avala resources preseca interval dužine 83,5 m sa 1,28 g/t zlata na ...
avala resources preseca interval dužine 83,5 m sa 1,28 g/t zlata na ... avala resources preseca interval dužine 83,5 m sa 1,28 g/t zlata na ...
- Početno dijamantsko bušenje na prvim ispitivanim lokalitetima ukazalo je na prisustvo mnogobrojnih,širokih, pripovršinskih intervala sa srednje visokim sadržajima zlata (granični sadržaj 0.4 g/t):oKraku Pešter• PEDD001: 83.5m @ 1.28 g/t (od 2.5m)o Uključujući i 19m @ 3.07 g/t (od 21m)• PEDD002: 15m @ 0.57 g/t Au (od 57m) 25m @ 0.52 g/t Au (od 91m) 11m @ 0.96 g/t Au (od 127m) 49m @ 1.23 g/t Au (od 144m)o Uključujući i 26m @ 1.83 g/t (od 154m)• PEDD004: 35m @ 2.08 g/t Au (od 2m)o Uključujući i 9m @ 6.56 g/t (od 13m)- Karlinski tip mineralizacije je interpertiran na osnovu:ooooooKarakteristika sedimentnih stena.Asocijacije elemenata (Au, As, Hg, Tl, S i Sb > Pb-Zn).Visokog odnosa Au:AgSitnozrne prirode mineralizacije zlata i njene veze sa piritom.Brojnih facija hidrotermalnih alteracija uključujući džasperoide i dekarbonatizaciju karbonatnihsedimentnih stena povezanih sa mineralizacijom zlata, kao i proslojke intenzivno izrasedanih tufoznihstena sa visokim sadržajem pirita.Prisustvo mlaĎe faze antimonita, realgara i auripigmenta.- Više područja je preostalo za proveru; nedavno izvršeno dodatno oprobavanje soil sedimenata ukazalo jena prisustvo nove, preko 4.5 km duge zone Strnjak, koja se nalazi u produžetku Umke.- Avala kontroliše 100% novootkrivenih područja u pojasu zlatonosnih sedimentnih stena čija je ukupnapovršina približno 250 km 2 . Ležišta zlata u Republici Srbiji iznose 3% NSR.- Avala namerava da sistematskim bušenjem proveri sva do sada definisana prioritetna područja. PogledatiSlike 1-6 na kraju ovog saopštenja za detaljnije objašnjenje.2/9
2. GEOLOGIJA I TIP MINERALIZACIJE- Mineralizacija zlata u sedimentima, koja se nalazi duž zapadne granice Timočkog magmatskog kompleksa,predstavlja ranije nepoznat tip mineralizacije zlata na području Timoka.- Geološko kartiranje područja sa zlatom u sedimentima sugeriše da je mineralizacija vezana sa kompleksnimgeološkim i strukturnim sekvencama krečnjaka/mermera, kalcijum-silikatnih kornita, biotit-magnetit kornita,monconita (pre rudni Potaj Čuka štok), kalcijum-silikatnih kornita, biotit-magnetitskih kornita, monconita(štok Potoj Čuke), dajkovima diorita, vulkanskih i vulkanoklastičnih stena andezitskog sastava, škriljaca itufoznih sedimentnih stena.- Pojas je jako izrasedan i probijen brojnim kompleksima diorita i monconita, kao i sa njima povezanimtermometamorfnim oreolima, što indicira dovoljno visoku propustljivost sredine i reološki kontrast za kretanjefluida i deponovanje hidrotermalne mineralizacije.- Na području Kraku Pešter do danas su identifikovane prihvatne karbonatne stene zajedno sa prerudnimrasedima. Povišeni sadržaji zlata se nalaze u vezi sa dekarbonatisanim tufoznim sedimentnim stenama kojese preslojavaju sa termalno metamorfisanim laporcima (kalcijum-silikatni korniti) i u brojnim rasedima kojipresecaju monconite i stene iznad njih. Sekvenca bogata klastitima je prekrivena čistim krečnjacima i uvišim strukturnim nivoima navučenim pločama jurskih krečnjaka koji su mogli da formiraju barijere za daljevertikalno kretanje hidrotermalnih fluida.