banja Luka, 23 – 26. maj 2013.
godine, ...............................
Riječni slivovi na teritoriji Republike Srpske dio su slivova koji se, uglavnom, prostiru izvan
entitetskih granica, pa čak i izvan granica državnih granica Bosne i Hercegovine. Malo je autohtonih
slivova unutar prostora Republike Srpske, a od najznačajnijih su slivovi Vrbanje, Velike Usore i
Ukrine. Sliv Crne rijeke, koja pripada riječnoj mreži opštine Mrkonjić Grad, spada u manje autohtone
slivove i pripada slivu rijeke Vrbasa. Na formiranje riječne mreže na području opštine Mrkonjić Grad,
determinirajući uticaj su imali geomorfološka svojstva, petrografska podloga i klimatska svojstva na
ovom geografskom prostoru. Možemo izdvojiti uslovno dvije hidrografske jedinice: sliv Vrbasa (oko
85% površine opštine) i sliv Sane (oko 15% površine opštine), pri čemu su Vrbas i Sana rubni tokovi
na području opštine. Sa aspekta zagađivanja riječnog kompleksa opštine Mrkonjić Grad značajan je
uticaj Crne rijeke, prvenstveno na kvalitet vode akumulacije Bočac. Crna rijeka je najznačajniji
jedinstven vodotok na području naselja i opštine Mrkonjić Grada, ali je i najzagađeniji hidrografski
objekat ovog prostora.
58. Црногорац, Ч., Рајчевић, В., Лолић, С., Декић, Р. (2013): Врсте и извори загађења ријеке
Врбас, Шести међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Зборник радова 1,
Бања Лука, 05 – 08.09.2013. године, Зборник радова 1, стр. 60 – 83.
Један од најактуелнијих и најакутнијих изазова за хуману популацију наше планете је све
израженије загађење хидросферног комплекса. Свјесни смо чињенице да будућност нашег
опстанка зависи од количине и квалитета воде којом ћемо у наредном периоду располагати.
„Проблем воде“ је све више наглашен. Тај проблем још увијек није резултат дефицита воде у
систему кружења воде у природи (природни хидролошки циклус), већ у могућности коришћења
квалитетне воде („употребљива вода“). Квалитет и физичко – хемијско својство воде у природи
и урбаној средини зависи од низа физиогених и антропогених извора. Стога су бројне ријеке и
њихови сливови од великог значаја за живот људи, од водоснабдијевања до наводњавања, а то је
разлог да посједују добра хигијенска својства и све елементе здравствене безбједности. Један од
значајнијих водотока на географском простору Републике Српске и Босне и Херцеговине је
ријека Врбас, десна притока Саве. То је транзитни ток чије је извориште на Зец планини, на
југоистоку масива планине Вранице, у чијем се сливу налазе бројна градска и сеоска насеља са
директним испуштањем комуналних вода у ријечна корита, индустријски објекти са
индустријским отпадним водама, три ХЕ у сливу које условљавају еутрофикацију тих
акумулација и др. Из тих разлога одлучили смо се за континуирано узорковање ријеке у урбаном
простору Бањалуке и повремена узорковања важнијих притока Врбаса у Републици Српској.
59. Милинковић, С., Црногорац, Ч. (2013): Туристички ресурси Бање Врућице – стање и
перспективе развоја, Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање,
наука и пракса: развој, стање, перспективе“, Ивањица, 5 – 7. XII '13,.........................
Савремено друштво и туризам су две уско повезане и условљене категорије које имају своју
прошлост, садашњост и будућност. Својом масовношћу и високим степеном мултипликације,
туризам задире у многе елементе живота, друштвене и привредне стварности. Због тога је уско
повезан са областима економије, законодавства, просторног планирања, урбанизма,
инвестиционог улагања, заштите животне средине, образовања кадрова, сарадње институција
држава и народа. Овај рaд садржи опис актуелних туристичких ресурса и потенцијала Бање
Врућице, оцену и критику постојећег стања, као и предлоге и визије будуће позиције Бање
Врућице на туристичком тржишту
60. Милинковић, С., Црногорац, Ч. (2013): Бања Слатина – стварност и перспективе развоја,
Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање, наука и пракса: развој,
стање, перспективе“, Ивањица, 5 – 7. XII '13,.........................
Период након Другог светског рата карактерише наглу експанзију готово свих видова
туристичких кретања.Туристичко тржиште је достигло огромне размере, са све израженијом
27

конкуренцијом међу носиоцима понуде. Учешће од десет посто у укупном светском бруто
друштвеном производу, са више од 250 милиона запослених, указује на интергрански сектор
привреде са широким пољем међусобне размене. Бања Слатина (општина Лакташи) је, за
разлику од поменутих трендова свој туристички процват имала у периоду пре Другог светског
рата. Након тога, постижу се минимални резултати, да би почетак XXI века дочекала са
неупоредиво скромнијом рецептивном базом у поређењу са периодом од седамдесет година
раније. Овај рад, поред презентације туристичких мотива Бање Слатине и оцене постојећег
стања, има за циљ да укаже на неоправданост тренутне позиције Бање Слатине на туристичком
тржишту Републике Српске, у првом реду указујући на изузетан туристичко-географски
положај.
