Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

180Марина Жинић ИлићБОЖИЋУђох у стари храм. Слама свуд расута по подуБожићна свећа грца, веку дарује слободу.Мој сусрет са Првим беше дирљив и миоО колико је бола, због нас грешника пио.Помислих жељу коју, децу привих уз скутеОко ме приљуби уз фреску, молитва обасја путе.Пођох у скровиште смерно, јача за годину НовуСрце се миром кити, обожена хрлим слову.Свећа се распиње на крсту, брани добро од злогаСвака се на земљи збира...Кад пођем код Једнога...Оте се реч из уста. Свети Петар нек судиОвде су бројали до Десет, неки обични људи.Бадњак, чесница, ораси… Тамјан, рођење, слама…Витлејем поново будан, слави се три дана.Бије страх из груди, жеднога усправља сунце.Мисао по свету кружи, прапорци ишту врхунце.Мисао моју прену, рођење иза смрти. Да пођеми ја ка Спасу, кораком крштеним и смерним.Исповед у души ниже, у сусрет срећнијем веку.На многаја љета, с Богом у човеку.