Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

200БРОДАЦМарина Жинић ИлићСаборовање првоПравом стазом живота на мост преко Раче.Као да ме тамо чекао неко топлог срца.И ја сам чекала Њега. И њих.Кад су се прсти сплели, све је личило на бајку.Коме је тад било до историје и брига.Семберија се китила ћутке, саборнозрнцима светлости и лепоте.Понудила је осмехе на праговима кућа.Покошену траву разузданих поља,широко корито Саве, Бистооку Дрину, цркве иДворове.Кидало је срце границе, а љубав се плелапреко кровова Тавне, пут манастира и Етно села.Опоменом „ Свемогућег “.Наталија је срела Јулију, Биља Виду, Симосве нас.Благослов је миловао душе, потом се огласишезвона на Духове.Горан је испробавао себе, Тамара,Тика, Божа, Ћетко,и да не ређам даље.На крају сливени у речи и слици говорисмо једно,душом излагача и небеске птице.Бродац је бројао до десет, славећи песникеи свице.И све боје неба - од златне до беле.Понеке су опомене хтеле, устрептале предСилом Свемогућег,што освештава, прашта, бије и гаца.И музејско је везло језиком отаца.На крају махање, чаврљање, разменаадреса и телефона.Њему се свидела она, он је и даље гледаоу житна поља и живописне булке.