61. Рајчевић, В., Црногорац, Ч. (2014): Хидрогеотермални потенцијали у функцији
обновљиве енергије у Републици Српској, ГЛАСНИК, Свеска 17, Географско друштво
Републике Српске, Бања Лука, стр. 121 – 150.
Ниво савремене технологије омогућава да се данас искоришћавају појаве водних тијела
као што су извори топле воде/водене паре. На многим локацијама, код бушења бунара
(вјештачких извора топле воде) примјењује се и технологија као при проспекцији нафте. Низ је
локација у свијету гдје се топли извори користе код снабдијевања насеља, али и објеката
различите намјене. На географском простору Републике Српске честе су појаве љековитих
минералних, термалних и термоминералних вода. Основни проблем валоризације извора топле
воде у Републици Српској је у чињеници што изучавани извори у бањама имају температуре
воде, углавном, између 20 – 42 о С. Изузетак је Бања Дворови са температуром од око 76 о С.
Позната је чињеница да се већина подземних стијена на дубини од 6 – 10000 m налазе у појасу
литосфере гдје су температуре око 300 о С . У случају контакта ових стијена са водом која је
идеална геокомпонента, хумана цивилизација располагала би са огромним бројем извора
топлоте. Нажалост, ни у XXI вијеку није пронађена адекватна технологија. Другим ријечима,
истраживања путем дубоких бушотина су екстремно скупа, а за сиромашне земље су још дуго
времена неизвјесна.
62. Crnogorac, Č., Rajčević, V., Trbić, G. (2014): The influence of the water regime on the water
quality of the rivers in urban areas, IGU Regional Conference, IGU 2014 Book of Abstracts –
IGU2014-0731, Kraków, Poland.
River regimes are regular changes of water level, volumetric flow rate and water velocity in rivers
within a certain time frame. These parameters represent the result of the manner of feeding water to
rivers, and it is on their values that the results of physicochemical, bacteriological and biological
analyses depend on. Water quality in nature depends on a range of factors, and there is a range of
sources of geogenic origin that can lead to water quality disorders. When it comes to water quality in
urban areas, however, anthropogenic influences are the dominant ones, and the valorization of
utilization and use of rivers in urban areas depends on river water quality. This especially refers to
water supply for population and economy, traffic development, irrigation, tourism and recreation, etc.
The topic of our research was the Vrbas River flow in the urban area of the City of Banja Luka in 2013.
The samples for physicochemical and microbiological analysis were taken monthly in the narrow urban
area of Banja Luka. Systemic researches give us the opportunity to timely observe and eliminate the
problems in the field of water intake, water processing and water control, tourist arrangements,
recreational activities etc.
28

The samples were put into sterile containers under aseptic conditions according to the rules of the
procedure. Water temperature, dissolved oxygen concentration, saturation, pH value, electrical
conductivity and turbidity were measured on the spot.
63. Црногорац, Ч., Рајчевић, В. (2014): МХЕ у Републици Српској – стање, просторно – планска
рјешења, с освртом на мјесто и улогу у животној средини, Зборник Академије наука и
умјетности Републике Српске, Одјељење природно – математичких и техничких наука, Бања
Лука .........................., стр. ...........................................
Значај енергије и енергената је данас глобални проблем, који подразумијева енергетске
ресурсе, њихову потрошњу, али и безбједност енергетске инфраструктуре и енергетских
система. Када су у питању доступност и коришћења појединих извора енергије у савременом
свијету, основну улогу у остварењу тих циљева има и процјена утицаја појединих енергената на
животну средину. Из тог разлога данас је појачано интересовање за обновљиве изворе енергије:
енергију вјетра, соларну енергију, биомасу и отпад, геотермалну енергију и хидроенергију. У
Републици Српској, на почетку XXI вијека, актуелна је изградња хидроелектрана, а доминантан
је велики број концесија (око 150) за изградњу малих и микро хидроелектрана (МХЕ). Основна
намјена МХЕ је производња електричне енергије, али њихов полифункционални значај јасно се
валоризује у концептима водоснабдијевања, наводњавања, развоја пољопривреде, рибогојства,
рекреације и туризма. Но, да би се приступило изградњи појединих МХЕ потребно је
дефинисати основни приступ кроз „Студију утицаја на животну средину“, који подразумијева
усаглашавање циљева развоја, односно држиви развој. То подразумијева и усаглашавање
захтјева за оптимално коришћење простора, што подразумијева примјену ГЕМС система (GEMS
– Global Environment Monitoring System).
