Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

64Марина Жинић ИлићПЕНЗИОНЕРКАКад сам је срела на раскрсници код Футошкеизгледала је збуњено.Као да је ишла негде,али ( ни сама није знала куда ).Тражиш неког или нешто, упитах...?Прећута моје питање, премдаочекивала је одговор.Подсетих је на смисао и паучину живота.Сестро шта је с црквом, с људима, запита...Хтеде да чује нешто из мојих устакао да сам саветник за верска питања,или министар за људскост.Цркву чине људи, одговорих,а људи к`о људине делим их на добре и зле( као што чине други )него на: свесне и несвесне...И није ти лоша идеја, рече...Министарство за људскостмогло би да замени многа, хајдеупутићу предлог надлежнима...Ако Бог да, узвратих,случаја нема...све се дешава с разлогом...Носим у кеси хлеб и млеко, погледајоблачим се као слушкиња( новине не купујем, не слушам вести... )изоштрен слух, хоће да чује Божији глас.Ви песници - весници, најближи сте Богу.Не пишете ли Истину,време ће вас избрисати из списка живих..