Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

288Марина Жинић ИлићБЕЗ МИСЛЕНОГ ПАДАНе морам ти писати писма дуганити те водити у земљу излазећег сунцада би уловљених погледа кротили рекуи без дугих разговора осетићу да си туу шапатима киша.Не морам те поваздан држати за рукуплашећи се да не одеш у загрљај празнинипустићу да ветар сетно пресеца мислидок се мимоилазе сунце и камену изгону снаге.Не морам те сретати улицама градани тачну адресу ти знатидовољно је да се прошетамо путањама срцареч да крепи, сећање оживина цвркутима звезда, да потече мир.Не морам те грлити сваку ноћ, по навицис тобом залазити у потрошено времекад се појавиш ниоткуда,боли оду и муке разминузарад среће, гркост јаве отпијамо.Не морам поредити прошло и будућехрлити ка не битном, дозивајући те беспотребноослободићу срце од мржње, ум од бригаокренућу се давању и једноставностии бићеш сјајем трава.Учинићеш ме лепшом и бољом, јачом од свихјер ти си песма која плови изнутрана трептају божанства и чуда,ти си дар исконске лепотетишином душе, што се нежно премерава.