- Anomalno povišeni sadržaji zlata se na području Bigar, po svemu sudeći, nalaze duž raseda koji predstavljakontakt paleozojskih škriljaca i masivnih krečnjaka jurske starosti, kao i u pratećim, uslojenim horizontimaklastita u masivnom krečnjaku.- U površinskim izdancima na području Umke dominira masivan krečnjak, ali je ono što leži ispod njega zasada nepoznato. Stratigrafija i pojava brojnih diorit porfira nagoveštavaju mogućnost da geohemijskaanomalija zlata u zemljištu može biti u vezi sa kontaktnim skarnovima ili metasomatskim tipommineralizacije, ova mogućnost, meĎutim, ne objašnjava adekvatno u prisustvo As-Sb-Hg-Tl anomalije uzemljištu koja se uglavnom vezuje za ležišta “karlinskog tipa” i koja generalno nije vezana zavišetemperaturne skarnove ili metasomatske sisteme.- Ležišta zlata deponovana u sedimentnim stenama u Great Basin-u (SAD), slično ležištima zlata karlinskogtipa, zavise od njihove permeabilnosti. Mineralizacija zlata se iz fluida deponuje u tektoniziranim stenama(Deep Star), ili se nalazi na reološkim granicama poput kontakata kornita i nemetamorfisanih okolnih stena(Betze, Goldstrike), ili se rudonosni rasedi pasivno kreću duž reaktivnih stena (West Leeville i Carlin) i unjima formiraju stratiformno ležište. U ležištima koja su strukturno kontrolisana, zlato će biti fokusirano nauske zone a geohemijski trag uglavnom mali, dok u stratigrafski kontrolisanim ležištima, anomalija zlatamože biti velika a njegova rasprostranjenost nepravilna. Slične osobine su identifikovane i na ciljnompodručju na Kraku Pešteru u pojedinim stratigrafskim jedinicama unutar nedavno definisanih oblasti zlatadeponovanog u sedimentima.- Slika 1 (http://www.avalaresources.com/i/pdf/Figure1a.pdf) pokazuje regionalnu geološku graĎu Timočkogmagmatskog kompleksa i područja zlatonosnih sedimenata zajedno sa istražnim prostorima Avale.3/9
- Page 1: AVALA RESOURCES PRESECA INTERVAL DU
- Page 5 and 6: - Pregled iz svakog područja uklju
- Page 7 and 8: 6. DISKUSIJA- Glavni deo oblasti sa
2. GEOLOGIJA I TIP MINERALIZACIJE- Mineralizacija <strong>zlata</strong> u sedimentima, koja se <strong>na</strong>lazi duž zapadne granice Timočkog magmatskog komplek<strong>sa</strong>,predstavlja ranije nepoz<strong>na</strong>t tip mineralizacije <strong>zlata</strong> <strong>na</strong> području Timoka.- Geološko kartiranje područja <strong>sa</strong> zlatom u sedimentima sugeriše da je mineralizacija veza<strong>na</strong> <strong>sa</strong> kompleksnimgeološkim i strukturnim sekvencama krečnjaka/mermera, kalcijum-silikatnih kornita, biotit-magnetit kornita,monconita (pre rudni Potaj Čuka štok), kalcijum-silikatnih kornita, biotit-magnetitskih kornita, monconita(štok Potoj Čuke), dajkovima diorita, vulkanskih i vulkanoklastičnih ste<strong>na</strong> andezitskog <strong>sa</strong>stava, škriljaca itufoznih sedimentnih ste<strong>na</strong>.- Pojas je jako izrasedan i probijen brojnim kompleksima diorita i monconita, kao i <strong>sa</strong> njima povezanimtermometamorfnim oreolima, što indicira dovoljno visoku propustljivost sredine i reološki kontrast za kretanjefluida i deponovanje hidrotermalne mineralizacije.