Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

188Марина Жинић ИлићПИСМО ЗА МАЈКУМајко, колико пута си оптрчала кругова сунцада би моја љубав била великакао душа васионеколико будних ноћиподарила мојим трепавицама самоће.У дане освитала и преплиталауливала мисли у плетенице хлебапропињала снове важним кораком.Падале су маглине, беху спотицањаниси учинила да станем, да останемоу ћорсокаку надањаувек си хтела више и боље, ниси жалила себе,ни бразде длана.Колена су точкови, на којима си превозилајутра и предвечерјаулазећи побожно у свако црвено словокалендара.Коса ти од свиле, кости од челикадала си више него други, дала, вишенего си ималасад се поносно рађаш с трешњама.Сваки пут као први пут, сваки пут изновау лику важног огледалас марамом и сукњом од поздера.Не прође ни једна вечерада не заблагодарим Господу на свемуда се не сетим босоногих дана.Повила се стварност као лилихиппокосила сенка далеких лутањати си наш гласник за пут.Слово завештањаспреман одговор на сва питања.

СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 189Мили моји: деко, оче и стричеданас сам уместо у село, у цркву пошла`место вас да упалим славску свећуда заблагодарим Богу за живеи вама, који сте ми крв и зној даликојима нисам смела да кажемне могу и нећу.Мили моји: деко, оче и стричесве је другачије од кад вас немасуза се сећања оте, канукао што капље воштана свећапо нашим сокацима сад лутају псии гладне звериснег је нападао, кровови се слеглини рода, ласти, ни ђерма.Мили моји: деко, оче и стричешапућем данас са вамауз икону, хлеб, кољиво и винооловни дани живот пренуали, сати га крену, дају крила птићугледате ме с неба, а ја земна чезнемзагрљаје вечне - мир рањеном бићу.

СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 189Мили моји: деко, оче и стричеданас сам уместо у село, у цркву пошла`место вас да упалим славску свећуда заблагодарим Богу за живеи вама, који сте ми крв и зној даликојима нисам смела да кажемне могу и нећу.Мили моји: деко, оче и стричесве је другачије од кад вас немасуза се сећања оте, канукао што капље воштана свећапо нашим сокацима сад лутају псии гладне звериснег је нападао, кровови се слеглини рода, ласти, ни ђерма.Мили моји: деко, оче и стричешапућем данас са вамауз икону, хлеб, кољиво и винооловни дани живот пренуали, сати га крену, дају крила птићугледате ме с неба, а ја земна чезнемзагрљаје вечне - мир рањеном бићу.

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!