Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
170Марина Жинић ИлићС МАРИЈОМ КРОЗ ВАЉЕВОЦвети. Зелено лишће над Колубаром брсти облаке. ПодигнутаСтеванова рука окренута злаћаном крстуХрама. Ја ћу увек бити она, која погледом не убија.Рече ми Марија с гранчицом врбе у руци, лепотионогорској предана.Музеј челом испред нас. Љубине слике кроте ерос.Ту одакле све почиње. У Ризници велика тајна, а около градскедиње: Медведник, Маљен, Сувобор, Повлен, Јабланик...Стаменогока Мишић, у заокрету срцаДесанкин споменик.Глишићев, Нушићев, Ненадовићев сат, тек златни Карађорђа.Велики дани на платну Љубостињомплове, тренутак векове зоба. Човек га може изнетисамо, сопственом чашом добра. Музиком крви што јеветар у кори храстовој проба.Свеће у Васкресењу се топе. Свака икона из сенкежива, оставља поруку звонку: због сунца живети треба. Кроз смртсе, оком љиљана пропети, понад живота. Исписати из греха,опасати гробом српску колевку.Помање о тескоби, повише о љубави, човештву и смеху.Љуљашком ока извидати ране и пало уз светиње.Из своје сузе израсти због Лелића,Ћелија, Пустиње...У Јовању похвала небу, загрљајем што се Бранковини спрема. Иреч крете, освиту блиска тема. Разговорљив корак песничких нада,под калиопом рањеног месеца.Одглуми и ову бол, где птице и деца својом дивотомигру лептира у Тешњару ничу. Подне исписује причу,јутро ће с нама осванути ведрије. С опростом можемо даље, сшаком покајања умиљеније. Спаситељ дижештит, предаје пехаре откровења. Мајци Божијој у скуте кренусмоиза гротескних слика и мњења.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 171Нека нас дира ноћ паука. Погнути испред Лика чекамо Васкрс ибуђења нова. Стижу одјеци тишине, пијанстваи крика. У дослуху с кожом, гризе Милошева вода.С језикаТршића, ветар се лискама смеје. Огањ хлебомдоврхује. Србијо, чујеш ли, устани, за осмех анђелавреме је.У Ваљеву, На Цвети, Лета Господњег, 2011.
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
- Page 133 and 134: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 135 and 136: НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 141 and 142: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 143 and 144: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 145 and 146: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 147 and 148: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 149 and 150: ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИ
- Page 151 and 152: Грудо моја, дарујем
- Page 153 and 154: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 155 and 156: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 157 and 158: ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧ
- Page 159 and 160: НА ДАН СВЕТОГА САВЕ
- Page 161 and 162: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 163 and 164: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 165 and 166: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167 and 168: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 169 and 170: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 171: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213 and 214: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 215 and 216: МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗ
- Page 217 and 218: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 219 and 220: 6.Сричу га лењи, изб
- Page 221 and 222: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
170Марина Жинић ИлићС МАРИЈОМ КРОЗ ВАЉЕВОЦвети. Зелено лишће над Колубаром брсти облаке. ПодигнутаСтеванова рука окренута злаћаном крстуХрама. Ја ћу увек бити она, која погледом не убија.Рече ми Марија с гранчицом врбе у руци, лепотионогорској предана.Музеј челом испред нас. Љубине слике кроте ерос.Ту одакле све почиње. У Ризници велика тајна, а около градскедиње: Медведник, Маљен, Сувобор, Повлен, Јабланик...Стаменогока Мишић, у заокрету срцаДесанкин споменик.Глишићев, Нушићев, Ненадовићев сат, тек златни Карађорђа.Велики дани на платну Љубостињомплове, тренутак векове зоба. Човек га може изнетисамо, сопственом чашом добра. Музиком крви што јеветар у кори храстовој проба.Свеће у Васкресењу се топе. Свака икона из сенкежива, оставља поруку звонку: због сунца живети треба. Кроз смртсе, оком љиљана пропети, понад живота. Исписати из греха,опасати гробом српску колевку.Помање о тескоби, повише о љубави, човештву и смеху.Љуљашком ока извидати ране и пало уз светиње.Из своје сузе израсти због Лелића,Ћелија, Пустиње...У Јовању похвала небу, загрљајем што се Бранковини спрема. Иреч крете, освиту блиска тема. Разговорљив корак песничких нада,под калиопом рањеног месеца.Одглуми и ову бол, где птице и деца својом дивотомигру лептира у Тешњару ничу. Подне исписује причу,јутро ће с нама осванути ведрије. С опростом можемо даље, сшаком покајања умиљеније. Спаситељ дижештит, предаје пехаре откровења. Мајци Божијој у скуте кренусмоиза гротескних слика и мњења.