Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 271Уснуле капи као крици васионезбог честе употребе речи транспарентноствежу ми руке у молитви, пред голим небом.Около мене источник, лишће и траватвоје безобразно: дај ми...у дан расцветан као наранџаудаљује ме и од девојачке самоће.Чему та блискост, која вуче у тамурадије скривам осмех пазећи на звездеда не вуку по тротоару Грачаницу.Завршим једно, месец се с борама родизапочнем друго и тако одређујем срећупотом пијемо ртањски чајиз плавих шоља од кобалта.И како се узме полазимо од малих ствариа у ствари, ти Краљевић Марко, ја Косовка девојкаразвигорац распрши бесмисленост.Нађемо се у својој кожи, по којој миле сновине гледамо се реда ради, завирујемо једно другому сунцокрете очију, па у душупазећи да не реметимо облике ветра.Сасвим оправдано рекли би мудрацизбог хармоније о ватри, води, ваздуху и сунцу.Ти ћеш опет возом на југ, а ја с посланицамадок ме не напусте далеки шапативерујући у Љубав - што нас продужује.