Књиге и уџбеници
1. Црногорац, Ч. (2005): Слив Велике Усоре – хидролошко-геоморфолошке
карактеристике, Природно – математички факултет, Бањалука
2. Црногорац,Ч., Пецељ, М. (2000): Уџбеник: Географија за I разред гимназије, Завод за
уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево
3 Црногорац,Ч., Тошић, Д., Грчић, М., Гњато, Р. (2002): Географија за први разред
средњих стручних школа, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске,
Источно Сарајево
4. Тошић, Р., Црногорац, Ч. (2005): Практикум из хидрологије (I – Потамологија),
Географско друштво Републике Српске, Бањалука
5. Црногорац, Ч. (2005): Географске основе заштите животне средине, Природно –
математички факултет, Бањалука
6. Бабић,Весна, Црногорац, Ч. (2006): Практикум из хидрологије (II – Лимнологија и
океанологија), Географско друштво Републике Српске, Бањалука
7. Црногорац, Ч., Тошић, Р (2007): Географија за први разред средњих стручних школа,
Завод за уџбенике и наставна средства републике Српске, Источно Сарајево
8. Црногорац,Ч., Трбић,Г., Јевтић Сибела (2008): Географија за 9. разред основне школе,
Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево
9. Црногорац,Ч., Трбић,Г., Јевтић Сибела (2008): Радна свеска – Географија за 9. разред
основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево
10. Црногорац, Б. Ч. (2010) Хидрологија I – подземне воде, „ARTPRINT“, Бањалука
29

11. Рајчевић, В., Црногорац Б.Ч. (2011): Ријека Врбања – физиогена својства слива и
ријечног система, „ARTPRINT“, Бањалука
12. Црногорац, Ч. et.al. (2012): Слив Турјанице (Физичко – географска и еколошка
истраживања), „ARTPRINT“ – Бањалука, Географско друштво Републике Српске, Бања
Лука
13. Црногорац, Ч., Спахић, М. (2012): Основи геоекологије, „АРТПРИНТ“, Бања Лука.
14. Црногорац,Ч., Трбић,Г., Јевтић Сибела (2013): Радна свеска – Географија за 9. разред
основне школе, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д. Источно Ново
Сарајево
15. Црногорац,Ч., Трбић,Г., Јевтић Сибела (2013): Уџбеник: Географија за 9. разред
основне школе, ЈП „Завод за уџбенике и наставна средства“, а.д. Источно Ново
Сарајево
16. Crnogorac, Č. et al. (2013): Riječna mreža opštine Mrkonjić Grad (fizičkogeografska i
ekološka istraživanja), Geografsko društvo Republike Srpske, Posebna izdanja – 32, Banja
Luka
Б) Стручни радови
1. Црногорац , Ч., et al., Елаборат о друштвено-економској оправданости и
рентабилности изградње Туристичко-рекреативног спортског центра Вучја
планина,Скупштина општине Теслић, 1987.
2. Црногорац,Ч., et al., Пројекција дугорочне стратегије развоја туризма на подручју
општине Теслић, Туристички савез општине Теслић, 1990.
3. Црногорац, Ч., Природне претпоставке очувања и будућег развоја сеоског простора
општине Теслић, Часопис за културу, историју и духовност Дух Српске Усоре, СПКД
Просвјета, бр. 6/7, Теслић, 1998. године (стр. 83-87).
4. Црногорац, Ч., Водопривредни проблеми слива Велике Усоре, ЕРОЗИЈА, стручноинформативни
билтен, бр. 26, Београд, 1999. године (стр. 45-56)
5. Тошић, Р., Црногорац, Ч., Бања Дворови – туристичка валоризација (проблеми и
могућности унапређења здравствено-туристичке понуде), Научно-стручни часопис из
туризма, бр. 4,Нови Сад, 2000. године (стр. 122-125).
6. Црногорац,Ч., Тошић, Р., Перспективе ловног туризма у сливу Велике Усоре,
Међународни научни скуп: Савремене тенденције у туризму (Зборник апстраката),
Нови Сад, 2000.
7. Црногорац, Ч., Неки аспекти могуће искористивости ХЕ потенцијала на географском
простору Босне и Херцеговине, Зборник радова INTERNATIONAL LEAGUE OF
HUMANITS, Сарајево, 2000.
8. Црногорац, Ч., Кривокућа, Д., Заштита брдско-планинског простора Републике Српске
у функцији развоја туризма, Међународни научни скуп: Савремене тенденције у
туризму и хотелијерству 2002, Нови Сад-Сомбор, октобар 2002. год.* (н.р.)
9. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Квалитет површинских вода у Републици Српској у функцији
одрживог туризма, Међународни научни скуп: Савремене тенденције у туризму и
хотелијерству 2002, Нови Сад-Сомбор, октобар 2002. год.
10. Црногорац,. Ч., Кривокућа Д., Генетски инжењеринг и генетски модификовани
организми, Научно-стручно савјетовање агронома Републике Српске , са
међународним учешћем: Нове технологије и едукације у функцији производње хране,
Теслић, 10 – 14. март 2003.
30

11. Црногорац, Ч., Улога научног и универзитетског истраживања животне средине,
Конференција о заштићеним природним подручјима, Италија и Босна и Херцеговина за
очување природе и одрживи развој, Сарајево, 24. и 25. јул 2003.
12. Црногорац, Ч., Геодиверзитет и улога универзитетске науке и наставе – приступ
истраживању животне средине -, Јавна расправа: Биодиверзитет, природно и
културно насљеђе у Босни и Херцеговини, "Босна" – Бањалучки регионални центар,
Бањалука, 18. 09. 2003.
