Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

218Марина Жинић ИлићЗОВ СВИТАЊАИ. АндрићуС непрегледних висина силази чувар међ` народ.Пружа избраздане дланове, преноси страх прекоколена. Због раних пупољака звезда заобљенпогледом. А разли се као језера кап, у трагању засмислом и садржином.Пије весео дан и мисли, колико омамљених жељајури равнотежу. Удесиле нас деобе, сеобе, авлијепрагови, знакови... Ћуприје којих више није.Само хроника на хронику... Путеви разни и празни,приче непрекида. Срушени зидови тајни, враћајуу скут детињства.Београд, Вишеград, Загреб...То сад није важно...Безброј сати се потроши док не дођеш до себеи постанеш свој на своме. О, Маријо, Мати, сеобаје заклета у реч. Ни људској срећи није свеједно.Пут за наградом и није пут. Светлост је заједничкиименитељ за постојање.С непрегледних висина стиже чувар међ` народ.Колико је све исто, а другачије...Ко се домогао чега.Светлост пролази кроз мртвачку главу. Неподударнатишина љуску распрскава. А Нобеловац ћути. Зораобавила Андрићев Град. Сабирају се људи, да вратеодбегло време, загрљајем Доброте.