Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУБолом скољена кад љубав утихнепожелим твоје милосане скуте,у зорин свит кад се поглед рађада сањиви додир покупи минуте.Са дланова твојих полећу птицекоје ме прате у све моје студе,с врхова прстију оморике бежеса њима дојке, к`о кајсије руде.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 245Замиришу малине, зањишу тополесва затреперим од пијаног снева,летим, падам, страдам, васкрсавамна хоризонту некошеног днева.Мирис сена пркоси младостина кошави и Дунав се пени,премостиш све немире и ћутњеразумевањем, неопходним жени.И док ми шапћеш и док ме љубишуселе се тихо грлице у мене,издалека чезнем, дозивицом жудњеда никада, ником, не заћуте вене.И док над просипаш, саткану од речижеља срца одшкринула врата,привијеш ме к`о лане уз себеи одгониш стрепње неповрата.Уз пољупце мед с језика точистапам се с даљином на иверју дрена,обујми ме радост непојмиваи сузе склизну на твоја рамена.