13. Црногорац, Ч., Кривокућа, Душица, Генетски инжењеринг и генетски модификовани
организми, Зборник природно – математичких наука, Двоброј 6 и 7, Година IV,
Књижевна задруга, Бањалука, 2004.
14. Црногорац, Ч., Утицај фактора комуналне хигијене на здравље ученичке популације у
урбаном простору Бањалуке, Зборник сажетака, Тринаести међународни
интердисциплинарни симпозијум : СПОРТ, ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И ЗДРАВЉЕ
МЛАДИХ, Нови Сaд, 6 – 8. октобар 2005. године (ISBN 86-86025-02-1)
15. Црногорац, Ч., Бабић, Весна, Подземне воде – поријекло и њихова улога у балнеологији,
Научни скуп дерматовенеролога Републике Српске, Бања Кулаши, 21 – 23. 10. 2005.
16. Црногорац,Ч., Географски приступ заштити ландшафтног омотача, Прва регионална
конференција о интегративној заштити: КУЛТУРНИ ПЕЈЗАЖ – САВРЕМЕНИ
ПРИСТУП ЗАШТИТИ КУЛТУРНОГ И ПРИРОДНОГ НАСЛЕЂА НА БАЛКАНУ,
Европски центар за мир и развој (ECPD) Универзитета за мир Уједињених нација,
Бањалука, 30.10. – 01.11.2006.
17. Црногорац,Ч.,Рајчевић,Весна, Климатске промјене и Календар леденог доба Милутина
миланковића, „КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ И МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ“, Изложба
поводом 130 година рођења Милутина Миланковића, Савез иноватора Републике
Српске и удружење иноватора Града Бањалука, 15-16. 12. 2009.
В) Научно-популарни радови
Научно-популарни часопис Српске земље и свијет, Географско друштво
Републике Српске, Бањалука
1. Црногорац, Ч., Општина Теслић- нека географска обиљежја; бр.8, 1997.
2. Црногорац, Ч., Бања Лакташи; бр. 9-10, 1997.
3. Црногорац, Ч., Теорије развоја појмова; бр. 11, 1997.
4. Црногорац, Ч., Хидролошки проблеми Републике Српске, бр. 12, 1998.
5. Црногорац, Ч., Лазаревић, Р., Природне катастрофе I, бр. 19, 2001.
6. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Природне катастрофе II, бр. 20, 2001.
7. Црногорац, Ч., Утисци из Финске I,путопис, бр. 20, 2001.
8. Црногорац, Ч., Утисци из Финске II, путопис, бр. 21, 2001.
9. Црногорац, Ч., Тошић, Р., Природне катастрофе III, бр. 23, 2002
Г) Образовни програм Радија Републике Српске - Ризница знања
У периоду октобар 1997. године – септембар 2013. године у оквиру образовног
програма Ризница знања емитовано је преко 400 научно-популарних прилога и
путописа: ријеке, језера, мора, планине, градови, државе, географски процеси, појаве и
необичности.
Д) Учешће на научним скуповима, семинарима и симпозијумима
31

1. Југословенски симпозијум Трансформација брдско-планинских простора
Југославије, Калиновик, 12-14. јун 1991.
2. Научно-стручно савјетовање (са међународним учешћем) Еколошке посљедице
рата у животној средини Теслић, 4-6. јун 1997.
3. Научно савјетовање Српско село данас 97, Теслић, 27. септембар 1997. год.
4. Научни скуп Перспективе и правци развоја географске науке, Брезовица,СР
Југославија, 12-15. новембар 1997.
5. Научни скуп (са међународним учешћем) Република Српска у Дејтонским
границама, Лакташи, мај 1998.
6. Географски семинарСрбија у XXI вијеку, Београд, 15-16. јануар 1999.
7. Научни скуп (са међународним учешћем) Еколошке посљедице рата у животној
средини, Теслић, 3-5. новембар 1999.
8. Међународни научни скуп Савремене тенденције у туризму 2000, Нови Сад,
13-14. октобар 2000.
9. ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА УН О ПРОМЈЕНИ КЛИМЕ И КЈОТО
ПРОТОКОЛ - Права и обавезе Босне и Херцеговине као чланице Конвенције,
Бањалука, фебруар 2001.
10. Скупштина Географског друштва Републике Српске и Географски семинар
Бањалука, мај 2001.
11. EU PHARE Programme Project- Припрема законодавства о животној средини за
Босну и Херцеговину – развојне радионице,фебруар-март-април 2001. Бањалука
12. Међународни научни скуп Савремене тенденције у туризму 2001, Нови Сад,
октобар, 2001.
13. The 5th edition of The Regional Conference of Geography Geographic researches in
the Carpathian-Danube space, Timisoara, 17-19 May 2002.
14. Скупштина Српског географског друштва и Географски семинар, Београд, април
2002. године.
15. Научни скуп Проблеми ревитализације пограничних крајева Југославије и
Републике Српске, Географски факултет, Београд, 2002.
16. Десети интердисциплинарни симпозијум Спорт,физичка активност и здравље
младих, Нови Сад, 2002.
17. Научно-стручно савјетовање агронома републике Српске (са међународним
учешћем), Теслић, 2002.
