Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 247НЕДОСТИЖНАЗалуд је певаш. Она већ зашла у нечије трепавицечежњом. Слетела на усне медно, заиграла у срцу коло,заносом. Сви је хоће одмах и целу. Она само понекад,понеког, понегде. Бере и разбере, смрси и размрсичасе космоса баш у теби.Сви је хоће у стас, у глас. Она с птицама по који путу кас, у вис, у смирај, тишину... Дође и нечујем оде. Свије желе самоћом, пуноћом, наискап. Она кап по кап, у сен,у трен. Улије се у нечије очи и постане суза вечности.Сви је броје и мере по свом. Она откуцава као слуга,попут дуга, лепотом се измерити не да. Само се чека,ћути и слути, недостаје и траје. Тек кад од тебе одезнаш да је била. И цветала и горела, бдила. Из пепеласвет љубила.Залуд је певаш. Она већ ватром и водом, мермерно ицветно. У потрази за њом опојност зебње. Лепотаишчекивања. Свој терет што га носиш, на путу којимораш прећи. И срећа ће, коме - него срећи.