Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

308Марина Жинић ИлићНетремице, гледаше га из публикекао да у човеку никад не беше човекаПетар Петровић, из далеке улице потписује књигурука му се у братство претвара,горски кристали капљу му из ока.У исти дан Петар и Петар, ослоњени на реч,додирују пролазнике говорећи:Патријарх је махао из трамвајаВладика Николај писао из затвора,Вук је просио дукате, знате...Милош затезао и попуштао, сваки краљ за време...Вера је љубав, чаробна моћ у нама.Петар Петровић из далеке улице делитрагове спокоја, своје највеће имање,од кога се не раздваја ни у сну.За многе тајне сазнаће секад Милица сјајем овенча песникекада зденац буде ока злата,кад Доститеј из крви, с Венца проговори.Да не буде касно, стављам крст на челои три пут се крстим,да Бог благослови.