18. Међународни научни скупСавремене тенденције у туризму и хотелијерству
2002, Нови Сад-Сомбор, октобар 2002.
19. Скупштина Српског географског друштва и Географски семинар, Београд,
фебруар 2003.
20. Научно-стручно савјетовање агронома Републике Српске (са међународним
учешћем) Нове технологије и едукације у функцији производње хране, Теслић,
10-14 март 2003.
21. Други форум (са међународним учешћем) Рурални туризам и одрживи развој
Балкана, Крагујевац, 7-9.мај 2003.
22. Конференција о заштићеним природним подручјима, Италија и Босна и
Херцеговина за Очување природе и одрживи развој, Сарајево, 24-25. јул 2003.
32

23. XI међународни интердисциплинарни симпозијум " Спорт, физичка активност и
здравље младих", Новосадски маратон у сарадњи са Универзитетом у Новом
Саду, Нови Сад, 18 – 20. септембар 2003.
24. Јавна расправа: Биодиверзитет, природно и културно насљеђе у Босни и
Херцеговини, Међународни форум " Босна" – Бањалучки Регионални центар,
Масарикова 9/1, Бањалука, септембар 2003.
25. Симпозијум : Цвијић и Подриње, Географски факултет Београд и Центар за
културу "Вук Караџић", Лозница, 10 – 12. октобар 2003. године
26. Међународни научни скуп: Савремене тенденције у туризму, хотелијерству и
гастрономији 2003., Нови Сад, 22 – 23. октобар 2003.
27. Међународни научни сакуп: Мониторинг квалитета воде у басену ријеке Саве,
Бањалука, 07.новембар 2003. год.,Републички хидрометеоролошки завод
Републике Српске и JICA.
28. Тhe International conference: Physical education, sport, research at the universities,
Bratislava - Slovakia, 13. – 14. 11. 2003., Faculty of Mechanical Engineering STU,
Departmen of Physical Education.
29. Дванаести међународни интердисциплинарни симпозијум: Екологија, спорт,
физичка активност и здравље младих, Универзитет у Новом Саду, Новосадски
маратон, Нови Сад, 7 – 9. октобар 2004.
30. Семинар „Властита поцјена за израду приједлога пројекта за припрему Првог
националног извјештаја Босне и Херцеговине за Оквирну конвецију Ун о
промјени климе – UNFCCC“ , Бањалука, 23. децембар 2004. године,
Секретаријат за климатске промјене Босне и Херцеговине, Урбанистички завод
Републике Српске а.д., Бањалука.
31. Панел дискусија: ПОЛИТИКА ОКОЛИНСКОГ УПРАВЉАЊА У БиХ (Политика
управљања животном средином у Бих), RANSMO (Развој националног система
за мониторинг околиша/животне средине), Привредна/господарска комора
Федерације БиХ, 09. фебруар 2005. године, Сарајево.
32. Научно – стручно савјетовање агронома Републике Српске: ПОЉОПРИВРЕДА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КАО САСТАВНИ ДИО ЕВРОПСКИХ
ИНТЕГРАЦИОНИХ ПРОЦЕСА, Јахорина, 28 – 31. март. 2005. године.
33. Симпозијум: Животна средина ка Европи (Environment for Europe), Савез
хемичара и технолога Србије, Привредна комора Србије и Секретаријат за
заштиту животне средине града Београда, Београд, 5 – 8. јун 2005.
34. Тринаести међународни интердисциплинарни симпозијум, СПОРТ, ФИЗИЧКА
АКТИВНОСТ И ЗДРАВЉЕ МЛАДИХ, Нови Сад, 6 – 8. октобар 2005. године
(13 th International Interdisciplinary Symposium : SPORT, PHYSICAL ACTIVITIES
AND HEALTH OF YOUTH, Novi Sad, 6-8. oktobar 2005. godine).
35. Научни скуп дерматовенеролога Републике Српске, Бања Кулаши, 21 – 23. 10.
2005.
36. Јавна расправа : ПРИБЛИЖАВАЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЕВРОПСКОЈ
УНИЈИ, Међународни форум „Босна“ – Бањалучки регионални центар,
Бањалука, 25. октобар 2005.
37. Јавна расправа: ЗАШТИТА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА СТАНОВНИШТВА,
Међународни форум „Босна“ – Бањалучки регионални центар, Бањалука, 29.
новембар 2005.
38. Јавна расправа: ЖИВЈЕТИ У СКЛАДУ СА ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ, CARDS
пројекат, Природно – математички факултет, Бањалука, 13. март 2006. године.
33

39. Научно – стручно савјетовање агронома Републике Српске: ПРОИЗВОДЊА
ХРАНЕ У УСЛОВИМА ЕВРОПСКЕ ЗАКОНСКЕ РЕГУЛАТИВЕ, Теслић, 13 –
16. март 2006.
40. Научни скуп „Вода и култура“, скуп оводом 22. марта Свјетског дана вода,
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске,
Министарство ПШВ Федерације БиХ, Јахорина, 22. март 2006.
