Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
20Марина Жинић ИлићЈУТАРЊА СЛИКАЧовек, седе главе у тексас кошуљи, без рукемаше новинама испред киоска на Насељу,човеку седе главе, у тренерици, са прегрштпокупљених бесплатних новина из плеханекутије са повиком.Узми једне, шта си зграбио 30; побогу, шта ћети толико, једна по једна, да сваком буде.И наставља...Срам те било, због тебе ће неко да остане безновина. На то ће овај други: шта тебе брига,коме их носим. Ако те баш интересује носимнепокретнима. Зар их толико имаш, срамото,опет ће овај без руке.А народ унаоколо гледа и надодаје. Тај јенаучио да граби, одакле ли је дошао, мора да јемеђед, кад се прави луд, стигао из шуме...Људи или звери, помислих, или је човекчовеку вук. Тек, лепа јутарња прича. Утом,стиже и аутобус. Вуче се „ Двојка “ по асфалтурасутог октобра, а моје мисли се роје.Боже, исто је бацити псу - коску и човеку - новине,( читај „ 24 сата “ )!? Отимају се и једни и други,посустали у борби за више циљеве. Докле лидођосмо!?Из освештаног неба изгрејана реч уместоодговора: колико од пса до човека, толико одчовека до псине!
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 21НЕЉУДИЈАБлижи се зима, а ми подељени на овде и тамоисто као на југ и север, да не кажемисток и запад( прилично уприличени, на све или ништа ).Терамо нацифране прљаве облакеи она чудна, много спомињана семена.Бразде би се затрле, а камо ли врежеод нељудизма.Куда то идемо, људи, упита баба сокака?Ни одакле одговора, само ветарћућорећи од сунца до месецамери брзину светлости и звука...Роди се још једно српче, умре их двеста.Куда то идемо људи, упита баба сокака?Тамо се утопи дете, `амо отрована младежгоре на тавану обеси се снајка.По улицама лутају гладни пси, јефтини људи,( завлада неправда кавга и мука ).Скупог ли времена, скочише зејтинбрашно, шећер, млеко, месо, дрва, шибице...Ближи се зима, а ми подељени на јесте и није( било је и онда зала, али никад оволико ).Накотило се гамадије, сунце му жарконе зијаните децо, има посла само руку да је...Куда то идемо људи, труби баба сокака?Патријарх Павле крај звезде уснуо молифењер као жар усијан: Авај...Људи, Људи, Људи...
- Page 3 and 4: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 5 and 6: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 7 and 8: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 9 and 10: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 11 and 12: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 13 and 14: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 15 and 16: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 17 and 18: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 19 and 20: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 21: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 25 and 26: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 27 and 28: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 29 and 30: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 31 and 32: КРУГ ВЕЧНОСТИТешко
- Page 33 and 34: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 35 and 36: ТРАГАЈУЋИ ЗА...Боле
- Page 37 and 38: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 39 and 40: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 41 and 42: МЕТАМОРФОЗАПосле р
- Page 43 and 44: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 45 and 46: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 47 and 48: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 49 and 50: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 51 and 52: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 53 and 54: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 55 and 56: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 57 and 58: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 59 and 60: ЈАБУКА И ВИНОМисао
- Page 61 and 62: ЗАЛУД ГОСПОДАРИ СЕ
- Page 63 and 64: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 65 and 66: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 67 and 68: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 69 and 70: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 71 and 72: МОЋ ПРЕПОЗНАВАЊАОд
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 21НЕЉУДИЈАБлижи се зима, а ми подељени на овде и тамоисто као на југ и север, да не кажемисток и запад( прилично уприличени, на све или ништа ).Терамо нацифране прљаве облакеи она чудна, много спомињана семена.Бразде би се затрле, а камо ли врежеод нељудизма.Куда то идемо, људи, упита баба сокака?Ни одакле одговора, само ветарћућорећи од сунца до месецамери брзину светлости и звука...Роди се још једно српче, умре их двеста.Куда то идемо људи, упита баба сокака?Тамо се утопи дете, `амо отрована младежгоре на тавану обеси се снајка.По улицама лутају гладни пси, јефтини људи,( завлада неправда кавга и мука ).Скупог ли времена, скочише зејтинбрашно, шећер, млеко, месо, дрва, шибице...Ближи се зима, а ми подељени на јесте и није( било је и онда зала, али никад оволико ).Накотило се гамадије, сунце му жарконе зијаните децо, има посла само руку да је...Куда то идемо људи, труби баба сокака?Патријарх Павле крај звезде уснуо молифењер као жар усијан: Авај...Људи, Људи, Људи...
Change language