department for preventive conservation national ... - WebSajtovi

nadopunjuju mozaičke podove, u formi fotografije ilifilma. Radoznala publika veoma ceni mogućnost pristupaiza muzejskih kulisa i priliku da crpi veliki broj informacijai tako proširuje znanja.Čuvati zbirke, prenositi znanje i informisati publiku,to je misija onih koji se bave zaštitom arheološkogkulturnog nasleđa u muzejima, ali isto tako, na lokalitetima.Konzervatorske intervencije na arheološkim lokalitetimavariraju u odnosu na samu prirodu iskopavanja,drugim rečima, u odnosu na to da li se radi o zaštićenimili uništenim lokalitetima. U ovom drugom slučaju, jošuvek previše često, na žalost, intervencije su odnose nahitne akcije spasavanja u poslednjem trenutku.Kada očuvanje arheoloških ostataka na gradilištimanije obezbeđeno, »skidanje« mozaika je jedini način dase oni sačuvaju od sigurnog uništenja. Nasuprot tome,tamo gde se očuvanje kulturnog nasleđa poštuje, obezbeđujei uključuje u projekat izgradnje, »skidanje« mozaikapostaje destruktivna metoda, koja prekida vezuizmeđu mozaičkog poda i njegovog originalnog nalazišta.Ponovno zakopavanje može biti način čuvanja; utom slučaju, posle proučavanja, dokumentovanja i konsolidacije,ostaci se pokrivaju prema tačno određenojproceduri (uz upotrebu geotekstila, peska, šljunka, i dr.)Međutim, rešenje koje je zadovoljavajuće na duge stazeje izgradnja arheološke kripte, koja se redovno kontrolišei nadgleda.Na arheološkim lokalitetima koji su sačuvani i otvoreniza publiku, konzervacija in situ ulazi u ukupni programodržavanja i prezentacije. Ostaci, odnosno mozaici,su predmet ekspertize koja doprinosi da se formiraplan akcije. Intervencije su tehničke prirode – čišćenja,konsolidacije, skidanje i ponovno vraćanje mozaika namesto; tretmani se odnose na tessellatum, ali isto tako ina podlogu poda. Razmišljanje je globalno i tiče se problemaprezentacije mozaika u sklopu celine i njegovezaštite od propadanja, uzrokovanog kako klimatskimfaktorima, tako i delovanjem ljudi i životinja.Konzervacija in situ zahteva interdisciplinarnostizmeđu konzervatora, arheologa, arhitekata, političara;odgovornost je na svima. Dobar deo podnih mozaikaje sačuvan pomoću jednostavnih mera zaštite, kojesu više rezultat primene zdravog razuma nego upotrebljenihfinansijskih sredstava. Odstraniti rastinje,zatvoriti manje nedostajuće površine, sprečiti kretanježivotinja, pokriti mozaik tokom jeseni i zime, sve overadnje su upravo radnje koje spasavaju. Zato je obukaekipe za održavanje mozaika na lokalitetima obavezna.;u programima saradnje to predstavlja prioritet zanaš Atelje.Kurs koji smo održali u DIJANA Centru bio je za nasdobra prilika da upoznamo studente i stručnjake, kojisu veoma angažovani i motivisani u zaštiti kulturnihdobara i nadamo se da smo uspeli da im prenesemo deonašeg iskustva. Takođe smo imali priliku da posetimonekoliko muzeja i arheoloških lokaliteta i da upoznamomnoge stručnjake iz oblasti zaštite u Srbiji.Tokom 2004. godine, Maja Franković se vratila u Arl,u naš atelje, da bi nastavila obuku iz oblasti konzervacijei restauracije mozaika, ali i da bi razradila elaborato ponovnoj konzervaciji i prezentaciji mozaika koji pripadajuzbirci Narodnog muzeja u Beogradu. Stekavšinova iskustva, Maja danas počinje rad na ovom projektu.Zbog svih tih susreta i poznanstava, želeli bismo danastavimo saradnju sa DIJANA Centrom.162Analiza stanja u depou Galerije fresakaAnalyse des conditions dans les reserves de la Galerie des fresquessauver d’une destruction certaine. En revanche, quand la préservationdu patrimoine archéologique est respectée, assurée et intégréedans les projets de construction, la dépose peut alors devenirdestructrice, faisant disparaître le lien entre pavement etsite d’origine.Le ré-enfouissement peut être une solution conservatoire ;dans ce cas, après études, documentation et consolidations, lesvestiges sont recouverts selon un protocole précis (utilisation degéotextile, sable, gravier, etc.). Mais la solution la plus satisfaisanteà long terme est la réalisation d’une crypte archéologiquecontrôlée et surveillée.Sur les sites archéologiques préservés et ouverts au public,la conservation in situ entre dans un programme global de maintenanceet de mise en valeur. Les vestiges, dont les mosaïques,font l’objet d’une expertise qui contribue à l’établissement d’unplan d’action. Les interventions sont techniques -nettoyages,consolidations, dépose/repose ; les traitements concernent autantle tessellatum que l’assise même du pavement. Les réflexionssont quant à elles globales et concernent tant les problèmesde présentation des mosaïques que celui du site dans sonensemble et de sa protection contre les dégradations tant humaineset animales que climatiques.La conservation in situ appelle l’interdisciplinarité entre restaurateurs,conservateurs, archéologues, architectes, décideurspolitiques ; et c’est une question de responsabilité de chacun.Bon nombre de pavements ont été sauvés par de simples précautionsrésultant plus du bon sens que de moyens financiers mis enoeuvre. Enlever les mauvaises herbes, boucher les petites lacunes,éviter le passages des animaux, recouvrir lors de la mauvaisesaison, tous ces gestes sont autant de gestes qui sauvent. C’estpourquoi la formation d’équipes de maintenance et d’entretiendes mosaïques sur les sites est primordiale ; elle constitue, pournotre Atelier, une priorité dans nos missions de coopération.Ce cours dispensé au Diana fut pour nous une très belleoccasion de rencontrer des étudiants et des professionnels trèsimpliqués et motivés auxquels nous espérons avoir transmis unpeu de notre expérience. Nous avons aussi eu la chance de visiterplusieurs musées et sites, de rencontrer un grand nombre deprofessionnels serbes.En 2004, Maya Frankovic revenait en stage à Arles, dansnotre atelier où elle a poursuivi sa formation en conservation etrestauration de mosaïques, mais aussi pour développer une étudesur la « dérestauration » et la présentation de mosaïques appartenantaux collections du Musée national de Belgrade. Fortede cette nouvelle expérience, Maya se lance aujourd’hui dans cenouveau projet.C’est fort de ces rencontres que nous souhaitons poursuivrenotre collaboration avec le Diana.