Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 233Забелео багрем бели, а у сусрет новој срећииспевао дека песму, ал` нема је коме рећи.Чека да се врати кући, да азбуком хромог Вуканешто згодно приповеди.Бого мили, ти не стариш, изнебуха глас га пренути ћеш у век да полетиш, добацује сека Перса.Благо оном ко се сећа...о, вајда је, трептај јари,ево Персо, ђердан речи већ нанизан...Када јесен златом кити, декин брчић над Добравомчуда чини, и препреда преко реда и изнутра а и спреда.Гланца поглед, роји време и застане, врисне, писнекао ласта у пролазност.И самотан и комотан и туготан и развејан. И зајутрени прозиран и сватовски накинђурен.И вазнесен, у раскоши претрајаван, стамен, каменбригом пламен. Складан, хладан, сунчан, бучани урупчан. С руковети, земним плетом и конфетом.Опростио, олистио, тиховањем лепотио и бивао,недогледом даривао. Заљуљао, подучав`о, срноокезвезде брао, на пунђама греховине, у искон се урезао.Од давнина, од милина, са откоса, расточио, опточио,приче деци приносио.И крунио и срунио, дно тишине, кроз путинескид`о иње, паучину, урањао у светиње.И небо га присвојило, и време га трагом млекаодводило на појило.И сад дека драгодари, корака се тиха сетиморадошћен трен се јави, хоћу увис да олетим.Драги деко, много хвала, за сва добра овог светак`о што видиш - у истину, јесам зрно твога плета,тајне душа откључавам.