Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
212Марина Жинић ИлићЗАУВЕК ОДАНА НЕБУНе могу другачије, него ходом праведникакроз уску стазу трагом река и облутаканапуштених облина, с песничким жаром.Не напуштам кућу коју волимзбог лептирице која ме душом враћаСветој српској земљи, Бранку на Стражилову,Српкињи у Врднику, Десанки у Бранковину,под Божје звоно.И кад сам с тобом и кад останем сама( а било је пада у бездно и узлета сунцу )одласка од себе и враћања међу цвркутекад суза крене из окада загрли празнинеи намигне подневу за векове света.Да сестра вина, босиока и Тропрстеиноверачке снаге устале из крвигута капљице насушне лепоте.За мало душевног мира и жељом да сеиздржиоткривалачки напор осмехнут ризницоми кад се време убрзава, кад варка кушакад је сунце српства на нишануи класје пада од упорне жеге.Кад пресушују речикад дете заплаче - у наручју не мајке.Увек некако с вечери, до првих петлованагна ме бол - на најдубљи Пев.
МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗора се диглаа над Србијом, као под шљивомпоздрав нашки и којештакрадемо дане и варамо годинеиза ратова у мрљама крвимртви или живи, живи или мртви.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 213Питамо се од Косова на овамоа они се чудедокле ваше прошлости и тако редомк`о путници и гостина оне тамо мање кивнитумарање осим речи, а ко чита...?!Обрех се и ја у неком давном словунеке далеке земље, некихпредавних људи,не чиним то због њихвећ себе ради и Господавећ би ми се насмејаликао и свему што су.Путуј, ако можеш, дрешиту патњу што нам злотвор створинасељен у срцу коме свет верујечовек без Бога, демон јеили ко зна шта већда не вређамо срне, птице потоке и биље.`Вратни поглед са вешаласричу нас тугемртав нас живим слованцем окади.Светосавска 2008. године
- Page 163 and 164: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 165 and 166: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167 and 168: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 169 and 170: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 171 and 172: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 173 and 174: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 217 and 218: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 219 and 220: 6.Сричу га лењи, изб
- Page 221 and 222: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 223 and 224: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 225 and 226: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 227 and 228: Сретосмо се у Проме
- Page 229 and 230: ПРОДУЖАВА МЕ БАРКА
- Page 231 and 232: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 233 and 234: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 235 and 236: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 237 and 238: ПОВРАТАК, СЕБИЛице
- Page 239 and 240: Шест очију се укршт
- Page 241 and 242: земље ће ти бити пу
- Page 243 and 244: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 245 and 246: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 247 and 248: БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ
- Page 249 and 250: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 251 and 252: ЉУБАВ И ГРЕХВриско
- Page 253 and 254: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 255 and 256: ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПр
- Page 257 and 258: ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој
- Page 259 and 260: ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТК
- Page 261 and 262: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 263 and 264: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
212Марина Жинић ИлићЗАУВЕК ОДАНА НЕБУНе могу другачије, него ходом праведникакроз уску стазу трагом река и облутаканапуштених облина, с песничким жаром.Не напуштам кућу коју волимзбог лептирице која ме душом враћаСветој српској земљи, Бранку на Стражилову,Српкињи у Врднику, Десанки у Бранковину,под Божје звоно.И кад сам с тобом и кад останем сама( а било је пада у бездно и узлета сунцу )одласка од себе и враћања међу цвркутекад суза крене из окада загрли празнинеи намигне подневу за векове света.Да сестра вина, босиока и Тропрстеиноверачке снаге устале из крвигута капљице насушне лепоте.За мало душевног мира и жељом да сеиздржиоткривалачки напор осмехнут ризницоми кад се време убрзава, кад варка кушакад је сунце српства на нишануи класје пада од упорне жеге.Кад пресушују речикад дете заплаче - у наручју не мајке.Увек некако с вечери, до првих петлованагна ме бол - на најдубљи Пев.