- Na području Kraku Pešter do da<strong>na</strong>s su identifikovane prihvatne karbo<strong>na</strong>tne stene zajedno <strong>sa</strong> prerudnimrasedima. Povišeni <strong>sa</strong>držaji <strong>zlata</strong> se <strong>na</strong>laze u vezi <strong>sa</strong> dekarbo<strong>na</strong>ti<strong>sa</strong>nim tufoznim sedimentnim ste<strong>na</strong>ma kojese preslojavaju <strong>sa</strong> termalno metamorfi<strong>sa</strong>nim laporcima (kalcijum-silikatni korniti) i u brojnim rasedima koji<strong>preseca</strong>ju monconite i stene iz<strong>na</strong>d njih. Sekvenca bogata klastitima je prekrive<strong>na</strong> čistim krečnjacima i uvišim strukturnim nivoima <strong>na</strong>vučenim pločama jurskih krečnjaka koji su mogli da formiraju barijere za daljevertikalno kretanje hidrotermalnih fluida.- Anomalno povišeni <strong>sa</strong>držaji <strong>zlata</strong> se <strong>na</strong> području Bigar, po svemu sudeći, <strong>na</strong>laze duž raseda koji predstavljakontakt paleozojskih škriljaca i masivnih krečnjaka jurske starosti, kao i u pratećim, uslojenim horizontimaklastita u masivnom krečnjaku.- U površinskim izdancima <strong>na</strong> području Umke dominira masivan krečnjak, ali je ono što leži ispod njega za<strong>sa</strong>da nepoz<strong>na</strong>to. Stratigrafija i pojava brojnih diorit porfira <strong>na</strong>goveštavaju mogućnost da geohemijskaanomalija <strong>zlata</strong> u zemljištu može biti u vezi <strong>sa</strong> kontaktnim skarnovima ili metasomatskim tipommineralizacije, ova mogućnost, meĎutim, ne objašnjava adekvatno u prisustvo As-Sb-Hg-Tl anomalije uzemljištu koja se uglavnom vezuje za ležišta “karlinskog tipa” i koja generalno nije veza<strong>na</strong> zavišetemperaturne skarnove ili metasomatske sisteme.- Ležišta <strong>zlata</strong> deponova<strong>na</strong> u sedimentnim ste<strong>na</strong>ma u Great Basin-u (SAD), slično ležištima <strong>zlata</strong> karlinskogtipa, zavise od njihove permeabilnosti. Mineralizacija <strong>zlata</strong> se iz fluida deponuje u tektoniziranim ste<strong>na</strong>ma(Deep Star), ili se <strong>na</strong>lazi <strong>na</strong> reološkim granicama poput kontakata kornita i nemetamorfi<strong>sa</strong>nih okolnih ste<strong>na</strong>(Betze, Goldstrike), ili se rudonosni rasedi pasivno kreću duž reaktivnih ste<strong>na</strong> (West Leeville i Carlin) i unjima formiraju stratiformno ležište. U ležištima koja su strukturno kontroli<strong>sa</strong><strong>na</strong>, zlato će biti fokusirano <strong>na</strong>uske zone a geohemijski trag uglavnom mali, dok u stratigrafski kontroli<strong>sa</strong>nim ležištima, anomalija <strong>zlata</strong>može biti velika a njegova rasprostranjenost nepravil<strong>na</strong>. Slične osobine su identifikovane i <strong>na</strong> ciljnompodručju <strong>na</strong> Kraku Pešteru u pojedinim stratigrafskim jedinicama unutar nedavno defini<strong>sa</strong>nih oblasti <strong>zlata</strong>deponovanog u sedimentima.- Slika 1 (http://www.<strong>avala</strong><strong>resources</strong>.com/i/pdf/Figure1a.pdf) pokazuje regio<strong>na</strong>lnu geološku graĎu Timočkogmagmatskog komplek<strong>sa</strong> i područja zlatonosnih sedime<strong>na</strong>ta zajedno <strong>sa</strong> istražnim prostorima Avale.3/9
Change language