Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 47КРСТ И СОЧовек повикну: „ није за продају “не дам своју со,покривајући се трошним капутомпо ком је капала ноћ.Размишљање о стазамаводило је изнова у шкољкупо расипности ђинђувакуда је текла река смрти.Људи су понирали као сатипротерани из ока.Неки су завршавали у болницамаод дугих колонапригњечених снова уза зидприсећајући се мемљивих одајаи буба - шваба века.Неки су се прикрадали језикудовикујући: „ непродат “,неко је хтео да се преда,неко да се врати...Тамо далеко иза ћутањаодзвањао је дрхтај великог ума.Из пламена ватре устајала су имена( људи су звери ако се не придигну )ослободише све другењима пресудише због крста и соли.Осујетише и њих и време,и њихову жељу за животом.