Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

142Марина Жинић ИлићПОМЕНИ МОЈЕ ИМЕ, ОТАЏБИНАТамо је бол, униз и смрт, овде те чекаиме и домзуб испод коре земне, утабане стазе светих,у ломостанеш ли непредан мраку, непродан свемуна иметку срца, свој на свом.Кљунови црни отаџбину крате, њихови вуци,јагњету твомовде те крило са небом спаја, огњиште, чедо,божићни домпресељен у време тражиће ти гроб, тамо сисужањ, губитник, роб...Сунце туђине сетно греје, ни месец нијена небу томљубав удара јаче но гром, лептиру мирис,пчели је цветголи град не пуни душу, овде си јутромзаносно леп.Поља сунцокрета оку хрле, свитак је векусведок и лекхрамови срца сричу наду, крст на грудимаодсјај и Богтамо си слуга укуса горког, овде ти млеко тишине,Острог.Тамо те памте облаци тамни, у процед сузе,утеха на крајуовде верујеш, хрлиш ка рају, крстиш се три пут,уз Оченашуписујеш у време смисао, глас... небо осутозвездама, спас.Мрва је већа од изобиља, камену дража кита смиљатамни вилајет тражи слугу, птица си овде,прелећеш дугу