Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

17.08.2015 Views

144Марина Жинић ИлићЗЕМЉА КОЈА СЕ ПАМТИСрбијиТи су одувек давала ливадеса звуцима танкогласне фрулепашњаке, стада, поља и виноградети си опраштала, веровалау скуте своје примала, за слободу гинулати си анђеоским крилима махалаи бдила и бдила.Ти си љубила оком са иконети си зауставила смрт очима херојарукама од непрегледати си немире пластилаи косила и жњелаи селила ластавичија гнездаизмеђу два струка босиока.Ти си везла и плелаи ткала срцем исконана тебе су наслањали уморети си у сомот и свилу увијалаветрове кротилау колиби кондир месечине захваталамлеч биља пила,чеда медом храниладаровала сина за војника.Ти опет стрепишопет прашташ над колевком душесеме пролећа ничешнаучила си да трајеши када падају малине горенаучила си да растеш с купинама душена замасима ветрењаче.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 145На кори хлеба си гајиладолином Светосавља жедне појилагрудом прадедова грлилазаруделом јабуком, праскозорјеми сновима.Од тебе смо научили да волимода ослушкујемо тишину звука у мило поднеда верујемо, да се надамо.Домовино, небо твоје изнад нас горипевали смо на мостовимана барикадама, на јарболима хтењана заветима поколења...У нама је жеља, к`о жито дозрелане дозволи да страдамовећ да се у слогу закунемооко Божића, рођењем Христовима ти у кору упиши: победити смртзначи живети вечно!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 145На кори хлеба си гајиладолином Светосавља жедне појилагрудом прадедова грлилазаруделом јабуком, праскозорјеми сновима.Од тебе смо научили да волимода ослушкујемо тишину звука у мило поднеда верујемо, да се надамо.Домовино, небо твоје изнад нас горипевали смо на мостовимана барикадама, на јарболима хтењана заветима поколења...У нама је жеља, к`о жито дозрелане дозволи да страдамовећ да се у слогу закунемооко Божића, рођењем Христовима ти у кору упиши: победити смртзначи живети вечно!

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!