Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 275ЖЕНАО, земна немоћи! О, жено успења!Искро прва, што из срцу гласну.Пред тобом су даљине и путиДодели ти Творац дужност јасну.Руко снена! И вратарко раја!Крилате се у теби, висино!У вери си, нади и љубавиИ кад кажеш: ево идем ТебиПесникињо!Мрво живота! Адамовог ребра!Сенко смрти што живот испија.Од јутра си, до вечери сненеПриближујеш, што ти срцу прија.А слути се! Млада, врла, драга...!Што је волим, шта јој душу кади.Шапатом се и молитвом враћамЈош се питаш: усне твоје, да л би`?На зиду си! К`о икона света!Зрна среће клате се на длану.Злат и сребро у коси се срећуИ кад ћутиш најгласније збориш:„ Не, не остављај ме никад саму “!