Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

318Марина Жинић ИлићБЛАГОСЛОВ ИЛИ ПРОКЛЕТСТВОУливамо се у Једно, трепет нам доснева тајнузапламтеше срца доходи, слатке би усне колајнупроцветаше трешње и гроздовиназдрависмо нашем сусретуотворисмо врата срца, још да се руке сплету...Лето се у даху смрви, непребол обгрли јавуи ово што гусне у крви, води свечаном гралувечерња умирују звона, изводе на стазе самотневрбе повијају главе, промину сузе ломнесамљи на две стране, непребол стаје на ранузар нема места за нас, у једном једином дану.Осама над нама шета, кротимо слутњу и букуо кад би ме повео низ поље и узео за десну рукугде би нам крај био, још кад предвечерје лахории каћун зоре сише, шта би нам могле, олује,силни громови и кише.Уливамо се у Једно, ни смешка на лицу вреломсамо тишина зрене и мами нежном пеномблагодарим Творцу на овој тишини великој, гробнојко зна зашто је добро, казујем Деви благороднојцвет се окамени у часу, слова камена ћуте„ Санта Марија Дела Салуте...“Из вене потече песма, распета у овој замципремда, свој лик резбарим у насушној животној станциприснива се, чудно ме брујање снимакорак је први тек, колико до потоњег имаслобода заклета звуку, белином божанског кринато је затварање круга, жар нови, у Синаспајање лука од леда и оног васкрслог од пламакоме се дивим од постанка, тој струни предана.Очи молитву пију, птица плаветнилом шарасећање сли се у реку, нађох се крај олтарасричу ме иконе свете, анђео пружи криладуша се гости миром, мрвама хлеба и винаУливамо се у Једно, Ти и даље у мислима.