41. Прва научно – стручна конференција са међународним учешћем: „ЗАШТИТА
ВАЗДУХА И ЗДРАВЉЕ“, Институт заштите, екологије и информатике,
Бањалука, 20 – 21. април 2006.
42. BOSNA FORUM INTERNATIONAL – бањалучки регионални центар – круг
конференција (француско-босански дијалог): „Босна и Херцеговина, критичко
огледало европског идентитета“, Joël Roman & Ђорђе Чекрлија, Филозофски
факултет Бањалука, 02.06.2006. године, Бањалука.
43. Први међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Бањалука, 08 – 11.
јун 2006.
44. Први конгрес српских географа, Сокобања, 19 – 22. октобар 2006.
45. Прва регионална конференција о интегративној заштити: Културни пејзаж –
савремени приступ заштити културног и привредног наслеђа на Балкану,
Европски центар за мир и развој (ECPD) Универзитета за мир Уједињених
нација – Београд, Бањалука, 30.10. – 01. 11. 2006.
46. WUSaustria – CDP+ /Course development program / - Развој курикулума и увођење
ECTS, Бањалука, 22 – 23 новембар 2006.
47. Међународни научни скуп: Србија и Република Српска у регионалним и
глобалним процесима, Требиње, 07-09. јун 2007.
48. Конференција „Консултације предсједника Републике Српске и предсједника
Владе Републике Српске око концепта развоја електроенергетског сектора
Републике Српске“, Мраковица – Козара, 20.08.2007. године.
49. Друштво за заштиту биља у БиХ, Савјет за борбу против амброзије у БиХ,
Округли сто, „Проблем амброзије у бањалучкој регији и могућности за њено
сузбијање“, Клинички центар Бањалука, 27.08.2007. године.
50. Студија: РУРАЛНИ ИНТЕГРАЛНИ РАЗВОЈ НА ПОДРУЧЈУ КАЊОНА ВРБАС
И ПЛАТОА МАЊАЧЕ – Први радни састанак, Градска развојна агенција града -
Бања Лука, Урбанистички завод Републике Српске а.д. – Бањалука, Крупа на
Врбасу, 05. октобар 2007. године (www.iu-rs.com).
51. Стручна презентација: ПРОЈЕКАТ ТУРИСТИЧКЕ СИГНАЛИЗАЦИЈЕ НА
ПОДРУЧЈУ ГРАДА БАЊАЛУКА, Одјељење за комуналне и стамбене послове и
послове саобраћаја Града Бања Лука, Бањалука,17.03.2008. године
(www.banjaluka.rs.ba)
52. Свјетски дан вода – 22. март (INTERNATIONAL YEAR OF SANITATION 2008),
Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Сарајево,
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске,
Агенција за водно подручје Јадранског мора Мостар, Агенција за водно подручје
ријеке Саве Сарајево, Дирекција за воде Републике Српске Бијељина, Мостар,
20. март 2008. године.
53. REGIONAL PROCESS OF THE 5 th WORLD WATER FORUM, „ Managing and
Protecting Water Resources and Their Supply Systems to Meet Human and
Environmental Needs“, 16-17 April 2008, Sarajevo.
54. „ Милутин Миланковић – ПУТНИК КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ“, Промоција
књиге „Раздор обрађених њива“ – Есеј о Миланковићу, Аутора др Влада
34

Милићевића, Академија наука и умјетности Републике Српске, Удружење
грађана „Милутин Миланковић“ Београд, Бањалука, 29.05.2008.
55. Други међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Удружење
„Здравље за све“ – Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци,
25 – 28.06. 2008. године, Бањалука
56. Научно-стручни скуп са међународним учешћем „Савремене технологије за
одрживи развој градова“, Институт заштите, екологије и информатике Бањалука,
14-15. новембар 2008. године, Бањалука.
57. Научни скуп „ Савремени демографски и социоекономски процеси и проблеми у
Републици Српској“, ЦЕНТАР ЗА ДЕМОГРАФСКА ИСТРАЖИВАЊА (CDI) –
Бањалука, 15.новембар 2008. године, Бањалука.
58. Научни симпозијум „Друштвена улога и статус географије у Републици Српској
и окружењу“, Географско друштво Републике Српске, 30 – 31. јануар. 2009.
године, Бањалука.
59. Радионица „Мале хидроелектране у Републици Српској“, Влада Републике
Српске, Министарство индустрије, енергетике и рударства и IFC –International
Finance Corporation, 11. март 2009. год., Бањалука.
60. ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ ГЕОГРАФСКИ ЗНАНСТВЕНИ СИМПОЗИЈ,
„Трансформација руралног подручја у увјетима транзиције и инегрирања у
Еуропску Унију“, Свеучилиште у Мостару – Факултет природословно –
математичких и одгојних знаности, Географско друштво Херцеговине и
Федерално министарство околиша и туризма, Купрес, 7 – 10. мај 2009.
61. Међународни научни скуп „ Интердисциплинарност и јединство савремене
науке“, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 22 – 24.
мај 2009.
62. Научно – стручни скуп са међународним учешћем: ЗАШТИТА И ЗДРАВЉЕ НА
РАДУ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, Институт заштите, екологије и
информатике, Бањалука, 24 – 26.јун 2009.
