Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 341Петру КочићуДолевком планине маховина дубикљују греси, греј с врлети падамрве нам се на обзорју звездеи сунце се клати над сузама.Облива ме нека чудна тамаиз потаје ударци на српствоод времена Твога не престајумртви живе, а живи умирунад колевком вију се утварегласине се шире к`о некада.Не дам мало, за велико туђеЈазавац се још на ватри печелиле горе и пламен се дижена Михољдан прошетах до Санејауци ме прате са Змијањана манастир и муња удара.Је л` то Земља, што некад бејаше?!Прилазим јој сенком Јеванђељау генима последња одбрана:венац славе непрекидом течеХристос живи у мојим венамакласа из руку Маре и Јована.На длану ми слова из сећањаисцељују ране од нишанакрстом злати јабука олтаравида очи и страхове парамилостиво зрно прахом истрајавас кључем раја и балканском тајном.