Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

96Марина Жинић ИлићОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА ПАВЛАТолико мио и драг, тако скроман и тих. Чинило сезаборављен. Остављен. А онда... дође дан да Србијаваскрсне на имену Његовом. Он се и даље моли, свенас воли и одозго гледа.Ништа му друго важно није, поравнава у себи оносвоје и Реч лије: - Будимо људи!Као светиљка на небу, с анђелима у јату и свецимау колу, гледа како ствари стоје. И очи би дао и рукесвоје, у славу Господа - доброта да води. Србији намир и напредак, у сусрет истини, правди и слободи...Тако је увек иза живота земног. Свако оде, тек,понеко се роди.А колоне на испраћају још у глави. Наш светацоднекуд се јави, и у сан ми стиже. Питам како је горе,прилази ми ближе, блажен смеје се и ћути. ПосланицеАпостола у руци и глас све дубљи: границе не постоје,само љубав на љубав, оком чежње поглед исијава.А Раковица, небом плава.Какви новци, ловци, трговци...Цео круг бројанице исад Му у глави: Кућанци, Тузла, Сарајево, Београд,овчарско - кабларски зов. Ковиљача, Вујан,Благовештење, Рача, Призрен, Атина и тако редом.Реч на реч, ћутња на ћутњу, а светлост злаћана опхрва,врви... Молитва под непцем мрви дан.Ко је потоњи, ко први, а сваког надгласа време. Овдебејаше бреме, а тамо као у школи, опет наш хлеб, водаи вино. И опет наши болови уз побожност, тамјан ибосиљак за лек. А брига на претек. Заувек храм иразговор с Богом. - Чувај ризницу и увек са слогом...Бар да смо му рекли хвала, уз Оче наш.