Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 147СрбијиПогачу на сузи, бесквасне хлебове, на десет Божијихпред иконом и свећом у светове и са мном Ти,у пољима жита, са облутком реке, с олтарима,праговима детињства, великим и малим стварима.Из безличја у лице, кроз оранице до испосницеу питање чему и зашто.И да те није машто, стварност би јела извајане сновесаберем у коло моје и твоје и запевамкајем се, нећу, не могу и не дам.Кад сама са собом остајем, крстим се три пут и молимда Господ грехе окаје, да остану деци чисте стазе услут, све моје сеобе за љубав.Боже, покажи пут, друго ми није битно, остаје да дајем,то што се у недру од греха снатри...,постајем гладна вечног, у гомили бескорисних ствариу теби се родих и старим. Земљо моја, од свих боља,нудим ти нова врата, погледај брата...,траве су полеглеи ја их подижем погледом с Горе.Војводе, војници и море, и сенке под кључ сталеда би нам дале осећај, кад живот бежи од смртиах, те гомиле мале нису вредне твога обзорја и дугесилази плач с руке, непознат глас ми јавља: ви стесведоци историје, извесност ватре у повељама звезда.