Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
334Марина Жинић Илићзалазим дубље, раскидам маглемој одговор на ветрове уперене српству:молитва, труд и ћутање!12.Дуго загледан у постојањекао просветитељ и учитељподвигом срца, гајећи пчелео, сви ми игумани СтуденицеЗахумље ме и сад спомињеса врха језика само се оте:свет ће да спасу храбри,њина доброта и просветљење,своје заслуге не поредимкад год ми име спомену живинек је у славу небеског Оцаи песму ову пред олтароммилешевски Анђео походи.
НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО СРЕЛИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 335Однеле су године нехајаОно што се оком измерити не даОднеле револуције децу и по коју лаж,Којешта,Хладни се ратови водили, од немиладо недрагаА у нама расла љубав ГосподњаНајвећа од свих, и то се не заборавља,Премда, неки кажу: не постојиИли битише као варка,А Ти знаш, и ја знам, кад расте самоћаУ души почиње грађење мозаикаИ дуго зидање цвета, са миомиром истока,А сваки пламичакУкровљен под олтаром срца преплитајИ само узајамност изгрева спасењеи расцветава наду,И није узалуд, као што се чини на први погледДок не продре дубоко у семе и крвИ не ужили ране у снагу искона,Да, неки мисле другачијеАли, Ти су улепшана речИ моје кићење стварностиМоја лепота изнутра и веселост споља,Без Тебе се не би споречкалиНи лепо ни ружно, ни добро ни злоНи јесте, ни нијеТолико тога занесеног и чедног, чудногУ млазовима киша и вејању сунцаУ клетви и вину, у незабораву и чекањуУ умирању и рађању, мој Господару и Боже,Да не могу престатиНи моје ћутње, ни раскош слова,Ни слике које се гледају очима невиднима тумаче већањем, сећањем...,Због све те лепоте удвојено певам
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289 and 290: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 291 and 292: НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309 and 310: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 311 and 312: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 313 and 314: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319 and 320: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 321 and 322: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 323 and 324: СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ
- Page 325 and 326: ПОВРАТАК КОРЕНИМАИ
- Page 327 and 328: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 329 and 330: ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИ
- Page 331 and 332: НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ
- Page 333 and 334: ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБА
- Page 335: а био сам први и пот
- Page 339 and 340: ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо
- Page 341 and 342: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 343 and 344: ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПР
- Page 345 and 346: ЉУБАВ НЕПОМУТНАПРИ
- Page 347 and 348: ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ
- Page 349 and 350: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 351 and 352: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 353 and 354: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 355 and 356: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 357 and 358: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 359 and 360: БЕЛЕШКА О ПИСЦУПРИ
- Page 361 and 362: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО СРЕЛИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 335Однеле су године нехајаОно што се оком измерити не даОднеле револуције децу и по коју лаж,Којешта,Хладни се ратови водили, од немиладо недрагаА у нама расла љубав ГосподњаНајвећа од свих, и то се не заборавља,Премда, неки кажу: не постојиИли битише као варка,А Ти знаш, и ја знам, кад расте самоћаУ души почиње грађење мозаикаИ дуго зидање цвета, са миомиром истока,А сваки пламичакУкровљен под олтаром срца преплитајИ само узајамност изгрева спасењеи расцветава наду,И није узалуд, као што се чини на први погледДок не продре дубоко у семе и крвИ не ужили ране у снагу искона,Да, неки мисле другачијеАли, Ти су улепшана речИ моје кићење стварностиМоја лепота изнутра и веселост споља,Без Тебе се не би споречкалиНи лепо ни ружно, ни добро ни злоНи јесте, ни нијеТолико тога занесеног и чедног, чудногУ млазовима киша и вејању сунцаУ клетви и вину, у незабораву и чекањуУ умирању и рађању, мој Господару и Боже,Да не могу престатиНи моје ћутње, ни раскош слова,Ни слике које се гледају очима невиднима тумаче већањем, сећањем...,Због све те лепоте удвојено певам