Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

256Марина Жинић ИлићЈа сам она која те веселишто те љуби и дању и ноћуразвејава бригу и самоћуна уво ти шапуће и цмокћеда си као забрањено воће.Са мном увек, под руком до крајасунце јутра чежњом нек освајакад се чују прапорци и чезеда се наше коло душе везеу погледу заљубљеном, чистом.Кад долазе и одлазе листомда сам твоја једина истинатвоја бресква, ружа, мандаринадар небеса таласом животапријатељством, сва друга лепота.Име твоје под звоном ударачитају га монаси олтарамонахиње узносећи Богуто је оно што највише могугрлећи те к`о голуба с длана,љубав сам ти, колико обмана.

ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТКАГлас пламенана твој осмех, очи и раменама где била, уснула и пробуђеначудесна, мазна и опаснасањива, лепа, опипљива.Теби неодољива, недопевана,распевана, опеванакрст и росу са усанашто је пију небеске харфе звуци.Човек у твојој је луци, у твојој луциу јабуциу тихо прибежиште сатаудваја, утраја, својатабере ђурђевке душе и латице маја.За твоју љубав одавде до рајаза тебе драгу, јединствену,божанствену, снену...,кондир песме што велича жену:мајку, сељанку, племкињу и вилушто и мене заљуља на крилуи предаде прве птице лету.Да се молим најдубље на светуда пред тобом клекнем и заћутиму све дане од чежње и слутикад се време на обзорју мутиу смираје роднога огњишта.У теби је све моје и ништазрно дуге, пепела и кринау капи си, мог, небеског виназемну бих те испио до крајаал` се не да, оно што освајашто те чини сјајнијом од звезда.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 257

ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТКАГлас пламенана твој осмех, очи и раменама где била, уснула и пробуђеначудесна, мазна и опаснасањива, лепа, опипљива.Теби неодољива, недопевана,распевана, опеванакрст и росу са усанашто је пију небеске харфе звуци.Човек у твојој је луци, у твојој луциу јабуциу тихо прибежиште сатаудваја, утраја, својатабере ђурђевке душе и латице маја.За твоју љубав одавде до рајаза тебе драгу, јединствену,божанствену, снену...,кондир песме што велича жену:мајку, сељанку, племкињу и вилушто и мене заљуља на крилуи предаде прве птице лету.Да се молим најдубље на светуда пред тобом клекнем и заћутиму све дане од чежње и слутикад се време на обзорју мутиу смираје роднога огњишта.У теби је све моје и ништазрно дуге, пепела и кринау капи си, мог, небеског виназемну бих те испио до крајаал` се не да, оно што освајашто те чини сјајнијом од звезда.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 257

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!