Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

268Марина Жинић ИлићЗРЕЛО ДОБАКрв преслишава време...Колико пута зближеноститолико опроста,трагања за смислом и садржиномокретања глава, глави,притицања немоћиокретања пса човеку.И непрестаног сејања смеханад говором тајне.Зубом посињенина чудесној реци снованеухватљивим говором тишинекад брбљају врапции јуришају простаклуком зверипо дворцу тајнисретамо се у пролазукао узданице висина.Месец бубри на уснамавода под потковицом сататера вилиног коњица на бег.Ја иста, ти друг пријатељ,љубавник, отац и тако редомвраћање меса, месуи удвојено питање:волиш ли ме довољно?А звезда застане, заћути...,Сунце шара макове по кожи...

А ЉУБАВ ПЕВА...Увек почиње са била, а бивана уснама чекања, одиваса копије бар две или тристаа потом ишчезне, или олистау теби жар, дар и бистапрво беше Пречиста, па чистаа потом крај, ил` клица почеткачудесна, блиска, будна и далекамирисна к`о ружа, док клизи и ходаветар је, ватра, жаруља и водакад спозна циљ и нишани метеко је неће, мој предивни свететрчи и пада по улицама заносасва од тајне, сећања, пркоса...ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 269То мило јато плесача, везиљаи кад их ухвати уобразиљазвизне осећањем, неосетом меригрофице, скитнице, птице, облакодеримрвиле је сељанке у рукама с грудомчувале у коцки шећера под дудомкике јој плели, носили видрицеод ње су црвениле чак и јагодицебулке у житу красиле су пољада би била још већа и бољас молитвом нађе сврху постојањас хоћу, нећу, сва та миловања.О, како је лепа кад душу својататвојим срцем потајно бараташета се недром голицаве моћида ти приђе у твојој самоћикап је довољна, да утопли ноћидотле море и шуми и пенипредај се, не дај, Ева ће жениа свака медна, који је не би

268Марина Жинић ИлићЗРЕЛО ДОБАКрв преслишава време...Колико пута зближеноститолико опроста,трагања за смислом и садржиномокретања глава, глави,притицања немоћиокретања пса човеку.И непрестаног сејања смеханад говором тајне.Зубом посињенина чудесној реци снованеухватљивим говором тишинекад брбљају врапции јуришају простаклуком зверипо дворцу тајнисретамо се у пролазукао узданице висина.Месец бубри на уснамавода под потковицом сататера вилиног коњица на бег.Ја иста, ти друг пријатељ,љубавник, отац и тако редомвраћање меса, месуи удвојено питање:волиш ли ме довољно?А звезда застане, заћути...,Сунце шара макове по кожи...

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!