Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

254Марина Жинић ИлићОДБРАНИ МОЈЕ ИМЕ, ШАПУТАЊЕМУ шкољци ватреопрезним ходом срце омладимилујући ти лице, заигра месечина у зени.Сви откуцаји у крви и крикупод свиленим тканинама сновакад помислим на тебе.У дану истине, реч се претвори у ћутњузамиришу године на хлебове селас бројаницом у руци, погледи се усправе.Браним те од свега што походи тишинуиако подељена у себи, сва затреперимкад помислим на тебе.У сеоби бола, љубав и живот су једносмрт узалуд куца под прозорима самоћеупијамо сунце за лептиров лет.Паучина бежи пред осећањемда у једном, живим два животапоходи лепота, кад помислим на тебе.У српу самоће, браним те пором у кожиодбраном самомкад светлуцају капи на прозорима среће.Браним те оком сунцокретапод непцем јавеуздарјем Божјим од ветрова и кишаод сати што стрепњу вејуа ти, одбрани моје име - шапутањем.

ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој си трагом и поранкомјавком и санкомвитез кога знадох од постања,Богу се клањам.Можда би те се нехотице одреклаправећи се горда и далека,невешта и реткамислећи да све могу самада ћу све боље и више,кораком као дама.А сад те тражим, по ливадамамеђу пролазницима и стражамашареним лажима,на пепелишту васкрслих жељакоје куде, у стану, орману,на дивану од плиша, у мирисимакиша,на даху ветра, на простирци,у слами...Твоја мушкост опија и мамикао што јелен кушути пристижео, хтела бих да си близу, ближеда си река кориту у сназида ме твоје око непрестано мази,твоја рука додирује снено.Да те гледам мазно, заљубљеноптице да нам завиде са гранеу тренутке наше распеванедок се чеда играју у зоруда си песма на моме прозорушто отвара мога срца двери.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 255

ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој си трагом и поранкомјавком и санкомвитез кога знадох од постања,Богу се клањам.Можда би те се нехотице одреклаправећи се горда и далека,невешта и реткамислећи да све могу самада ћу све боље и више,кораком као дама.А сад те тражим, по ливадамамеђу пролазницима и стражамашареним лажима,на пепелишту васкрслих жељакоје куде, у стану, орману,на дивану од плиша, у мирисимакиша,на даху ветра, на простирци,у слами...Твоја мушкост опија и мамикао што јелен кушути пристижео, хтела бих да си близу, ближеда си река кориту у сназида ме твоје око непрестано мази,твоја рука додирује снено.Да те гледам мазно, заљубљеноптице да нам завиде са гранеу тренутке наше распеванедок се чеда играју у зоруда си песма на моме прозорушто отвара мога срца двери.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 255

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!