Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

80Марина Жинић ИлићГОМИЛАКад ме колега ( кога зову уврнути) упитао:радиш ли ти овде, одговорих брже од светлости:ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле.Његов поглед завидно ме хватао у канџеодводио у непознатo.Тамо смо се дуго хрвали, ( потом )пресецао ми пут новим ( наводним ) доказимапоказујући шефовску моћ.Ни рачунар, ни тракаста завеса,ни дневнице за пут, ни припадајући стануз деценијско смањење плате...Толико година хрвао се ( с пеном свога зла ).Када му рекох: ( драги колега ), то ниси ти...ти си добар човекнеко из тебе ( муком ) проговаратад је дубоко уздахнуо.Чинило се, вратио се из непознатог.Отишао је из моје канцеларије ( у своју кожу )из које не може више никуда.Кад ме срео двадесет и пети путсасуо ми је у лице: остао сам исти!Не остах му дужна:Бог ти помогао, то се не да скрити!Ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле...Балване са пута ( све ћу ) прескочити.