Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 223РАДИЧЕВИЋУИменујем сунце, да у оку пламиСве док постојимо, дотле нисмо сами.Пријатељи светла сабрани у зденцуПијмо Светлост на овом студенцу.На студенцу игривом и знаномСве док нисмо покривени травом.Колико смо себе другима далиТолико ћемо бити велики ил` мали.Нек се снага просијава листомПод пурпуром да смо душом чистом.Да је срце неодласком залогДубоки гласи звона карловачког.Опхрване грехом суза нек отпијеА истина исповедом мије.И све земно бесмртним окитиКад се родиш највеће је - бити.Коло плету многи РадичевићиА ко ће Га васкрсењем стићи.Кадa кренеш није важно ићиВећ... у ком трену, како се уздићи.Шапат слуте и мрави у травиСамо свитац фењер неба пали.Вечне птице од хлеба и солиРадичевић преклиње и моли.Мој пут врли - нека и не следи.Ко ме крстом - није - видео у себи!