Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

306Марина Жинић ИлићМоћне ли светлости у мени, помислихпотом кретох у улицу Браће Рибникарада то саопштим онима од посвећеностии Светосавског учењасазвучја ради, што нас не напуштау распојасаном часу утопије.Наш сусрет у сашаптајупомера границе нестајањанаруга се лакоумној приземностипред олујама што разносе сновекрилом анђела венац сплетену сутон процвала душаустаје из ништавила.Опет се чула нада како опасујеакорде и варкеопет се прозор светапред новим плачем отвараопет молитва између хлеба и винасузама круни сјај.Боже, онима које си створио - подариСпас!Човека нагриза сећање, усне му без лекапесник се не уби, већ словом ојачасретох се са собом, још живљаи лепшатрен прену лептира, с несаницом болазри чуј среће, у крик прадедова.