Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

а био сам први и потоњиопасач небапред манастирским вратимаи певао Химну са истокада нас земне небо уједини.Једно име тихо зажубориутраја нас као живе свећепод будним хиландарским звоном.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 3339.Тиха светолост из срдашца лијеухвати се у коло са Истиномслужбују речи, по вери бићапренос својих моштију с радошћу примихи пепео посут по Врачарусвака школа на мене личии свако ђаче бесмртности ходиузидах вас у очи Немањићаиз вашег ока, не могу и нећу.10.Залуд кљују језик нам и писмољуди дубље продиру у зверижигосани кодом, распрострте тамеизјед споља, изнутра још вишекроз таму надире освајачким трагомзалуд се дани празне к`о рекеи недомне куће на раскршћу зјапеал` моји громови звуком лечеи моји бунари не пресушују.11.И нек те не брине, ни ово садаод сићаних корака, преко злобегранице постављене на обзорјуу ствари и не постојеисход је знан, јава и сањеи Божје заповести неопозиве