Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

62Марина Жинић ИлићПРОЛОМ ОКАУмор се свија под крило звезде. Небо јеподељено, земља искаче из коже. Прашинау очима тера сузу, жижак се гаси немиромдуше.Безброј мајки, у наручју им звезда, у шацихлеб и со. И камен раскамени бранећи истину,очима кује неко ново семе. Млађ оде у загрљајпразнини.И пас журно напушта улице, без фењера,лавежом се вуче кроз набујали мрак.Одбегле латице враћа литургија дана, докхрамовно се цепа.У јагми за златником брат на брата, подижуруке на себе. На улицама натписи туђи, у душитамо неко.Непоновљиви гласи терају на присиланпут. А ја се кунем у Те, домовино, и...,непрестано те волим. Иза сипљивих речислутим повратак.Твоје воде скривају. Твоја недра продају.Твоје очи копају. Змије у грло пуштају,благи се дани у срцима нижу. Нови зрак сунцаЛепотом, одзвања.