Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

292Марина Жинић ИлићТИ СИ СВЕТЛОСТ МОЈИХ ОЧИЈУДео по деои целу себе уткаш у нечији осетбудеш још ближа временима, која ти бежеа кад распупи срце довољна је чежњада развесели око и врати сјај месецушто се тањина твојим уснама од меда.Пола по полацелу себе подариш неком трећемнеко пети, однекуд се сети: била једном...,и заплаче и запева и заиграцелим бићем затрепериш сненакад се руке у рукама свијуненадано огласи се жеданмоји дани твоје би да пију.Цело у целомсмехом, бљеском и останкомкада није тугом и растанкомпредајеш се миру, у немирурадоснице к`о из кабла лијунебоземне тајне се откријуплетеш венац, што га прсти вијупоскакујеш ију, ију, ију...Кад пролазно зари и потрчи хладути у белом, он ти серенадумедна душа откуцава надуса дна таме љубав из почеткапрене боли капљама радостина уздаху: Волим те, опрости...прелама се и жубори венадуга круга што бисере спремаиз ока се жеље не сакрију.Ти си светлост мојих очију.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 293ДВА СВЕТАЈа данима о топлом оброкуа ти о драгуљарницамаја о побожном домути о броју вила по светухтео би ме, у постељу од свилеа ја жељна снанавијам сат на време и мислимкако увећати знање.Купио би и мене и градове и селаи свој положаја ја желим нежност и поштовањеи док женски род бомбардујутвоје ниске речистидим се што сам напустилабосоногог детињства трагшто ми коса још не мирише на сеноа хаљина на детелинукаткад киша помилује травуразнежи ме целу.Волим призоре носталгичнеи моје греде под вајатомти и даље... о, љубавизнам, мењао би живот за душуи потражио лекарада ти преписује сваког тренутка здрављепа колико кошта.Мене излуђује прозаична реч: паресве право се не купује и не продајетако ми душебиће да смо ти и ја два светане можемо под исти кишобран срећене залуд народ каже: преко жучи до меда,кроз трње до лепоте!

292Марина Жинић ИлићТИ СИ СВЕТЛОСТ МОЈИХ ОЧИЈУДео по деои целу себе уткаш у нечији осетбудеш још ближа временима, која ти бежеа кад распупи срце довољна је чежњада развесели око и врати сјај месецушто се тањина твојим уснама од меда.Пола по полацелу себе подариш неком трећемнеко пети, однекуд се сети: била једном...,и заплаче и запева и заиграцелим бићем затрепериш сненакад се руке у рукама свијуненадано огласи се жеданмоји дани твоје би да пију.Цело у целомсмехом, бљеском и останкомкада није тугом и растанкомпредајеш се миру, у немирурадоснице к`о из кабла лијунебоземне тајне се откријуплетеш венац, што га прсти вијупоскакујеш ију, ију, ију...Кад пролазно зари и потрчи хладути у белом, он ти серенадумедна душа откуцава надуса дна таме љубав из почеткапрене боли капљама радостина уздаху: Волим те, опрости...прелама се и жубори венадуга круга што бисере спремаиз ока се жеље не сакрију.Ти си светлост мојих очију.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!