63. I Научна конференција са међународним учешћем: ЕКОЛОШКА БЕЗБЈЕДНОСТ
У ПОСТМОДЕРНОМ АМБИЈЕНТУ, Паневропски универзитет „APEIRON“,
Бањалука, 26 – 27. јун 2009.
64. Трећи међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Удружење
„Здравље за све“, Бањалука, 10 – 13. септембар 2009.
65. Научни скуп „Милутин Миланковић у свом и нашем времену“, Академија наука
и умјетности Републике Српске, Бањалука, 7-8. октобар 2009.
66. Међународни научни скуп : „Територијални аспекти развоја Србије и суседних
земаља“, Универзитет у Београду – Географски факултет, Дивчибаре, 29 – 30.
октобар 2009.
67. Отварање изложбе поводом 130 година рођења Милутина Миланковића, Савез
иноватора Републике Српске и удружење иноватора Града Бањалуке, Бањалука,
15.12.2009.
68. Међународна конференција: Управљање опасним и неопасним отпадом у регији,
Федерално министарство околиша и туризма, Влада Федерације Босне и
Херцеговине, Зеница, 11.02 – 13.02. 2010. године.
69. Четврти међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Удружење
„Здравље за све“ , Бањалука, 08 – 10.09.2011. године.
70. Трећи конгрес српских географа, Географско друштво Републике Српске,
Географски факултет Универзитета у Београду, Бања Лука, 12 -13. октобар 2011.
године.
35

71. Међународни научни скуп: Проблеми и изазови савремене географске науке и
наставе, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012. године.
72. Пети међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Бања Лука, 06 – 09.
09. 2012. године.
73. Научни скуп са међународним учешћем „Српски етнонационални простор -
геопросторне детерминанте, геополитички, историјски, етнодемографски,
културолошки, економски, социјално – географски, насеобински и регионално –
географски процеси и проблеми развоја, вредновање и заштита природне
средине и природних потенцијала“, Географско друштво Републике Српске,
Бања Лука, 23 – 26. мај 2013. године.
74. Прва радионица у оквиру пројекта „Одрживо интегрално управљање
међународним ријечним коридорима у земљама Југоисточне Европе – SEE
RIVER“, Институт за хидротехнику ГФ у Сарајеву, Мостар, 07. јун 2013. године.
75. Шести међународни конгрес „Екологија, здравље, рад, спорт“, Бања Лука, 05 –
08.09.2013. године.
76. Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање, наука и
пракса: развој, стање, перспективе“, Универзитет у Београду – Географски
факултет, Ивањица, 05 – 07. децембар 2013. године.
77. Свјетски дан потрошача, радионица „Искористи своје право – информиши се“,
Средњошколски центар „Љубиша Младеновић“, Бања Лука, 13-14.03.2014.
године.
78. Симпозијум ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ЖИВОТНА СРЕДИНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Академија наука и умјетности Републике Српске,
Одјељење природно – математичких наука,Одбор за животну средину,
просторно планирање и одрживи развој, бања Лука, 03. октобар 2014. године.
Научно – истраживачки пројекти
1. Црногорац,Ч., Вујачић, М., : Инжињерскогеолошке карактеристике подручја
горњег тока ријеке Сане као основ за програмирање хидроелектрана, Бањалука,
јул 2004. године; координатор пројекта.
2. Црногорац, Ч., Аутор: „Активирање туристичких ресурса сјеверозападне Босне“
(GEOGRAPHIC SOCIETY OF THE REPUBLIC OF SRPSKA: PARTNERS OF THE
APPLICANT PARTICIPATING IN THE ACTION), Географско друштво Републике
Српске, Бањалука, мај 2005. године; координатор пројекта.
3. Црногорац,Ч., Тошић, Р.: „Ерозиони процеси и продукција наноса аутохтоних
токова Републике Српске, Министарство науке и технологије Републике Српске“,
Бањалука, октобар, 2005. године; координатор пројекта.
4. Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци: „Утицај
климатских промјена на животну средину и одрживи развој Републике Српске“
(Аутор елабората: „Детерминисање утицаја климатских промјена на проблем и
појаву поплава у Републици Српској“), октобар 2009. године; сарадник на
пројекту.
5. Црногорац Чедомир, Природно – математички факултет Универзитета у Бањој
Луци, „Природни потенцијали и деградиране површине слива Турјанице“,
Бањалука, фебруар – децембар 2010. године; координатор пројекта.
6. Црногорац Чедомир, Природно – математички факултет Универзитета у Бањој
Луци, „ Слив ријеке Турјанице – валоризација и заштита водних ресурса слива“,
јун – децембар 2011. године; координатор пројекта.
36

Научно-популарни пројекти
1. Радионица „Human rights – право на здраву животну средину“, сарадник у пројекту
Први циклус: предавања 10.05.2008 – 24.05. 2008 године; теренски рад 12.06.2008.
године: долина ријеке Врбање - Крушево брдо, Дивич, Рјечице (Влашић);
Други циклус – предавања: 17.06. 2008. год; 20.09. 2008. год; 11.10.2008. год.
