Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf
162Марина Жинић ИлићО, КАД БИ...I.О, кад би сјај очију надвисио таму, а усне говорилесамо истинукад би уши више слушале тишину.Кад би се сваки становник Србије бар једном дневно помолио заСрбију и за људе који воде Србију( молитва је најјаче оружје )а свака шпица Дневника ( бар она у 19 и 30 )отпочела са Боже правдебило би више напретка и среће, и нас у свему.Од вртића кад би почели да учимо децу правим вредностима: оврлинама, вери, нади и љубави,о слози, миру, опросту, кајању...о реформи школа да и не говорим( од гомиле информација тешко се долази до суштине ).И кад се не би стидели што смо Срби( најлепши пример Новак Ђоковић ),више би имали себе у себи,више би хвале упућивали Створитељу,свако би радио за шта се спремао,или оно што воли,тада би и свет био лепши и бољи.Кад би скратили беспотребне приче и прешлиса речи на дела,кад би руке више уплели у рад,а кафиће заменили фабрикама.О, кад би људи били људи и свако даосвој допринос за боље сутра, тад би љубав на љубавуместо туге, расле би нам руже.
ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 163II.У вртлогу страсти и усковитланости емоцијана раскршћу овом,( идући бесциљно, тамо амо ),будући да се преко мере задужујемода преливамо из шупљег у празно,да нико ником не верује,једни другима подмећемо ноге.А поремећено све, па и морал, ( нема нам другенего да кренемо од првог корака ), да се системскиборимо ( и решавамо једно по једно)и да истрајемо на путу истине и правде( убеђени да се зло једино може победити добротом,идемо ли злом на зло, краја злоби нема ).Исувише се осврћемо на то: шта нам други велеи шта ће рећи ( свако треба да пође од себе )( да не ради што не би волео да други раде њему ).У овом господству неразума осећам потребу да сепомолим Господу, да нам отвори умда моја молитва ( међу молитвама )буде будно око пред лицем Истока.( Да васкрснемо из пепела и кренемо путемкуда су нас водили преци ), учећи нас да је небескоцарство вечно, а земно - крхко, за малена.У крви, месу и костима имамо сећањепробудимо радост освајањем себе ( није нам допобеде ради победе ).У мир, здравље и спасење. На многаја љета!
- Page 113 and 114: ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШК
- Page 115 and 116: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 117 and 118: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 119 and 120: ЧУДО ПОД ОСТРОГОМП
- Page 121 and 122: СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА
- Page 123 and 124: СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ
- Page 125 and 126: Из сваког ока посла
- Page 127 and 128: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 129 and 130: Окруни дан сећањем.
- Page 131 and 132: ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПР
- Page 133 and 134: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 135 and 136: НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ
- Page 137 and 138: СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА
- Page 139 and 140: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 141 and 142: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 143 and 144: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 145 and 146: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 147 and 148: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 149 and 150: ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИ
- Page 151 and 152: Грудо моја, дарујем
- Page 153 and 154: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 155 and 156: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 157 and 158: ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧ
- Page 159 and 160: НА ДАН СВЕТОГА САВЕ
- Page 161 and 162: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 163: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 167 and 168: САН О ПОВРАТКУПРИЧ
- Page 169 and 170: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 171 and 172: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 173 and 174: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 175 and 176: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 177 and 178: Расељена браћа рич
- Page 179 and 180: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 181 and 182: БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋ
- Page 183 and 184: СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА
- Page 185 and 186: Право слатко с резе
- Page 187 and 188: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 189 and 190: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 191 and 192: СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧ
- Page 193 and 194: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 195 and 196: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 197 and 198: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 199 and 200: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 201 and 202: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 203 and 204: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 205 and 206: Багери стоје, праши
- Page 207 and 208: ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИН
- Page 209 and 210: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 211 and 212: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
- Page 213 and 214: ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛА
162Марина Жинић ИлићО, КАД БИ...I.О, кад би сјај очију надвисио таму, а усне говорилесамо истинукад би уши више слушале тишину.Кад би се сваки становник Србије бар једном дневно помолио заСрбију и за људе који воде Србију( молитва је најјаче оружје )а свака шпица Дневника ( бар она у 19 и 30 )отпочела са Боже правдебило би више напретка и среће, и нас у свему.Од вртића кад би почели да учимо децу правим вредностима: оврлинама, вери, нади и љубави,о слози, миру, опросту, кајању...о реформи школа да и не говорим( од гомиле информација тешко се долази до суштине ).И кад се не би стидели што смо Срби( најлепши пример Новак Ђоковић ),више би имали себе у себи,више би хвале упућивали Створитељу,свако би радио за шта се спремао,или оно што воли,тада би и свет био лепши и бољи.Кад би скратили беспотребне приче и прешлиса речи на дела,кад би руке више уплели у рад,а кафиће заменили фабрикама.О, кад би људи били људи и свако даосвој допринос за боље сутра, тад би љубав на љубавуместо туге, расле би нам руже.