Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

192Марина Жинић ИлићТВРЂАВАЗлатног ли бруја, живот у слутдодиром сенке непорецив летту се заћути, машта и вајаређају платна, а недокучив светдубином срца, сливеним јадомзри у миран ток месеца и реке.Ломе се једра радости и боласећањем кристал душе запевауздаси множе к`о прегршт сновау лавиринту своме шапат храмазоре су дивље к`о гуске летенакићене зоре зађу у бастион.Дан оседлан на расанку зоресликар се удвара из све снагецинобер боја, Мићи вида срећуу својој изби фрагменте ловибледа се сенка однекуд враћато Живојин пузи, кроз сузе и жар.Такав је живот на Ђави од давнас врхова зјап, жвиждук и сневмладост у чулу чудом се рачвакоњски топот хујање, гнев...,ситне ствари и крупне речиМика ту спије, звезда му заклон.Отиче време, несанице бројикроз празнило, поход и севжезло, јабука, мач, плашт и крунамирис ветрова пролеће, јесен...,небо се изнова бесано рађанеусах вере, наде и љубавина стражи у Фрушкој, Пресвете, Пев.