- теренски рад, 14.10.2008. године: Мањача, Подрашничко поље, Зеленковац, Балкана,
језеро Бочац , сарадник у пројекту.
Рецензије
1.Монографија „Источна Херцеговина – природно туристичке вриједности“,
Географско друштво Републике Српске Посебна издања, књига Х, Бањалука, 2004.
2. Универзитетски приручник: Мирјанић, Д., Гњато, Р., Физика атмосфере,
Географско друштво Републике Српске, Посебна издања, књига XII,
Бањалука,2005.
3. Рецензија пројекта : СРЕДЊОРОЧНИ ПРОГРАМ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА, Бањалука, 10. март 2005. године.
4. Монографија: Тошић, Р., „Ерозија у сливу Укрине“, Географско друштво
Републике Српске, Бањалука, децембар 2005.
5. Монографија „ РЕПУБЛИКА СРПСКА – туристички потенцијали“, Рајко Гњато и
др., Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2005.
6. Рецензија уџбеника ГЕОГРАФИЈА за 6. разред основне школе, аутора Самарџић –
Бањак, Ј.П. ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, ИСТОЧНО
САРАЈЕВО, мај 2007.
7. Монографија „Општина Градишка – однос човјека и природе“, Саша Бабић, ЈУ
Службени Гласник Републике Српске, Бања Лука, децембар 2011.
ДОПРИНОС НАУЧНО – СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ КАДРОВА
1. Чланство у комисији за одбрану докторске дисертације
Тешо Ристић, Климатске основе биљне производње Усорско – укринског краја
Републике Српске, Природно – математички факултет, Бањалука, 2003.
Радислав Тошић, Ерозија у сливу Укрине, Природно – математички факултет,
Бањалука, јануар 2005.
Душица Пешевић , Геопросторна диференцијација животне средине бањалучке
регије у функцији планирања одрживог развоја, Географски факултет, Београд,
новембар 2010.
Бранислав Драшковић: Хидролошке карактеристике сарајевске котлине,
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 2011.
Весна Рајчевић : Слив ријеке Врбање – потамолошка студија, Природно –
математички факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, 22.01.2011. године.
2. Чланство у комисији за одбрану магистарске тезе
Радислав Тошић, Рељеф слива Велике Укрине, Природно – математички факултет,
Бањалука, 2002.
37

Горан Трбић, Лијевче поље – климатске одлике, Природно – математички
факултет, Бањалука, 2003.
Фериха Галијатовић , Географски садржаји у основном образовању у Федерацији
Босне и Херцеговине – Методолошка и садржајна анализа са приједлозима за
осавремењивање, Природно – математички факултет, Бањалука, мај 2005.
Весна Бабић, Туристичка валоризација општине Теслић, Географски факултет
Универзитета у Београду, октобар, 2005.
Новак Ђукић, Крупа на Врбасу – савремене функције, Природно – математички
факултет, Бањалука, 17. јул 2006.
Душица Пешевић, Географски фактори избора локација депонија и центара за
рециклажу комуналног отпада Бањалучке регије, Природно – математички
факултет, Бањалука, 25. јануар 2008.
Јелена Голијанин, Морфографске карактеристике терена Јахорине у функцији
одрживог развоја, Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву,
Катедра за географију, Пале, децембар 2010.
3. Чланство у комисији за одбрану специјалистичких радова
Зоран Божовић, Утицај суше на планирање аграра у сјеверном дијелу Републике
Српске, Природно-математички факултет, Бањалука, 07. јун 2011. године
Дејан Супић, Производња кукуруза у агроеколошким условима Републике Српске
у периоду 2003 – 2007. године, Природно – математички факултет, Бањалука,
01.фебруар. 2011. године
4. МЕНТОРСТВО
Весна Рајчевић: Слив ријеке Врбање – потамолошка студија, докторска
дисертација, Природно – математички факултет, Бања Лука, 22.01.2011. године
Младен Стојановић: Клима Приједора, специјалистички рад, Природно –
математички факултет, Бања Лука, 01. фебруар 2011. године;
Саша Бабић: Основни фактори нарушавања животне средине на подручју општине
Градишка, магистарски рад, Катедра за географију Филозофског факултета
Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 01.09.2011. године.
Саша Милинковић: Природногеографски потенцијали и туристички ресурси Бање
врућице, магистарски рад, Катедра за географију филозофског факултета
Универзитета у Источном Сарајеву, Пале, 11.07.2013. године
СЕРТИФИКАТИ
ČETVRTI MEĐUNARODNI KONGRES „EKOLOGIJA, ZDRAVLJE, RAD, SPORT“,
08.09. – 10.09.2011., 24 BODA KONTINUIRANE EDUKACIJE
PETI MEĐUNARODNI KONGRES „EKOLOGIJA, ZDRAVLJE, RAD, SPORT“,
06.09. – 09.09.2012., 24 BODA KONTINUIRANE EDUKACIJE
Научни скуп са међународним учешћем „Географско образовање, наука и пракса:
развој, стање, перспективе“, поводом 120 година Географског факултета
Универзитета у Београду, Ивањица, 05 – 07. децембар 2013. године.
38