Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
270Марина Жинић Илићслатком жудњом привија је к себина погледу првом, у оку се родина пољупцу, похрли слободисузе је кроте, рука се спремада ране вида и када га нема.А он ће ловац, жедан срећехтети то мало, ил` много већедок се рачуни своде у тамиприпеци лепоте, о како мамито двоје у једном, док звезда златаизнова буди, сипа и влатаи тако све док је славуја и шевана врхунцу с месецом сневана крају шапат, реч и каменод искона водиља, срце јој знамендивља трешња, питома к`о лалапротиче к`о Дунав, Морава и Сава.И тако жива, допире до свецабојама дуге и крв испресецапосле је живе сва наша децаи то је разлог, ту су и бројкеМаре, Даре, Петре и СлавојкеЛука, Јован, Никола и Болелепи док снују, жаре и соколевесели док љубе, испуњено волепре и после рођења и школеу сеоби, непрестани појдотле везу зрикавци о њојсва од слутње, додира и маштепева у башти Господњој.
ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 271Уснуле капи као крици васионезбог честе употребе речи транспарентноствежу ми руке у молитви, пред голим небом.Около мене источник, лишће и траватвоје безобразно: дај ми...у дан расцветан као наранџаудаљује ме и од девојачке самоће.Чему та блискост, која вуче у тамурадије скривам осмех пазећи на звездеда не вуку по тротоару Грачаницу.Завршим једно, месец се с борама родизапочнем друго и тако одређујем срећупотом пијемо ртањски чајиз плавих шоља од кобалта.И како се узме полазимо од малих ствариа у ствари, ти Краљевић Марко, ја Косовка девојкаразвигорац распрши бесмисленост.Нађемо се у својој кожи, по којој миле сновине гледамо се реда ради, завирујемо једно другому сунцокрете очију, па у душупазећи да не реметимо облике ветра.Сасвим оправдано рекли би мудрацизбог хармоније о ватри, води, ваздуху и сунцу.Ти ћеш опет возом на југ, а ја с посланицамадок ме не напусте далеки шапативерујући у Љубав - што нас продужује.
- Page 221 and 222: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 223 and 224: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 225 and 226: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 227 and 228: Сретосмо се у Проме
- Page 229 and 230: ПРОДУЖАВА МЕ БАРКА
- Page 231 and 232: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 233 and 234: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 235 and 236: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 237 and 238: ПОВРАТАК, СЕБИЛице
- Page 239 and 240: Шест очију се укршт
- Page 241 and 242: земље ће ти бити пу
- Page 243 and 244: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 245 and 246: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 247 and 248: БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ
- Page 249 and 250: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 251 and 252: ЉУБАВ И ГРЕХВриско
- Page 253 and 254: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 255 and 256: ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПр
- Page 257 and 258: ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 265 and 266: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 267 and 268: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 269 and 270: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 271: А ЉУБАВ ПЕВА...Увек
- Page 275 and 276: ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа ш
- Page 277 and 278: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 279 and 280: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 281 and 282: ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМи
- Page 283 and 284: КАП ДОСТОЈАНСТВАВо
- Page 285 and 286: ПИСМО У КОФЕРУ ЗА Т
- Page 287 and 288: РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРА
- Page 289 and 290: НЕОДРЕЂЕНОСТСувиш
- Page 291 and 292: НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ
- Page 293 and 294: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 295 and 296: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 297 and 298: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 299 and 300: АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИК
- Page 301 and 302: 6.Наздрављамо сну и
- Page 303 and 304: 16.Питамо се и питам
- Page 305 and 306: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 307 and 308: ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПР
- Page 309 and 310: ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИ
- Page 311 and 312: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 313 and 314: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 315 and 316: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 317 and 318: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 319 and 320: УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧ
- Page 321 and 322: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
270Марина Жинић Илићслатком жудњом привија је к себина погледу првом, у оку се родина пољупцу, похрли слободисузе је кроте, рука се спремада ране вида и када га нема.А он ће ловац, жедан срећехтети то мало, ил` много већедок се рачуни своде у тамиприпеци лепоте, о како мамито двоје у једном, док звезда златаизнова буди, сипа и влатаи тако све док је славуја и шевана врхунцу с месецом сневана крају шапат, реч и каменод искона водиља, срце јој знамендивља трешња, питома к`о лалапротиче к`о Дунав, Морава и Сава.И тако жива, допире до свецабојама дуге и крв испресецапосле је живе сва наша децаи то је разлог, ту су и бројкеМаре, Даре, Петре и СлавојкеЛука, Јован, Никола и Болелепи док снују, жаре и соколевесели док љубе, испуњено волепре и после рођења и школеу сеоби, непрестани појдотле везу зрикавци о њојсва од слутње, додира и маштепева у башти Господњој.