Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

232Марина Жинић ИлићДЕДА У ХЛАДУ СТАДО БРОЈИКад заруди багрем бели и поточић зажагорипокрај ђерма дека седи, мило стадо срцем броји.И цвркут се птичји сјати, не да ићи, не да статипо ливади роса класа.Пуца поглед Медовине, зеница у облак летис пролећа је вазда живо, у мислима плети, плети...Оно мало трошних дана, од почетка до свршеткасамо осмех поремети.Видају се бриге срца, зелен лишћем гора китигледа дека десно, лево, и на јави почне снити.Све милосно Творцу драго: нејач, благо, шуме, поља...,благосиља: да наредна буде боља!Из малетка и зачетка, све нечујем почне растиу недарцу Никољдана, дека плавет оком пласти.И на хлепцу насушноме, благост капне од милинена подбрежја Поцерине.С Текериша кад зазвоне, четир` слова српске слогеза све дане босоноге, братинско се коло свије.Десном руком компас руди: ово хоћу, ово нећупод јелеком неву крије.Око њега пчеле с цвета, а мој деда душом чистомништа већом од детета, космос грли.Са Праоцем, Светим Савом и звезданим јасним коломдуби сате к`о орах зимни.Срп месеца поскакује и бардак се срећом дижекроз сокаче уз лавеж кера, погледује стадо бело.Фрулица му за појасом, у очима покољење, кога брани:крстом, правдом и босиљком.Испраћа га бака зором, за чокот га душе веженемој дуго, немој снаго, до сокака глас допиредека чокањ у џеп ставља, јасновид га санак носи.Ко Немања Стефан да је, ушетао својим бдењем.